Foto: Betaphoto (AP Photo/Fatima Shbair)Teritorija Pojasa Gaze koja zauzima 363 kvadratna kilometra duž Sredozemnog mora, severoistočno od Sinajskog poluostrva, gusto je naseljeno područje koje kontrolišu militanti Hamasa još od 2006. godine nakon decenija izraelsko-palestinskog sukoba.
Nakon što je u Prvom svetskom ratu okončana vlast Osmanskog carstva, područje Gaze postalo je deo mandata Lige naroda Palestina pod britanskom vlašću koja je završena 15. maja 1948. godine, piše Klix.ba.
Istog dana je počeo arapsko-izraelski rat u toku kojeg je Gaza postala sedište egipatskih ekspedicionih snaga u Palestini.
U toku rata područje oko grada pod arapskom kontrolom svedeno je na pojas teritorije dug 40 i širok 6-8 kilometara.
Ovo područje je postalo poznato kao pojas Gaze.
Njegove granice su razgraničene egipatsko-izraelskim sporazumom o primirju od 24. februara 1949. godine.
Pojas Gaze je bio pod egipatskom vojnom vlašću od 1949. do 1956. i ponovo od 1957. do 1967.
Egipatska vlada nije smatrala ovo područje delom Egipta i nije dozvolila izbeglicama da postanu egipatski državljani ili da migriraju u Egipat ili druge arapske zemlje gde bi mogle biti integrisane u stanovništvo.
S druge strane Izrael im nije dozvolio da se vrate u svoje bivše domove niti da dobiju nadoknadu za gubitak imovine.
Mnoge od mlađih izbeglica postale su fedajini (arapski gerilci koji deluju protiv Izraela).
Njihovi napadi na Izrael bili su jedan od uzroka koji su ubrzali kampanju na Sinaju tokom Suecke krize 1956. godine, kada je pojas zauzeo Izrael, ali je pod pritiskom ubrzo prepušten Egiptu.
Tokom šestodnevnog rata u junu 1967. godine Pojas Gaze je ponovo zauzeo Izrael, a dvadeset godina kasnije počeo je palestinski ustanak poznat kao intifada.
Izrael je 1994. godine započeo postupni prenos vladine vlasti u Pojasu Gaze na Palestinske vlasti (PA) prema uslovima Sporazuma iz Osla koji su potpisali Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO).
Vlada Jasera Arafata suočila se sa brojnim bezbednosnim, ekonomskim i socijalnim problemima i zastojem u pregovorima sa Izraelom, te pretnjom terorizmom od strane militantnih grupa Islamski Džihad i Hamas koje nisu želele postići bilo kakav dogovor sa Izraelom.
U takvim okolnostima 2000. godine došlo je do druge palestinske intifade, što je dovelo do povlačenja izraelskih vojnika i doseljenika iz pojasa Gaze pet godina kasnije.
Vlast je preuzela Palestinska samouprava, iako je Izrael nastavio da patrolira granicom i vazdušnim prostorom.
Nakon što je 2006. godine na izborima vlast izgubio Fatah, u korist Hamasa, zapadne zemlje i Izrael uveli su sankcije Hamasu i stavili ga na zvaničnu listu terorističkih grupa.
Pojas Gaze je bio mesto eskalacije nasilja između konkurentskih grupa, a kratkotrajna koaliciona vlada okončana je u junu 2007. nakon što je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze, a vanredni kabinet predvođen Fatahom nad Zapadnom obalom.
Od te godine pa sve do danas, Hamas u manjoj ili većoj meri kontroliše područje Pojasa Gaze.
Trenutno stanje
Egipat, koji deli granicu s Gazom od 12 kilometara, uveliko je podržao blokadu, gledajući na Hamas kao pretnju vlastitoj stabilnosti.
U izveštaju iz 2023. godine, agencije UN-a procenjuju da je 58 posto stanovnika Pojasa Gaze potrebna humanitarna pomoć, a 29 posto domaćinstava u Gazi živi u ekstremnim ili katastrofalnim uslovima u odnosu na 10 posto u 2022.
Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) kaže da je pomoć u hrani potrebna za 1,3 miliona ljudi.
Više od 90 posto vode u Gazi je neprikladno za piće, saopštila je Palestinska uprava za vodu.
Vrlo mali broj Palestinaca dobije dozvolu da poseti rodbinu ili prijatelje na Zapadnoj obali, ali je Izrael nedavno povećao broj radnih dozvola za Gazane.
Za većinu stanovnika Gaze, prelaz Rafa za Egipat su jedina izlazna vrata, ali putnici se moraju prijaviti sedmicama unapred, a lista čekanja je ogromna.
Stopa nezaposlenosti u Gazi među najvišima je u svetu, prema OCHA.
Stopa nezaposlenosti iznosi 46 posto, a još je viša među mladima i iznosi oko 70 posto, pokazuju najnoviji podaci Palestinskog centralnog biroa za statistiku.
Prema procenama MMF-a, prihod po glavi stanovnika je oko četvrtine nivoa na Zapadnoj obali koju su okupirali Izraelci.
Izrael je u ponedeljak uveo potpunu opsadu, blokirajući ulazak hrane, goriva i vode u Gazu i zatvarajući sve granične prelaze.
Egipat je takođe zatvorio svoj prelaz u Gazu.
Jedina elektrana u enklavi je isključena, a bolnicama ponestaje goriva za generatore za hitne slučajeve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
