Poljska će biti glavna, a u Poljskoj Amerika

Poljska će u toj operaciji za više oružja radi više sigurnosti dobiti posebno mesto. U toj državi će se nalaziti Centar za koordinaciju dejstva četiri bataljona NATO koji će, uz tešku američku brigadu, biti razmešteni kako u Poljskoj, tako i u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, pohvalio se, pred početak samita NATO u Varšavi, poljski ministar odbrane Antonij Mačerevič. A SAD će, na zajedničkoj konferenciji za štampu u Varšavi potvrdio je i odlazeći američki predsednik Barak Obama, igrati vodeću ulogu u prisustvu snaga NATO u Poljskoj.

„NATO se sprema za pojačano prisustvo u Istočnoj Evropi, i mogu da objavim da će SAD igrati vodeću ulogu kad je reč o prisustvu snaga NATO u Poljskoj“, rekao je Obama u Varšavi.

U svakom od četiri bataljona od po 1000 vojnika NATO, ključnu ulogu će u komandovanju imati jedna od vodećih članica Alijanse: SAD u Poljskoj, Nemačka u Litvaniji, Velika Britanija u Estoniji i Kanada u Letoniji. Ovim brigadama zapadni izveštaji dodaju jednu multinacionalnu u Rumuniji.

Ministar odbrane Velike Britanije Majkl Felon potvrdio je juče da će njegova zemlja u Estoniju poslati 500 vojnika , a „hiljade britanskih vojnika biće spremni da budu poslati za slučaj potrebe u toku nekoliko dana“.

Ovi će vojnici tamo biti na „rotacionoj osnovi“, kako bi bilo izbegnuto kršenje zabrane stacioniranja stalnih i „suštinskih“ trupa zabeležene u Osnivačkom aktu Rusija-NATO te će tako Alijansa ostati u okvirima poštovanja svojih međunarodnih obaveza, kako je rekao njen generalni sekretar Jens Stoltenberg.

Na započetom dvodnevnom samitu NATO bi trebalo da donese odluku i o jačanju ranije kreirane Grupe za brze intervencije, dosad je imala 40 000 vojnika, i odluku o formiranju jedinice za super brze intervencije koja bi mogla da stigne do bilo kog kriznog područja za 48 sati!

U opširnom prikazu mera, koje će samit NATO u Varšavi usvojiti u cilju jačanja NATO prisustva na ruskim granicama, nemački list Velt piše da brza i efikasna upotreba tih snaga u odbrambene svrhe ima jednu, ali veliku manu: na istoku Evrope nema infrastrukture koja bi tu brzinu garantovala, a da bi se ona obezbedila potrebne su milijarde evra investicija. U takođe opširnoj analizi, zasnovanoj na NATO vežbi Anakonda-2016 održanoj u Poljskoj, list Haftington post tvrdi da bi se „u uslovima realnog konflikta vojska NATO našla u smrtonosnoj zamci“, a istraživački centar RAND je siguran da NATO vojska u takvom slučaju „ne bi mogla ni odstupiti i bila bi uništena na licu mesta“, jezička i kulturna razlika među vojnicima njenih članica lošim izgledima samo bi još doprinela.

Podaci o nivou naoružanja članica NATO, s jedne i Rusije, s druge strane saglasni su bilo da ih objavljuje ruska bilo nemačka štampa i uglavnom se oslanjaju na iste izvore. Prema tim podacima, NATO ima tri puta više, a njegove evropske članice dva puta više vojnika nego Rusija čak i ako se u ruske oružane snage uračuna i Nacionalna garda i trupe ruske tajne službe: naime, sve članice NATO imaju 3,2 miliona vojnika, samo evropske članice NATO 2 miliona vojnika, a Rusije 770 000 vojnika, a sa dve navedene poluvojne formacije milion vojnika.

Rusija na vojsku, prema podacima za 2015. godinu i posle prošlogodišnjeg povećanja od 7,5 odsto, troši 66,4 milijarde dolara. Sve članice NATO su, i posle smanjenja koje je došlo kao posledica ekonomske krize, prošle godine na vojsku potrošile 871 milijardu dolara, od čega najveći deo otpada na SAD- 596 milijardi dolara. Tako da je ruski vojni budžet oko 11 odsto američkog vojnog budžeta.
Prema podacima Global Firepower Index, na koji se poziva Frankfurter algemajne cajtung, Rusija ima 3550 vojnih aviona, a NATO 13 000. Prema podacima nemačkog lista Velt Rusija ima 7290 atomskih glava, a NATO 7515. Rusija ima 72, a NATO 75 podmornica.

NATO još ubedljivije dominira pred Rusijom i u ostalim vidovima naoružanja, a FAZ tvrdi da rusko, još, najvećim delom potiče iz sovjetskog perioda, iako je plan da do 2020. godine do 70 odsto bude zamenjeno savremenim.

„Ako nisu sišli s uma, da se probude“

Američki stručnjak za Rusiju Stiven Koen nedavno je rekao da se iz ovog novog gomilanja konfliktnog potencijala na istoku Evrope mogu izvesti dva zaključka: SAD, kao duša NATO, ili nisu svesne posledica i u tom bi slučaju morale što pre da se probude, a ako su svesne i nemaju ništa protiv rata sa Rusijom, onda su „sišle s uma“, rekao je Koen i dodao da bi takav konflikt završio upotrebom atomskog oružja – s jedne ili s druge strane!