foto EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV / SPUTNIK / KREMLIN POOLInterni strateški dokument Kremlja, koji je dostupan njemačkim medijima WDR-u, NDR-u i SZ-u, detaljno opisuje planove Moskve za postupno preuzimanje Belorusije, piše Dojče vele.
Zapadne tajne službe smatraju da je dokument autentičan.
Aleksandar Lukašenko otputovao je u Moskvu prošlog petka. Ruski predsjednik Vladimir Putin je pred kamerama zahvalio bjeloruskom šefu države na posjetu.
Lukašenko je, kroz smeh uzvratio: „Kao da sam mogao reći ne.“ Lukašenko uvek iznova pokazuje bunt protiv vladara u Kremlju.
No despot iz Minska više zavisi od Putina nego ikada ranije. Kada je stotine hiljada građana Bjelorusije izišlo na ulice protiv njega 2020. godine, ostao je na vlasti samo uz pomoć Moskve.
Ali, moguće je da Rusija ima mnogo dalekosežnije planove za Belorusiju, tačnije pretvaranje zapadnog suseda u vazalnu državu.
Tako barem proizlazi iz dokumenta za koji se navodi da je došao iz Putinove administracije i koji je proučila međunarodna istraživačka mreža, sastavljena od nemačkih javnih servisa WDR i NDR, minhenskog lista Süddeutsche Zeitung“ ali i platformi Yahoo News, Delfi Estonia, Kyiv Independent, Expressen, Frontstory.pl, VSQuare, Bjeloruski investigativni centar i Dosje centar.
Ovaj interni, do sada nepoznati strateški dokument, čiji sadržaj do sada nije bio poznat javnosti, je navodno sastavljen 2021. i ima 17 stranica.
Postupno preuzimanje kontrole
On ocrtava plan za postupnu aneksiju nezavisne evropske zemlje Belorusije od strane Rusije i to političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima.
U njemu se detaljno opisuje kako bi Rusija mogla korak po korak preuzeti kontrolu nad Belorusijom i to s krajnjim ciljem stvaranja tzv. Unije država i to najkasnije do 2030.
Projekt „Unije država“ postoji od 1999. godine, ali koliko daleko idu planovi Rusije, nije bilo poznato.
Do sada se samo govorilo o „Uniji država“ a ova tema je uvek bila predstavljana kao pridruživanje ili spajanje u interesu obe strane.
Međutim u dokumentu se prednost daje samo ruskim interesima.
Marioneta Moskve
U strateškom planu se jasno navodi svrha: „osigurati dominantan uticaj Ruske Federacije u beloruskom društvu, politici, trgovini, ekonomiji, nauci, obrazovanju, kulturi i informisanju“.
Zapadni uticaj tamo treba potisnuti i stvoriti bedem protiv NATO-a.
Ustavna reforma, o kojoj je odlučeno u februaru 2022. godine, takođe treba biti završena u skladu s uslovima koje je postavila Moskva.
Proruske elite takođe bi trebale biti infiltrirane u privredi, istraživačkom sektoru i civilnom društvu.
Dokument otkriva i da Rusija, kako izgleda, želi da poveća svoje vojno prisustvo u Belorusiji i da treba stvoriti zajednički sastav komandiranja oružanim snagama.
Osim toga, beloruska nuklearna elektrana bi trebala biti integrirana u mrežu novostvorene „Unije država“.
Teretni brodovi s robom iz ili za Belorusiju ne bi trebali pristajati u baltičke ili poljske, nego samo u ruske luke.
Osim toga, u Belorusiji će se graditi ruske škole i univerziteti, a beloruska deca bi trebala biti poslata na obuku u patriotske centre u Rusiji.
„Cilj Rusije je da pretvori Belorusiju u marionetu, da je tako blisko veže za sebe da bi pod bilo kojom vladom ili predsednikom, čak i nakon Lukašenkovog odlaska, Belorusija ostala u sferi geopolitičke kontrole Rusije“, kaže beloruski politolog i istoričar Valerij Karbalevič.
