Politiko: Sankcije Zapada Rusiji ojačale biznis u bivšim sovjetskim državama

Ti novi lanci snabdevanja koji Ruse drže dobro snabdevenim alkoholom, luksuznom robom i drugim zapadnim proizvodima potkopavaju napore Evrope da kazni Moskvu i trebalo bi da budu blokirani, rekao je za Politiko Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije.

„Zaobilaženje sankcija EU nije samo kratkovida odluka  ono podriva osnovne principe naše unije“, rekao je Landsbergis u odgovoru na podatke koji pokazuju da nekoliko zemalja na Kavkazu i Centralnoj Aziji cvetaju kao čvorišta za indirektnu trgovinu sa Rusijom.

Carinska evidencija platforme Trade Data Monitor, u koju je imao uvid Politico, pokazuje da je obim trgovine susedne Gruzije sa Rusijom porastao za skoro 22 odsto u godini otkako je Moskva počela svoju invaziju na Ukrajinu, dok je količina alkohola za izvoz u Rusiju povećan za više od 120 odsto.

Kazahstanski izvoz u Rusiju je naglo porastao u istom periodu – za oko 57 odsto u vrednost američkog dolara.

Jermenija, koja održava bliske trgovinske veze sa Rusijom, zabeležila je rast BDP-a za neočekivanih 11 odsto prošle godine, dok je izvoz u Rusiju porastao pet puta, a transferi iz Rusije sedam puta u odnosu na prethodnu godinu, navodi Svetska banka.

Zemlja je zabeležila suficit u budžetu, a njena valuta, dram, bse dobro kotirala na svetskim berzama.

Poslovni podsticaj

„Postoje novi trgovinski tokovi kroz treće zemlje gde možete videti da je izvoz u Rusiju porastao, a takođe je porastao i uvoz sa Zapada“, rekao je Janis Kluge, viši saradnik u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

Najveći deo ovog takozvanog paralelnog uvoza je roba široke potrošnje za koju proizvođači kažu da ne žele da prodaju svoje proizvode u Rusiju, ali umesto toga prodaja zemljama sa bliskim odnosom sa Rusijom raste, kaže Kluge.

„To je posao vredan više milijardi dolara koji se povećao i pokreće zaista snažnu ekspanziju izvoza iz ruskih suseda“, dodao je.

Vlasnik jednog moskovskog restorana za Politiko je rekao da je njegov objekat dobro snadbeven alkoholom sa Zapada. „Pivo dolazi direktno. Žestoka pića dolaze iz Kazahstana, coca-cola iz Gruzije“, rekao je on.

Portparol Coca-Cole je rekao da iako kompanija ne dozvoljava izvoz u Rusiju, „naše akcije za sprečavanje bilo kakvog neovlašćenog uvoza ograničene su regulatornim faktorima koji su prvenstveno povezani sa slobodnom trgovinom unutar Evroazijske ekonomske unije“ – jedinstvenog tržišta bivših sovjetskih država to uključuje Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Jermeniju, ali ne i Gruziju.

EU, Britanija i SAD ograničili su izvoz vrhunskog alkohola i postavili barijere zapadnim firmama koje primaju uplate od ruskih banaka; mnoge velike kompanije za proizvodnju pića rekle su da su se dobrovoljno povukle iz Rusije.

Prema Temuru Umarovu, saradniku Centra za Evroaziju pri Karnegijevom istraživačkom centru, ovi novi tokovi prihoda daju veliki podsticaj zemljama oko bivšeg sovjetskog ruba.

„Bilo je nekoliko izveštaja da ruski biznismeni posežu za partnerima u Kazahstanu, Kirgistanu, pa čak i Uzbekistanu – koji nije deo Evroazijske ekonomske unije – pokušavajući da od njih traže da naruče stvari iz evropskih zemalja i drugih delova sveta. gde više nije lako uvoziti u Rusiju“, rekao je on.

Kao rezultat toga, „ekonomska situacija je postala mnogo dinamičnija i energičnija u Centralnoj Aziji“, rekao je on.

„Mnoga preduzeća i organizacije pokušavaju da iskoriste ovaj zamah da popune prazninu jer vide potražnju za potrošačkim proizvodima u Rusiji“.

Postojanje ovih puteva će takođe izazvati zabrinutost da bi, kao i roba široke potrošnje, osetljiviji proizvodi dvostruke namene, poput mikročipova koji bi mogli da pomognu u podršci ruskoj industriji oružja, mogli da prođu i preko posrednika.

Iako se na paralelni uvoz generalno gleda kao na legalnu sivu zonu, on se suočava sa duhom sankcija EU.

„Zemlje članice EU treba da pošalju jasnu poruku i trećim zemljama i evropskim kompanijama“, rekao je Landsbergis.

„U Litvaniji, kompanije koje izaberu zaobilaženje suočavaju se sa ogromnim pritiskom javnosti jer je naše društvo napravilo jasan izbor: vrednosti su važne i ne mogu se menjati za uobičajeno poslovanje sa agresorom“.

Vilnjus sada poziva EU da imenuje komesara koji će nadgledati izradu i sprovođenje sankcija Rusiji i njenim partnerima.

Dejvid O’Saliven, bivši ambasador EU u SAD, je izaslanik bloka za sankcije, ali tek treba da iznese veći deo svog programa.

Bez podrške i američke finansijske institucije i privatne kompanije, međutim, možda je gotovo nemoguće zaustaviti odliv novca iz Rusije i usisavanje robe.

Samo ako prihvatimo privremeni mogući negativan uticaj na evropski biznis zarad mira, možemo konačno biti ujednačeni u našoj politici sankcija i implementaciji“, rekao je Landsbergis.