Foto: EPA-EFE/VLADIMIR GERDO Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog deportacije dece u Rusiju, što je ratni zločin. To je istorijski trenutak za međunarodno krivično pravo i tek treći put da je ovaj sud raspisao nalog za hapšenje aktuelnog šefa države, a prvi put da je ta država članica Saveta bezbednosti UN.
Nalogom počinje proces koji je paralelan sa još jednim presedanom – inicijativom za stvaranje specijalnog suda za zločine agresije navodno počinjene u Ukrajini. Bio bi to prvi sud koji se bavi ratnom agresijom još od Nirnberga i Tokija, gde je suđeno liderima Sila Osovine posle Drugog svetskog rata, piše Politiko.
Ukoliko taj sud bude osnovan, na optuženičkoj klupi mogli bi se naći visoki vojni i politički zvaničnici za, kako je navedeno u nirnberškoj presudi iz 1946. godine, „najviše međunarodne zločine”. Zašto? Jer da se ovi, očigledno nezakoniti, akti agresije – poput invazije, napada ili okupacije – nisu dogodili, nikada ne bi došlo do strahovite štete počinjene nad civilima, uključujući desetine hiljada ratnih zločina.
Međutim, MKS ne može suditi o zločinu agresije koji se odnosi na Ukrajinu, već samo o drugim međunarodnim zločinima kao što su ratni zločini, zločini protiv čovečnosti ili genocid. Jedini način na koji MKS može da sudi za zločin agresije bio bi ili uz saglasnost Rusije ili preko Saveta bezbednosti UN. Upravo iz tog razloga inicijativa za sud, koju predvodi Ukrajina, dobila je aktivnu podršku preko 30 zemalja sveta, a ta lista raste.
U svetlu ovoga, šta nalog za hapšenje znači za oba procesa? Ko ima veće šanse za uspeh?
I opcija procesa pred MKS-om i novim sudom su zapravo komplementarni.
Tri razloga
Prvo, Ukrajina snažno želi da svi odgovorni politički i vojni lideri u Rusiji i Belorusiji snose odgovornost za štetu prouzrokovanu agresijom. Za agresiju bi bilo optuženo mnogo više nego što bi MKS mogao da podigne, jer su tom sudu potrebni čvrsti dokazi o povezanosti međunarodnih zločina koje je počinila vojska na terenu i visokih zvaničnika u Rusiji i Belorusiji. Zbog toga je ovakve zločine izuzetno teško dokazati – pogotovo što Rusija tvrdi da su njeni postupci, poput deportacije dece, zapravo zasnovani na humanitarnim motivima.
Zločin agresije je lakše goniti, jer ide pravo na vrh i ne zahteva opsežna svedočenja i dokaze, jer se fokusira na redove oružanih snaga. Međutim, moguće je da bi takav proces zahtevao značajne količine dokaza iz vojnih i obaveštajnih izvora.
Drugo, Rusija glasno osporava jurisdikciju MKS-a da sudi državljanima zemalja koje nisu članice – zemalja poput Rusije, SAD ili Kine. Stoga, iako 132 države članice MKS-a po zakonu moraju uhapsiti Putina ako se nađe na njihovoj teritoriji, izdavanje naloga za hapšenje predstavljaće izvor ogromnog političkog, a možda i pravnog sukoba oko ideje da državni lideri imaju imunitet od hapšenja ili suđenje, posebno u sudovima čiju nadležnost ne priznaju.
Dakle, ako neka država zaista uhapsi ruskog lidera, posledice neće biti zanemarljive, ali bi se i specijalni sud za zločin agresije mogao suočiti sa sličnim izazovima, iako osnivanje takvog suda ne podržavaju nužno iste zemlje koje su članovi MKS. U tom slučaju, podrška moćnih zemalja poput SAD, što je potvrđeno, mogla bi jasno da ojača izglede za Putinovo hapšenje i pruži izvesnu meru uveravanja da Rusija neće uzvratiti zemlji koja deluje po nalogu za hapšenje.
Treće, pravac suđenja pred MKS-om je vrlo jasan, a nadležnost ovog suda proizilazi iz sporazuma o kome su se složile sve 123 države članice.
Ruski zakon je jasan
Novi sud bi verovatno bio osnovan na osnovu sličnog sporazuma, a idealno bi bilo da bude potvrđen ili na Generalnoj skupštini UN, u Evropskoj uniji i/ili multilateralno. Njena nadležnost bila bi neodvojiva od jasne zabrane agresije međunarodnim zakonima koji obavezuju zemlje, ali i zabrane agresije prema ukrajinskim zakonima. Agresija je zabranjena čak i u ruskom i beloruskom zakonu: ironično, taj koncept je snažno zagovarao Sovjetski Savez nakon užasa tokom Drugog svetskog rata.
S obzirom na to da agresija još traje, kao i rizik da se prelije na druge zemlje, procesi u Međunarodnom krivičnom sudu i Specijalnom sudu za krivično delo agresije trebalo bi da se odvijaju paralelno. Dalja podrška tim sudovima značila bi da ruski i beloruski lideri ne bi imali gde da se sakriju od pravde.
Ako bi optužnice bile uspešne, one ne samo da bi jasno ilustrovale strahote koje su pretrpele žrtve, već bi konačno jasno prepoznale i imenovale zločin koji su navodno počinili Putin i njegovi bliski saradnici, prenosi zagrebački N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
