Opozicija širom Evrope na tankoj žici 1Foto: EPA-EFE/ FRANZISKA KRAUFMANN

Pitanja koja se u tom kontekstu mogu postaviti, ukazuje britanski list, jeste kako ostati politički relevantan dok vlade, čak i kada prave greške, izvlače korist od sindroma kratkoročnog porasta popularnosti tokom krize, te im raste rejting?

I kako te vlade pozvati na odgovornost za njihove greške bez političkih igara tokom zdravstvene krize?

„Teško je uspostaviti ravnotežu, ali je bilo trenutaka kada nismo imali izbora, pa smo uzvraćali udarac“, priznao je nedavno gradonačelnik Budimpešte Gergelji Karačonji.

U Mađarskoj, gde je ukupan broj zaraženih virusom korona ostao nizak, Vlada ultradesničarskog premijera Viktora Orbana je nastojala da predstavi opoziciju kao „provirusnu“ i okrivila je Karačonjija za smrtne slučajeve u staračkim domovima u glavnom gradu.

„Izazivanje direktne konfrontacije sa opozicijom bio je deo Vladine strategije za pandemiju“, rekao je Karačonji.

Gradonačelnik je izabran u oktobru prošle godine pošto se kandidovao protiv Orbanovog favorita i smatra se potencijalnim rivalom premijera na izborima koji će biti održani za dve godine.

Gardijan piše da Orban nije težio konsenzusu u odgovoru na virus korona, možda uzimajući u obzir te izbore.

Odbio je da uvede vremensko ograničenje na zakon o virusu koji je krajem marta progurao u parlamentu iako je opozicija saopštila da će ga podržati ukoliko bude uvedena klauzula za rok nakon kojeg će prestati da bude validan.

Političari su u pojedinim zemljama obustavili tradicionalne konflikte na vrhuncu krize dok je podrška za radikalne političke alternative presušila.

U Britaniji je lider laburista ser Kir Starmer u početku nudio reči podrške i saradnje, ali je potom pažljivo izabrao sigurne bitke za ukazivanje na problematične reakcije Vlade na pandemiju.

Popularnost italijanskog premijera Đuzepea Kontea je skočila tokom krize dok je podrška ultradesničaru Mateu Salviniju blago opala.

U Nemačkoj, gde je jača tradicija politike zasnovane na konsenzusu, veći deo opozicije se do sada uzdržavao od kritikovanja Vlade.

I nemačka vlada i kancelarka Angela Merkel uživaju visoki rejting – čak 68 odsto Nemaca je zadovoljno kancelarkom, što je najveća stopa popularnosti od kada je stupila na dužnost kancelara.

Ultradesničarska populistička AfD se bori da skrene pažnju na sebe od početka krize s virusom korona i njena popularnost je značajno opala dok je ostatak opozicije nastojao da se ne primeti da talasa u teška vremena, što znači da se bori da svoje prisustvo učini osetnim, piše Gardijan.

Međutim, kako ukazuje britanski list, kada ekonomske posledice virusa korona postanu baš primetne, sindrom porasta popularnosti tokom krize će polako početi da jenjava i opozicione partije će dobiti priliku da uzvrate udarac.

Već ima naznaka da Konteu opada popularnost, a sa ukidanjem vanrednih mera u Nemačkoj opozicione partije su objavile povratak uobičajenoj politici.

„Period jednoglasnosti u vezi s pitanjem kriznog menadžmenta je okončan“, rekao je nedavno Kristijan Lindner, lider FDP, stranke koja je orijentisana ka biznisu.

U nekim drugim zemljama, međutim, period jednoglasnosti nikada nije bio na prvom mestu, te su se političke borbe samo pojačale.

Poljska vlada je nastojala da predsednički izbori budu održani 10. maja u uslovima u kojima bi bilo nemoguće da opozicija sprovede adekvatnu kampanju i u trenutku kada je energija bila usmerena na borbu protiv virusa.

Glasanje je otkazano u poslednjem trenutku, pri čemu je novo planirano okvirno za sledeći mesec.

„Kriza izazvana pandemijom je pomogla poljskoj vladi da za sebe obezbedi nepravičnu prednost, tako da opozicioni kandidati nemaju jednake šanse tokom kampanje. Za kad god da izbori budu zakazani, biće to daleko od fer izbora“, rekao je Edit Zgut, gostujući predavač na Univerzitetu u Varšavi.

U Mađarskoj su međusobne optužbe i kritike Vlade i gradonačelnika u Budimpešti za upravljanje pandemijom pojačane, a diskurs je na neki način prebačen na lični nivo. Orban je nedavno u jednom intervjuu rekao da je Karačonji „tip ljudi koji ne mogu da sastave nameštaj iz Ikee bez nečije pomoći“. Karačonji je rekao da lični napadi dokazuju da je opozicija uzdrmala Vladu i da je deo njene strategije svaljivanje krivice na drugoga.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.