„Evropa postaje moćna sila u proizvodnji oružja uprkos povećanom uvozu“: Šta je pokazao najnoviji izveštaj Instituta iz Stokholma?

Uvoz glavnog oružja od strane evropskih država više je nego utrostručen u periodu 2021–2025 dok traje rat u Ukrajini, u poređenju sa prethodnih pet godina, 2016–2020, navodi stokholmski Međunarodni istraživački institut (SIPRI) u svom godišnjem izveštaju o transferu oružja, objavljenom danas.

Gotovo polovina tog oružja – 48 procenata – dolazi iz Sjedinjenih Država, što sugeriše da Evropa ne uspeva da ispuni zajednički cilj da postane više samostalna u proizvodnji i nabavci oružja.

Poljska i Ujedinjeno Kraljevstvo su najveći evropski uvoznici oružja, navodi SIPRI.

Rastuće tržište Evrope

„Uvozi oružja u Ukrajinu u poslednjih pet godina činili su 43 procenata ukupnog rasta evropskog uvoza“, rekla je Katarina Đokić, vodeća istraživačica u SIPRI.

Ova brojka meri samo direktan uvoz iz SAD u Ukrajinu, dodala je. Ne uključuje uvoz koji su druge evropske države obavljale u ime Ukrajine. Dakle, u stvarnosti potrebe Ukrajine čine još veći deo evropskog uvoza.

Ispod ove glavne brojke o rastu evropskog uvoza krije se druga slika Evrope.

„Kada se saberu, izvoz oružja 27 trenutnih članica EU porastao je za 36 procenata“,“navodi izveštaj SIPRI.

To je brži rast nego kod SAD, gde je rast iznosio 27 procenata u istom periodu, odnosno 11 procenata u Kini.

Kombinovani izvoz oružja Evropske unije činio je 28 procenata ukupnog svetskog izvoza oružja u poslednjih pet godina, gotovo nadoknađujući njen uvoz, koji čini trećinu svetskog ukupnog uvoza.

Ta 28 procenata globalnog tržišta je, kako navodi SIPRI, „četiri puta veća od izvoza Rusije i pet puta veća od izvoza Kine“.

Raspad tržišta Rusije

Istovremeno, Rusija, koja se smatra glavnom bezbednosnom pretnjom po Evropu, videla je kolaps svog učešća u izvozu oružja za 64 procenta u poslednjih pet godina u poređenju sa prethodnih pet godina.

„Njihov izvoz je opao delimično zato što očajnički treba ono što sami proizvode“, rekao je general Ben Hodžis, bivši komandant američkih snaga u Evropi.

„Ali niko ne želi da kupuje rusku opremu jer je dokazano da nije baš kvalitetna … njihova tehnologija je nadmašena ukrajinskom tehnologijom“, rekao je za Al Jazeera.

Glavni ruski klijenti ga napuštaju, navela je Đokić.

„Kina je razvila svoju odbrambenu industriju i postala nezavisna u proizvodnji oružja. Nekada su, na primer, uvozili ruske motore za kineske avione. Sada imaju svoj dizajn i više im to nije potrebno“, dodala je.

Hoće li SAD nastaviti da dominiraju Evropom?

Evropa zavisi od SAD iz više razloga, rekla je Đokić.

Neki sistemi, poput raketnih lansera sa više cevi, se ne proizvode u Evropi, napomenula je.

Tu je i želja da se kupi ono što se smatra najboljom tehnologijom u klasi.

„Države biraju ono što percipiraju kao superiornu tehnologiju, pa mnoge vazdušne snage žele da imaju avione F-35 iako neke od njih ne mogu koristiti sve sposobnosti koje taj avion pruža“, objasnila je Đokić.

Još jedan primer je dokazani protivbalistički raketni sistem Patriot.

Ali možda je najveći razlog želja da se ojača bezbednosno partnerstvo sa SAD, koja se smatra najvećim partnerom za bezbednost, „posebno u istočnom delu EU“, rekla je Đokić.

Na primer, Poljska, koja tvrdi da gradi najveću kopnenu vojsku u Evropi, naoružava svoje oružane snage gotovo isključivo američkim oružjem.

Međutim, to se možda menja.

Za razliku od prethodnih paketa pomoći iz EU, Brisel sada insistira da Ukrajina daje prednost oružju koje može da kupi u Evropi.

To je zato što je, nakon što su SAD prestale da pružaju pomoć Ukrajini za vreme predsednika Donalda Trampa, Evropska unija postala najveći donor i podrška Ukrajini, šaljući do sada 195 milijardi evra (230 milijardi dolara) i glasajući za pozajmicu Ukrajini od još 90 milijardi evra (106 milijardi dolara) u naredne dve godine. Veliki deo tog novca sada će ponovo otići u EU.

Percepcija SAD kao partnera za bezbednost takođe će verovatno biti pogođena, rekao je Hodžis.

„Transatlantski odnos i dalje postoji, ali više nije isti i verovatno nikada neće biti isti“, rekao je. „Evropljani shvataju da moraju sve manje i manje da zavise od SAD“.

„Opasnosti neće nestati“

Hodžis je mislio na Trampovo napuštanje Ukrajine usred ruske invazije, njegov upitni odnos prema NATO-u i pretnju ove godine da izvrši invaziju na Grenland, teritoriju saveznika iz NATO-a.

„S obzirom na rat Rusije u Ukrajini i sukobe na Bliskom istoku, opasnosti neće nestati. Zato većina evropskih zemalja ima ozbiljniji i realniji pogled na pretnje i potrebu za jačim sposobnostima odvraćanja, posebno ako osećaju da SAD nisu prisutne, sposobne ili pouzdane kao što su ranije bile“, rekao je Hodžis.

„Videćete i dalje rast, a investitori su sada spremniji da ulažu u odbranu – penzioni fondovi, osiguravajuće kompanije – koji su se tradicionalno klonili odbrane“.

Evropa je uložila 150 milijardi evra (175 milijardi dolara) u Sigurnosnu akciju za Evropu (SAFE), program niskobudžetnih zajmova datih državama članicama koje kupuju oružje od drugih država članica. Više od 113 milijardi evra (113 milijardi dolara) od toga je već raspodeljeno državama članicama.

Ni jedna od ovih promena u troškovima i percepciji još nije odrazila u SIPRI-jevim brojkama.

„Ono što sada svedočimo su nova narudžbina za evropske sisteme naoružanja, posebno Aristide sisteme protivvazdušne odbrane iz Nemačke ili Cesar haubice iz Francuske, gde se jasno vidi da ovakva podrška kroz Evropsku uniju igra ulogu u podsticanju nabavke unutar EU,“ rekla je Đokić.