Od ‘stana na dan’ u Atini i 1.500 evra mesečno, Vlada sprema mere

Jer, blizina gradskih turističkih znamenitosti i lagan pristup najvažniji su faktori za posetioce glavnog grada Grčke, tako da uprkos obilju ponude smeštaja, te i hotela, prosečan mesečni prihod od izdavanja „stana na dan“ prelazi i 1.500 evra, piše atinski list „Katimerini“.

Oglas za jednu kuću za izdavanje u turističkoj ulici Hadrianu, u Monastirakiju, pokazuje dnevnu cenu od 770 evra, ali druga kuća, obližnja, dnevno se izdaje za svega 80 evra, što je gotovo 10 puta niže.

Po firmi za analizu kratkoročnog zakupa, „AirDNA“, na širem području grada Atine aktivnih oglasa putem digitalnih platformi za kratkoročni zakup ima 11.355.

Tokom letnje turističke sezone prosečni dnevni prihod po stanu iznosi 57 evra, što mesečno znači u proseku 982 evra, uz zabeleženu prosečnu popunjenost od 77 odsto. Ali, u januaru prihod je mesečno upola niži, odnosno 517 evra mesečno, jer su i cene i popunjenost manji.

U delovima centra Atine gde je velika potražnja i gde se nudi skoro 2.000 stanova „na dan“, prihod po stanu je prosečno 1.533 evra mesečno, sa popunjenošću većom od 80 odsto, a prosečni dnevni prihod je oko 80 evra.

Ti brojevi su indikativni, čak i konzervativni, piše list, jer će se pretragom oglasa, u starim, zapuštenim četvrtima u centru naći desetine luksuznih stanova ili potkrovlja s cenom dnevnog najma od 150, 200, 300 ili čak 400 evra.

Po studiji Egejskog univerziteta, veliki rast ponude u centru Atine je u velikoj meri završen, ali u susednim, jeftinijim četvrtima broj oglasa skočio je do čak 656 odsto i prosečni mesečni prihod od kratkoročnog iznajmljivanja sada dostiže 845 evra, što je tamo do pre nekoliko godina bilo nezamislivo mnogo.

Ukupna veličina tržišta kratkoročnog boravka, pre svega turista u Atini, procenjuje se na dve milijarde evra godišnje što je skoro ravnomerno podeljeno na smeštaj i na usluge: ugostiteljstvo, zabava, maloprodaja, spremanje i čišćenje. To tržište ima godišnju stopu rasta od 25 odsto, navedeno je u poslednjem izveštaju „Grant Torntona“ o napretku i uticaju kratkoročnih Airbnb zakupa tokom 2018. godine.

U Atini se govori da je zbog širenja kratkoročnog zakupa poskupeo dugoročni zakup stanova, odnosno trajnije iznajmljivanje, za stanovanje.

Iako takva povezanost nije čvrsto dokazana, u poslednjih 18 meseci manje su rasle cene dugotrajnog zakupa stanova – „kirije“ u severnom i u južnom prdgradju Atine, što nisu „žarišta“ visoke koncentracije Airbnb stanova. Tako su u severnim predgradjima kao što su Marusi, Halandri i Filotei, stanarine porasle 15 odsto – po podacima agencija za promet nekretninama, dok je u Glifadi – južnom predgrađu, povećanje bilo 12 odsto.

U četvrtima s visokom koncentracijom nekretnina tipa Airbnb, cena iznajmljivanja stanova i kuća na dugi rok, za stanovanje, porasla je u proseku za 30-40 odsto u poređenju sa stanjem pre dve-tri godine.

Ta promena se politički posmatra kao pouzdan znak oporavka Grčke od duboke desetogodišnje finansijske krize, tokom koje su „kirije“ drastično opale, a tržište stanova bilo krcato ponudama za prodaju.

Stanovanje sada poskupljuje i jer je ponuda nedovoljna da zadvolji ponovo rastuću tražnju, ali i zbog toga što su od pre nekoliko godina nekretnine značajno unapredjene renoviranjem, i to upravo zbog Airbnb-a.

Međutim, sve je jasnije je da će se veliki prihodi od zakupa „na dan“ teško ponoviti: konkurencija je naglo porasla, i samo onaj ko spusti cenu i konkretizuje ponudu, moćiće da obezbedi zadovoljavajuću popunjenost što se već vidi i u brojkama.

Tako je 2018. godine stvarni dnevni prihod od nekretnina, računajući i popunjenost, opao za 28 odsto, na 58,2 evra, dok je 2017. godine bio 80,7 evra, navodi „Katimerini“.

Debata koja je započela o nameri nove vlade Grčke da uvede novi „regulatorni okvir“ za sektor kratkoročnog iznajmljivanja, zabrinula je vlasnike i posredničke kompanijama za „stan na dan“.

Vlada je najavila da neće podizati porez, a promene će doći tek posle završetka letnje turističke sezone.

Ministarstvo turizma razmatra ograničenje na dva stana za kratkoročno izdavanje po jednom poreskom obvezniku i da on ne može nekretninu izdavati duže od 90 dana godišnje, ako mu je godišnji prihod od toga veći od 12.000 evra.

Po postojećem zakonu, prihod od kratkoročnog zakupa se oporezuje po istoj stopi kao i konvencionalni, dugoročni zakup: 15 odsto. Međutim, nekretnine koje se daju u kratkoročni zakup oslobođene su PDV-a.

Cilj Vlade je pre svega da efikasno kontroliše utaju poreza da ne bi došlo do narušavanja konkurencije, jer je prestupništvo te vrste na prilično visokom nivou, posebno u turističkim oblastima Grčke.

U slučaju kratkoročnog zakupa, cilj je identifikovati i naplatiti novčane kazne vlasnicima više od 20.000 nekretnina za koje se ustanovilo da nisu prijavljene za izdavanje, te stoga vlasnici ne prijavljuju ni prihod od njih.

Na osnovu podataka iz aktivnih oglasa nekretnina registrovanih na Airbnb-u, njihov ukupan broj je procenjen na oko 80.000. To znači da jedna četvrtina nekretnina nije prijavljena vlastima, što pokazuje širok opseg utaje poreza.

Minimalna kazna za to je sada za vlasnika nekretnine 5.000 evra, a ubuduće će biti 10.000 evra i zatim po 20.000 evra kazna za istog vlasnika pri svakom narednom ponavljanju tog prekršaja.

Prekršaji su i neregistrovanje nekretnina za kratkoročni najam i neprikazivanje registracijskog broja prilikom reklamiranja na interentu ili drugde.

Uvodi se i evidencija plaćanja vlasniku putem deviznog prenosa, kartica i na druge načine, što će se unakrsno proveravati poredjenjem s prijavama poreza na prihod. Oni koji to budu skrivali, plaćaće visoke novčane kazne.

Računa se da većinu reklamiranih nekretnina za kratkoročno izdavanje (60 odsto) koje su opisane kao „sezonske“, njihovi vlasnici leti koriste za povećanje svojih prihoda, a u drugo doba u njima stanuju. Preostalih 40 odsto nekretnina je dostupno za kratkoročan zakup tokom cele godine što znači da vlasnici u njima ne stanuju, već se smatra da su to investitori u taj specifičan tip nekretnina.

Od 11.355 aktivnih oglasa za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina u centru Atine, 76 odsto je na platformi Airbnb, a 14 odsto koristi platformu HomeAway. Na obe najpopularnije istovremkeno je samo 10 odsto takvih oglasa, zaključuje „Katimerini“.