Papa Lav održao govor pred parlamentom Španije: Naoružavanje je razlog za zabrinutost

U prvom obraćanju španskim poslanicima, papa je poručio da je potrebna „moralna obnova“ u zakonodavnim telima i javnom životu kako bi se obezbedilo poštovanje urođenog dostojanstva svih ljudi, uključujući migrante, nerođene i najranjivije.

„Moralna veličina jedne nacije ogleda se, pre svega, u njenoj sposobnosti da prati, štiti i voli one živote koji su najkrhkiji“, rekao je Lav XIV.

Katolički poglavari retko govore pred stranim parlamentima, jer bi mogli da impliciraju priznanje verskog lidera od strane zakonodavne vlasti. Papa Franja obratio se američkom Kongresu 2015. godine, dok je papa Benedikt XVI govorio u nemačkom Bundestagu 2011. godine.

To što je papa Lav XIV pozvan da se obrati španskom parlamentu pokazuje da je Katolička crkva danas mnogo prihvaćenija u političkom prostoru Španije nego što je to bilo zamislivo pre samo nekoliko godina.

Tokom diktature generala Fransiska Franka, Katolička crkva bila je jedan od glavnih stubova vlasti i imala je veliki uticaj na državu i društvo. Međutim, taj uticaj je znatno oslabio nakon što je Španija ušla u period demokratije od 1970-ih godina, kada se država postepeno sekularizovala i odvojila od crkve.

Iako se mnogi Španci i dalje izjašnjavaju kao katolici, verska praksa je na znatno nižem nivou.

Ipak, poslanici su stojeći, nakon govora, papu Lava XIV nagradili višeminutnim aplauzom, uz skandiranje „Viva el Papa!“ – „Živeo papa!“.

U parlamentu je govorio u momentu kada je sukob Izraela i Irana ponovo eskalirao te je ponovio poziv na dijalog.

„Mir zahteva diplomatsku hrabrost, etičku odgovornost i viziju budućnosti zasnovanu na poštovanju identiteta svakog naroda i na obavezi država da svoje sporove rešavaju mirnim sredstvima koje nudi međunarodno pravo“, rekao je on.

Ponovo je izrazio zabrinutost zbog povećanja evropskih vojnih budžeta, dok se zemlje suočavaju sa pretnjom Rusije nakon invazije na Ukrajinu, kao i zbog pretnji administracije američkog predsednika Donalda Trampa da će smanjiti finansijsku i vojnu podršku.

„Zato je razlog za zabrinutost to što se u različitim delovima sveta, pa i u Evropi, naoružavanje ponovo predstavlja kao gotovo neizbežan odgovor na krhkost međunarodne situacije“, rekao je papa.

On je ponovio zahtev za „rigoroznim etičkim nadzorom“ nad automatizovanim oružanim sistemima koje stvara veštačka inteligencija, „kako odluke o životu i smrti nikada ne bi bile prepuštene automatizovanim sistemima, niti izuzete iz moralne odgovornosti ljudskog bića“.

Lav XIV se pozvao na špansku intelektualnu tradiciju iz 16. veka, poznatu kao Škola iz Salamanke, iz koje su proizašli koncepti međunarodnog prava i urođenih ljudskih prava nakon španskih kolonijalnih osvajanja u Americi.

Papa je pozvao na jačanje međunarodnih napora u sprečavanju krijumčarenja migranata i na stvaranje uslova u kojima ljudi mogu da izaberu da ostanu u svojim domovima.

Za one koji ipak beže od sukoba, siromaštva i klimatskih promena, pozvao je na prihvat i integraciju. Papa Franja je sudbinu izbeglica koje dolaze u Evropu učinio jednim od obeležja svog pontifikata, a Lav je posebno insistirao na dostojanstvu migranata u SAD, u vreme pooštravanja politike prema migrantima pod administracijom Donalda Trampa.

„To dovodi do dvostrukog zahteva za socijalnu pravdu: da se osiguraju bezbedni i legalni putevi migracije, dostojanstven doček i stvarne mogućnosti za integraciju, ali istovremeno i da se promoviše pravo ljudi da ostanu u svojoj zemlji, uz stvaranje uslova u kojima niko neće biti primoran da napusti dom zbog nedostatka mira, bezbednosti ili pristojnih životnih uslova, uključujući ekonomske nejednakosti i posledice klimatske krize“, rekao je papa Lav.

Socijalistička vlada Španije odstupila je od trenda u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, braneći imigraciju iz ekonomskih i humanitarnih razloga.

Početkom ove godine pokrenula je proces legalizacije za stotine hiljada imigranata koji u zemlji žive i rade bez dozvole. Premijer Pedro Sančes istakao je koristi koje imigracija ima za špansku ekonomiju, posebno u uslovima sve starijeg stanovništva i niskog nataliteta.

Poseta pape Lava dolazi u osetljivom političkom trenutku za Sančeza. Njegova Socijalistička partija suočena je s brojnim korupcionaškim aferama, iako nijedna direktno ne tereti premijera. Istrage su obuhvatile neke od njegovih najbližih saradnika, kao i članove njegove porodice.

Dok se procesi vode pred sudovima, politička polarizacija u Španiji se produbljuje. Sančesova manjinska vlada već tri godine nije uspela da usvoji ključne zakone, uključujući državni budžet.

U očiglednoj aluziji na takvu polarizaciju, papa Lav upozorio je da „politički pluralizam ne sme da se pretvori u stalno omalovažavanje političkog protivnika“.

Španski progresivni lider, koji se izjašnjava kao ateista i papa saglasni su i po drugim važnim pitanjima, uključujući protivljenje ratu u Iranu. Obojica su i otvoreni kritičari administracije Donalda Trampa.

Nakon susreta sa papom u Vatikanu prošlog meseca, Sančes je poručio da je papin glas „moralni kompas u borbi protiv nepravde“.

Katolička crkva u Španiji tradicionalno je bila bliža konzervativnoj Narodnoj stranci nego Socijalističkoj partiji, koja je promovisala pitanja poput istopolnih brakova i prava na abortus. Ipak, stavljanjem socijalne pravde u središte javnog diskursa, papa Franja, a sada i papa Lav, smanjili su jaz između Vatikana i progresivnih vlada, ocenio je profesor sociologije na Univerzitetu Komplutense u Madridu Rafael Ruis Andres.