Međutim, spajanje dve države okončalo bi „postojanje Bjelorusije kao neovisne države“.
Cilj: Velika Rusija
Veruje se da interni strateški dokument dolazi iz podsektora kabineta ruskog predsednika – Direktorata za prekograničnu saradnju, osnovanog pre pet godina.
Zadatak ove institucije je da razvije strategiju kojom Rusija može da proširi svoj uticaj i kontrolu nad svojim susednim zemljama: baltičkim državama, Ukrajinom ili Belorusijom.
Nekoliko zapadnih obaveštajnih izvora smatra da je dokument autentičan i verodostojan.
Strategija se mora posmatrati kao deo šireg plana – stvaranja takozvane Velike Rusije.
Dokument je podeljen na dva dela.
U prvom su navedeni strateški ciljevi Rusije u Belorusiji, odnosno kratkoročni do 2022., srednjoročni do 2025. i dugoročni do 2030.
Ciljevi su podeljeni u četiri oblasti: politički, vojni i odbrambeni sektor, društveni sektor, ekonomija i trgovinu.
Dokument zatim opisuje rizike povezane sa ciljevima.
Kremlju bi trebalo da bude jasno da su, s obzirom na trenutni tok rata u Ukrajini, svi kratkoročni ciljevi nerealni.
Međutim, zapadne obaveštajne službe smatraju da ukupni plan nije zastareo.
Dokument Kremlja, na primer, predlaže pojednostavljenu proceduru za izdavanje ruskih pasoša beloruskim građanima.
To je strategija koja je već sprovedena na drugim mestima, na primer u istočnoj Ukrajini ili u otcepljenom gruzijskom regionu Abhazije, da se proširi uticaj Moskve i podriva nacionalni suverenitet država.
Ruska vojska u Bjelorusiji
Kako navodi list, planira se i proširenje ruskog vojnog prisustva u Belorusiji.
Mnogo toga je već realizovano tokom rata protiv Ukrajine.
Lukašenko je stalno pokušavao da spreči stalno prisustvo ruskih trupa na beloruskom tlu.
Ali od oktobra 2022. hiljade ruskih vojnika su u Belorusiji i neki od njih se tamo obučavaju. Oružane snage Belorusije i Rusije vežbaju zajedničke i koordinisane borbe.
A ekonomski uticaj Moskve zapravo nastavlja da raste.
Belorusija je uvek zavisila od Rusije.
Međutim, prema procenama stručnjaka, do dve trećine beloruskog izvoza bi uskoro moglo da ide u Rusiju. Belorusija je takođe izgubila mnoge trgovinske partnere zbog međunarodne izolacije i sankcija.
Posebno je impresivan razvoj medijskog sektora.
Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. beloruska propaganda je potpuno u skladu sa Rusijom.
Državni mediji šire mržnju prema Ukrajini i podstiču stvaranje narativa o „ratnohuškačkom Zapadu“.
Lukašenkova borba protiv beloruskog jezika i kulture takođe ide u prilog ruskim planovima.
Svako ko organizuje turistički obilazak grada na beloruskom jeziku rizikuje probleme sa vlastima.
Beloruski jezik sve više nestaje iz svakodnevnog života.
Čini se da je to u skladu sa namerama Kremlja.
Prema unutrašnjoj strategiji, cilj je da ruski jezik do 2030. godine izbaci beloruski iz službene upotrebe.
Beloruski istoričar Valerij Karbalevič trenutno smatra malo verovatnim brzo ujedinjenje njegove zemlje sa Rusijom.
„Mislim da se Lukašenko neće odlučiti na to, uprkos zavisnosti od Rusije. Ni belorusko društvo nije spremno za ujedinjenje“, rekao je Karbalevič.
„Sve institucije su stvorene da funkcionišu kao institucije nezavisne države“.
U stvari, malo je verovatno da će vladar u Minsku imati mnogo interesa da u potpunosti sprovede planove Kremlja.
Zapadne obaveštajne službe smatraju da njih dvoje i dalje nemaju poverenja jedno u drugo.
Naprotiv: svako od njih čeka – dok drugi ne umre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
