Računao na negativan odgovor: Viktor Orban Foto: Fonet:AP

„Izgradnjom ograde, te obukom i razmeštanjem 3000 graničara, naša zemlja ne štiti samo sebe, već čitavu Evropu od priliva ilegalnih migranata“, napisao je Orban u pismu Žanu-Klodu Junkeru, predsedniku Evropske komisije. Za taj poduhvat šef mađarske vlade od Brisela traži 400 miliona evra.

Na prvi pogled, taj zahtev ne izgleda sasvim čudno, pošto je EU i druge svoje države članice pomagala u vezi sa zaštitom granica i izbegličkom politikom – piše Noje cirher cajtung (NZZ). Tako je, navodi list primer, Grčka za period 2014-2020. ukupno dobila 426 miliona evra za oblasti zaštite granica, azila, migracija i integracije. Međutim, tvrdnja Orbana da je Mađarska praktično samo svojim novcem „štitila granice Evrope“ – ne odgovara činjenicama. Za isti period Mađarska je od EU dobila gotovo 65 miliona evra, uglavnom za granice.

Orbanova izjava da je „krajnje vreme za evropsku solidarnost“, uz dodatak „i u oblasti zaštite granica“ je, s druge strane, licemerna, ocenjuje NZZ. List navodi da je mađarski premijer aludirao na redistribuciju izbeglica u zemlje EU, kada je Brisel stalno pozivao na solidarnost. Cilj te redistribucije je da se olakša situacija Grčkoj i Italiji koje su neposredno izložene prilivu izbeglica. Međutim, Mađarska, kao što je poznato, nije želela da učestvuje u sistemu kvota za raspodelu izbeglica i čak se zbog odgovarajuće odluke Evropske komisije žalila Evropskom sudu pravde. Presuda se očekuje 6. septembra.

Kada se ovakav nedavni razvoj događaja ima na umu, Orbanov zahtev teško da će biti ispunjen, piše list. Portparolka Evropske komisije je kazala da je podrška (za zaštitu granica) već pružena. Ona nije mogla da odoli, a da ne primeti da solidarnost nije jelovnik „a la carte“. „Međutim, Orban je bez sumnje računao sa negativnom reakcijom Brisela – on nema šta da izgubi: ako mu EU, naime, ne pošalje novac, on će moći ponovo sebe da predstavlja kao usamljenog borca za Evropu čije napore evrokrate u Briselu ne uvažavaju. On će znati kako to da iskoristi u unutrašnjoj politici“, zaključuje komentator NZZ.