Odlazak velike dame francuskog pokreta otpora

Lundi je bila najmlađa od sedmoro dece u zemljoradničkoj porodici u regionu poznatom po uzgoju grožđa za šampanjac kod grada Eperne.

Tokom okupacije bila je školska učiteljica i radila je u gradskoj kući, što je bio posao od presudnog značaja za to da se priključi pokretu otpora.

Od 1940, ona je obezbeđivala lažna dokumenta Jevrejima, muškarcima koji su bežali od prisilnog rada u Nemačkoj, kao i odbeglim ratnim zarobljenicima, koje je na svojoj farmi skrivao njen brat Žorž.

Ali, Gestapo ju je pronašao u junu 1944, kada je imala 28 godina, i uhapšena je u školi u kojoj je radila. Poslata je u Ravensbruk, na oko 80 kilometara od Berlina, što je bio jedini logor rezervisan za žene i decu. Kasnije je rekla da nikada neće zaboraviti dehumanizaciju koju je tamo doživljavala od samog početka, kada je bila primorana da se skine gola pred esesovskim oficirima.

„Telo vam je golo, a mozak sav u dronjcima. Osećate se kao rupa, rupa puna praznine, a ako pogledate oko sebe vidite još praznine. Nikada neću zaboraviti noćne vriske i plač žena koje više nisu imale svoju decu“, rekla je Lundi u jednom intervjuu za francuski list Parizjen 2009. godine.

Posle Ravensbruka su je prebacili u koncentracioni logor Buhenvald, koji je oslobođen u aprilu 1945. godine. „Čak i danas svakog dana bar jednom pomislim na logor… često noću pre nego što zaspim“, rekla je Lundi za AFP 2017. godine.

Nakon što je oslobođena, prošlo je skoro 15 godina pre nego što je počela da govori o svojim iskustvima pred francuskim i nemačkim studentima, sa kojima je podelila i neke savete: „Uvek se zapitajte: kuda idemo? Sa kim? Šta radimo? Svakog dana svako od nas ima odgovornost, bez obzira na to koliko ste mladi“. O svom povratku u Francusku rekla je da je to bilo „čudo“.

Na 100. rođendan, Ivet Lundi je dobila titulu Velikog oficira Legije časti, što je jedno od najviših civilnih odlikovanja u Francuskoj. Bila je inspiracija za lik u francuskom filmu „Korkoro“, čija priča prati romsku porodicu kojoj prete nacisti.

Gradonačelnik Epernea Frank Leroj joj je odao počast, rekavši da svi treba da se ugledaju na nju i pohvalivši njenu „neverovatnu posvećenost dužnosti sećanja“.

„Predstavljala je čast Francuske u najmračnijim danima naše istorije“, napisao je Leroj na Fejsbuku.

„Takođe, ona je bila ličnost od velikog značaja za francusko-nemačko pomirenje, koje je smatrala izuzetno važnim. Bila je primer za sve nas, iako ona ne bi volela da to kažem o njoj“, dodao je Leroj. Erik Žirardin, poslanik u francuskoj Narodnoj skupštini, napisao je na Tviteru da se „s dubokom tugom oprašta od velike dame francuskog otpora“.