Beširi za Danas o izborima u SAD: "Ostaje da se vidi da li je Tramp pretnja demokratiji ili republikanski kandidat na sledećim izborima" 1Naim Leo Beširi (Foto: Vesna Lalić / Nova.rs)

Ključne politike u fokusu izbora u SAD bile su demokratija, kontrola oružja, abortus i inflacija, a pozitivno iznenađenje je izlazak mladih na izbore nezavisno dali su se priklonili demokratama ili republikancima, ističe za Danas Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

Komentarišući međuizbore u Americi, Beširi kaže da ostaje da se vidi da li je Donald Tramp, nekadašnji predsednik SAD, pretnja demokratiji ili republikanski kandidat na sledećim izborima.

“Crveni talas” se nije dogodio i nekoliko razloga je za to. Tramp je nekolicinu republikanaca poznatih po podršci bivšem predsedniku izabrao lično nadajući se da će mu oni dati vetar u leđa kada nam 15. novembra saopštio da će se kandidovati na izborima za predsednika SAD 2024. godine. Međutim, dva visoko pozicionirana članova republikanske stranke ostali su bez stolice u Senatu, gornjem domu američkog parlamenta, a glavi razlog za to je bezuslovna podrška Trampovoj tvrdnji da je pokraden na prethodnim izborima. I dok je Mehmet Oz iz Pensilvanije ublažio retoriku, Don Bolduk iz Nju Hempšira ostao je pri svojoj sumanutoj teoriji zavere koja ga je koštala izbora”, objašnjava Beširi.

Kako dodaje, Tramp je besan, što potvrđuju različiti izvori, zbog izostanka predviđene ogromne pobede crvenih i u ovom trenutku se preispituje najava kandidature sedamdesetšestogodišnjaka za drugi mandat do 2028. kada bi dočekao svoj 82. rođendan.

“U demokratiji koja ima sistem provere i ravnoteže, delimični izbori za oba doma parlamenta na dve godine je provera ispravnosti politika predsednika i njegove administracije. Gotovo po pravilu trenutni predsednik gubi podršku u jednom ili oba doma što zahteva kompromisna i po mnogima bolja zakonska rešenja”, ukazuje Beširi.

Ipak, dodaje Danasov sagovornik, eventualni gubitak domova smatra se i neuspehom aktuelnog predsednika Bajdena.

“Kako Senat ima 100 mesta, dva senatora po saveznoj državi, za većinu je potrebno 51, s tim što su demokrate u prednosti za jedan glas jer Senatom predsedava Kamala Haris, potpredsednica SAD. Da bi zadržali većinu, plavima je potrebno da imaju 50 senatora, a republikancima za preuzimanje kontrole neophodan je senator više. U ovom trenutku prerano je utvrditi ko će kontrolisati gornji dom jer presudna mesta i dalje nemaju zvanične rezultate izbora”, navodi Beširi.

Po njegovom mišljenju, tri su glavna razloga što je očekivana dominacija republikanaca u Predstavničkom domu izostala.

“Prvi je presuda Ustavnog suda u vezi sa pravom na abortus koji je polarizovao stanovništvo i značajno motivisao demokrate da izađu na birališta. Umnogome je “generacija Z” pomogla većoj izlaznosti mladih i prvi put će generacija rođena posle 1996. biti na Kapitol Hilu. Maksvel Alehandro Frost pobedio je u republikanskoj Floridi osvojivši gotovo 60 odsto glasova u svojoj izbornoj jedinici. Jedna od njegovih glavih tema je bila reproduktivno zdravlje i pitanje abortusa. On se dotakao i druga dva razloga koji su bitno uticali na izbornu trku i loše predikcije izbornih rezultata. Masovna ubistva, pre svega u školama ponovo je polarizovalo izbornu masu u SAD. Zahtev za striktnijom kontrolom posedovanja oružja višedecenijski je zahtev demokrata, a ubistva dece u poslednjih nekoliko godina pravi momentum za zakonske promene. Ipak, kako se očekuje da republikanci preuzmu upravljanje donjim domom, verovatno je da će se čekati na promene u tom polju bar još dve godine”, objašnjava naš sagovornik.

Na kraju, dodaje Beširi, tema priuštivog života, inflacije i cena dominirala je izborima jer je sve manje novca u džepovima amerikanaca i to ih besni.

“Zbog podsticanja na pobunu tokom predsedničkih izbora 2019. mnogi bliski saradnici Trampa se već nalaze u zatvoru ili su pod istragom, uključujući i bivšeg predsednika. Demokrate su odreda plašile građane nedemokratskim metodama koje su koristili republikanci i to je dalo rezultat. “Crveni” su, s druge strane, upirali prstom u tromog predsednika koji ima nizak rejting podrške izstavljajuči podatke o niskoj podršci koji je njihov nekadašnji predsednik imao”, navodi Beširi.

Naš sagovornik smatra da je trenutna situacija takva da 220 od 435 mesta u donjem domu drže demokrate, a republikanci 212, dok tri mesta nisu popunjena.

“Što se tiče izbornih rezultata, za kontrolu je potrebno 218 mesta, a predviđanja su da će ih republikanci osvojiti. Dok čekamo konačne rezultate, “crveni” su u odnosu na “plave” u blagoj prednosti s osvojenih 209 mesta, naspram 191, ali do rezultata možda nas “generacija Z” iznenadi i ostavi vladajuću većinu da zavšti predsednički mandate”, ukazuje Beširi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.