Orban želi da bude vođa EU

Međutim, na referendum nije izašao dovoljan broj birača da bi njegov ishod bio obavezujući: glasalo je 43,9 odsto Mađara s pravom glasa. Oni koji su glasali više nego ubedljivo su podržali Orbanovu politiku – 98 odsto se izjasnilo protiv kvota Evropske unije.

Po tom sistemu kvota Mađarska je trebalo da se obaveže da primi svega 1.294 izbeglice koje se nalaze u Grčkoj i Italiji, ali s obzirom na to da je jasno da sistem kvota nije zaživeo i da su i vodeće zemlje EU promenile politiku prema izbeglicama – zaključak poslednjeg samita u Bratislavi je da se „nikada ne dozvoli povratak nekontrolisanim talasima iz prošle godine“ – postavlja se pitanje koja je, uopšte, bila svrha Orbanovog referenduma. Orban, smatraju pojedini analitičari, želi da predvodi „kulturnu kontrarevoluciju“ unutar EU, u duhu sistema koji je zaveo u Mađarskoj – takozvane neliberalne demokratije.

Gabor Horvat, urednik spoljnopolitičke rubrike u mađarskom liberalnom dnevnom listu Nepsabadšag, pominje velike lične ambicije Orbana kao glavni motiv za raspisivanje referenduma.

– Orban je očigledno izgubio interesovanje za politiku u Mađarskoj, njegova ambicija je da ide u svet – možda da preuzme funkciju Donalda Tuska na čelu Evropskog saveta. Dobro je poznato da je bio veoma razočaran kada mu je u vreme dok je studirao prava rečeno da neće moći da se kandiduje za predsednika Sjedinjenih Država. On je želeo da se suprotstavi Angeli Merkel i Briselu u vezi s pitanjem migracije i, zaista, da pokrene „kulturnu kontrarevoluciju“ protiv liberalne demokratije. On želi da promeni Evropu prema svom sopstvenom planu – kaže Horvat za Danas.

Levente Šitkei, urednik spoljnopolitičke rubrike u Orbanu naklonjenom listu Mađar idoek, kaže da je glavni motiv bio „rešavanje migrantske krize koja Mađarsku pogađa mnogo više nego zapadne zemlje“.

– Pošto zapadne članice EU uporno nisu želele da reaguju na ovo pitanje, pošto su oklevale da upotrebe delotvorne mere za rešavanje tog veoma važnog pitanja, uvek uzimajući u obzir političke posledice u svojim zemljama, umesto da zaštite Uniju, Mađarskoj nije preostalo ništa drugo nego da zauzme čvrst stav. Sistem kvota ne funkcioniše i Mađarska ne dozvoljava da njene granice budu neobezbeđene zbog lažnog osećanja humanosti koje nikome nije od pomoći, pa čak ni samim migrantima – kaže Šitkei.

Sagovornici Danasa imaju veoma različita stanovišta o ishodu glasanja po mađarskog premijera.

– Ishod referenduma je poraz Orbana koji odjekuje, i pored toga što se on pravio da je sve u redu i proglasio pobedu. Kada ide u Brisel on više neće moći da tvrdi da ima opštenarodnu podršku, a kod kuće je izgubio reputaciju da je nepobediv. Opozicija je već namirisala krv i razgovara o ujedinjavanju kako bi ga svrgla s vlasti na sledećim izborima. Iako izgleda da je optimizam opozicije pomalo preteran, Orban je sada nesumnjivo slabiji nego što je to bio u subotu – uprkos tome što je potrošio nekih 40 miliona evra na dosad neviđenu kampanju mržnje. Nažalost, posledice te kampanje će decenijama odjekivati u mađarskom društvu – smatra Horvat.

Jasna većina glasova na referendumu, koje nije bilo, Orbanu bi „dala novi mandat, ućutkala bilo kakve kritike unutar partije i nosila ga do narednih izbora koji treba da budu održani na proleće 2018“, kaže Horvat.

– Mislim da je ovo svakako pobeda za premijera, jer ako pogledate ogromnu većinu koja je glasala „protiv“, vlada lako može da se usredsredi na više od tri miliona birača kao na narodnu volju koja je podržala njenu politiku prema pitanju migranata. Skeptici mogu da kažu da je izlaznost bila manja od 50 odsto, ali to je važno samo za donošenje zakona posle referenduma. Gledište mađarske vlade od početka je bilo veoma jasno, a sada sa ogromnom narodnom podrškom ona može da ide u Brisel sa pojačanim arsenalom – kaže Šitkei.

On ne misli da je glasanje Orbanu bilo potrebno radi učvršćivanja vlasti, a za mađarsku opoziciju navodi da je veoma slaba. Na poslednjim izborima 2014. Orbanova koalicija osvojila je 133 od 199 mesta u parlamentu.

– U domaćoj politici Orban je veoma siguran, tako da nema potrebe da konsoliduje vlast na ovaj način. Ali ishod referenduma može predstavljati osveženje za EU… Uticaj ovog referenduma nije tako važan na samo mađarsko društvo. Opozicione partije nisu mogle da povedu jaku kampanju, ne računajući Partiju psa sa dva repa (satirična mađarska stranka, prim. M. M.) koja je sama sprdnja s demokratijom i zbijanje šale s politikom. Opozicija u Mađarskoj je u veoma jadnom stanju i nema stvarni koncept kako da vodi zemlju – kaže Šitkei.

Horvat, pak, govori o dubokoj podeljenosti mađarskog društva.

– Oko trećine stanovnika Mađarske misli da je druga trećina glupa i slepa i da ne vidi jasnu i postojeću opasnost od invazije muslimana. Ova druga trećina misli za prvu da je okrutna, nehumana, ponekad potpuno nacistička, i da slepo sledi Orbana. Treću trećinu zaista nije briga niti za Orbana, niti za migrantsku politiku uopšte. Ova podeljenost je krajnje duboka i odvaja ljude koji su pretežno u velikim gradovima od onih u malim gradovima i na selima. I to nije samo političko-ideološka, već i kulturna podela koja veoma mnogo liči na one koja postoji u Poljskoj, SAD i mnogim drugim državama.

Za Brisel glasanje je propalo

Brisel – Evropska komisija je juče saopštila da se slaže sa zaključkom mađarske izborne komisije da referendum u Mađarskoj o migrantskim kvotama nije uspeo, pošto u nedelju na glasačka mesta nije izašlo više od polovine biračkog tela. „Poštujemo demokratsku volju Mađara – i onih koji su glasali i onih koji nisu“, izjavio je portparol Evropske komisije Margaritis Šinas.
FoNet