„Pobeda demokrata možda jeste čudo, ali SAD su i dalje podeljene po sredini“: Gardijan o američkim međuizborima

Od 1932. partija na vlasti gubi u proseku 28 mesta u Predstavničkom domu i četiri u Senatu.

Godine 2018, dve godine nakon preuzimanja Bele kuće i oba doma Kongresa, Republikanci su izgubili 40 mesta u Predstavničkom domu.

Demokrate su 2010. izgubile 63 mesta, 1994. godine 54 i osam mesta u Senatu.

Svake dve godine, nakon izbora predsednika, birači generalno idu na birališta s grižom savesti.

Ali ove godine nije tako. Prema zaista šokantnim rezultatima, demokrate su preinačile istorijske trendove i, barem za sada, zaštitile američku demokratiju od najgorih ekscesa rdepublikanske stranke pod rukovodstvom Donalda Trampa, navodi se u analizi Gardijana.

Iako je još uvek potrebno tabelarno prikazati sve glasove, čini se da će demokrate zadržati kontrolu nad Senatom i imati neku mada malu šansu da zadrže tanku većinu u Predstavničkom domu.

Takav scenario je početkom godine bio gotovo nezamisliv. Demokrate se nisu suočavale samo sa istorijskim čeonim vetrovima, već i sa rastom inflacije, nestabilnom ekonomijom i nepopularnim aktuelnim predsednikom.

Ovo su po tradiciji tipovi političke dinamike koji najavljuju talas pobede republikanaca u novembru.

A onda je u junu Vrhovni sud preinačio presudu u slučaju Ro protiv Vejda, ukinuo ustavnu garanciju koja je bila na snazi 50 godina, kojom su štićena prava reproduktivnog zdravlja i gotovo preko noći Amerikanke pretvorio u građane drugog reda.

Demokrate u Kongresu su ovog leta ostvarile niz značajnih uspeha u domenu zakonodavstva, a Bajden je najavio oprost studentskih kredita u vrednosti od više milijardi dolara, ispunivši obećanje koje je dao tokom predsedničke kampanje 2020.

Politički vetrovi su do jeseni skrenuli u pravcu demokrata, a pitanje abortusa je bilo najvažnije.

U avgustu na referendumu u Kanzasu, koji bi republikancima u državnom zakonodavstvu olakšao da zabrane zahvat, je izglasano da pravo na abortus ostane u Ustavu države.

Savetnici za sprovođenje kampanje demokrata poučeni onim što se dogodilo u Kanzasu su pitanje abortusa stavili u centar jesenje kampanje. I u državama gde je pobeda republikanaca mogla da dovede do potencijalno većih restrikcija abortusa, kao što su Mičigen i Pensilvanija, demokrate su odnele odlučujuće pobede.

Republikanci su produbili problem tako što su nominovali mnoštvo kandidata za Senat i gevernere, koji prvi put učestvuju u izbornoj trci, a koje je javno podržao Tramp. Što su republikanci bili bliži Trampu, to su gori rezultat ostvarili u u utorak.

Politički komentatori su zapravo mesecima predstavljali izbore 2022. kao potencijalni kraj demokratije u SAD.

U državi za državom se činilo da će na funkciju stupiti oni koji su osporavali izborni rezultat, ponavljajući Trampove laži o izborima održanim 2020. Ipak, izvan državnih granica su poraženi.

Još optimističnije je to što iako Tramp i dalje odbija da prihvati da ga je na izborima pobedio Bajden, njegovi pomagači i poltroni u Republikanskoj partiji („velika stara partija – GOP) su odbili da urade isto. Gotovo svi republikanci koji su izgubili izbore, uključujući one koji osporavaju izborni rezultat iz 2020. godine, priznali su poraz, što je najsnažniji znak snage američke demokratije, bar za neko vreme.

To su dobre vesti, ali kao i sve ovih dana u američkoj politici, gotovo je nemoguće da nam se dešavaju dobre stvari. Iako je Tramp definitivno najveći gubitnik kampanje 2022. godine, njegova kontrola nad Republikanskom strankom još nije okončana. On će uskoro objaviti treću kandidaturu za Belu kuću, a dok mnogi republikanski lideri žele da on ode, obični članovi stranke ne misle tako.

Ono što stvari čini još gorim po republikance jeste to što bez obzira kako se bude odvijala trka za predsedničku nominaciju, to je situacija u kojoj se ne može izvojevati pobeda.

Demokrate su pobedile u prethodne tri izborne trke SAD, velikim delom kandidaturom protiv Trampa. Ako on ponovo bude nominovan za kandidata republikanaca, nema razloga da se očekuje da će se stvari 2024. drugačije odvijati.

Šta ako Tramp izgubi? To bi zapravo mogao da bude gori rezultat jer ako nešto znamo o bivšem predsedniku, onda je to da je narcis, osetljiv na kritike, koga ni za koga nije briga osim za sebe.

Ako izgubi u trci za republikansku nominaciju, recimo od guvernera Floride Rona Desantisa, koji je upravo odneo ubedljivu pobedu, te je reizabran, može se očekivati da ne reaguje dobro.

Neće biti nijednog trenutka na republikanskoj nacionalnoj konvenciji u kojem će Tramp i Desantis prekrstiti ruke u znak jedinstva partije.

Umesto toga, Tramp verovatno neće drugačije da se ponaša u odnosu na ono kada je izgubio od Bajdena, te će opet iznositi tvrdnje o prevari i omalovažavati Desantisa pred njegovim pristalicama.

Tramp bi zapravo verovatno više voleo da bude reizabran Bajden, nego da gleda kako Desantis ostvaruje ono što on nije mogao.

Međutim, nezavisno od svega toga, glavnu priču pričaju konačne cifre u Predstavničkom domu i Senatu. Demokrate će verovatno zadržati odnos snaga 50:50 ili dodati još jedan glas (potpredsednica SAD Kamala Haris predstavlja odlučujući glas u Senatu).

Najverovatniji rezultat u Predstavničkom domu će biti neverovatno mala prednost republikanaca, za između jednog i tri mesta. Funkcije guvernera bi mogle da budu ravnopravno podeljene 50:50.

Amerika je gotovo savršeno podeljena između demokrata i republikanaca i nijedna partija ne može da ima efikasnu većinu.

Gledano na površini, međuizbori 2022. predstavljaju pobedu za demokrate, ali sagledano iz dublje perspektive, samo je potvrđen status kvo Sjedinjenih Država kao podeljene zemlje.