Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVRat u Ukrajini raskrinkao je rusku vojnu snagu koja je slovila kao druga vojna sila u svetu
Vojne parade koje su održavane 9. maja povodom pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu služile su joj kao demonstracija snage.
Sve do aprila, u gotovo dva meseca, ruski učinak na bojno polju bio je daleko lošiji od onog koji je očekivala većina analitičara.
Ukrajinske oružane snage u septembru su zauzele više od 2500 kvadratnih kilometara svoje zemlje pod ruskom okupacijom.
Među oslobođenim gradovima su Kupjansk i Izjum. Smatra se to najvećim uspehom ukrajinske vojske od povlačenja ruskih snaga iz područja oko Kijeva još u martu.
Ukrajinci i ove nedelje beleže uspehe. Ukrajinska vojska objavila je u četvrtak kako je u manje od nedelju dana, nakon što je Putin proglasio aneksiju regije Herson, oslobodila više od 400 kvadratnih kilometara u toj regiji.
„Rusi su se povukli s teritorija čija je površina ekvivalentna 75.000 Fudbalskih igrališta“, rekla je juče tokom press-konferencije portparolka ukrajinske južne vojske Natalija Gumenjuk.
Optužbe za ratne zločine
Osim što je Putinov rat pokazao pravo stanje stvari u ruskoj vojsci, prokazao je Rusiju i u moralnom smislu. Rat je prikazao ruski politički establišment u negativnom svetlu.
Još u aprilu govorilo se o ruskim ratnim zločinima. Šokantne slike koje su prikazivale tela civila razbacana po ulicama Buče, predgrađa ukrajinske prestolnice Kijeva, izazvale su potpuni globalni užas.
edavno su ukrajinski zvaničnici rekli da su pronašli 440 tela u šumama blizu grada Izjuma. Naveli su da su većina mrtvih civili te da mesto događaja dokazuje da su ratne zločine počinili ruski osvajači koji su mesecima okupirali to područje.
Ukrajinska policija objavila je da je njena vojska nakon oslobođenja sela Piski-Radkivski u Harkivskoj oblasti pronašla sobu u podrumu jedne porodične kuće u kojoj su Rusi mučili vojnike i civile. Detalje o onome što je pronađeno u sobi objavio je Sergij Bolvinov, jedan od čelnika policije u spomenutoj oblasti.
A čini se da sve više opada i moral kod ruskih građana, pogotovo nakon uvođenja delimične mobilizacije.
Prepuni aerodromi i ogromne kolone na graničnim prelazima sa susednim zemljama, od Finske do Mongolije, protesti od Moskve do Novosibirska, zapaljeni centri za regrutaciju i nesretni regruti bez obuke i opreme dovoljno govore što građani misle o tome.
Pored navedenog, tu je i aspekt ruske privrede koje je samo po sebi slabo. S nominalnim BDP-om po stanovniku od otprilike 10.000 dolara, Rusija je u rangu Kine i Bugarske te nešto ispod svetskog prosjeka.
Hrvatski nominalni BDP po stanovniku iznosi oko 14.000 dolara. Od država koje imaju veća gospodarstva od Rusije, a u ekonomskom su ratu s njom, najsiromašnije (Italija i Južna Koreja) imaju tri puta veći BDP po stanovniku od Rusije, a najbogatije (SAD i Njemačka) između pet i šest puta veći BDP po stanovniku.
Katastrofalni rat Rusije s Ukrajinom opterećuje ovakvo slabu privredu kao što potkopava legitimitet i snagu režima te razotkriva ruske oružane snage, ali i slab položaj Vladimira Putina među elitama, tako da se sve češće govori o njegovom nasledniku i slomu režima.
Uz sve navedeno, potrebno je zapitati se – može li se Ruska Federacija raspasti?
Pre svega o tome govorimo u figurativnom smislu. Može li Rusija dospeti do dna i prestati biti relevantan faktor koji je do sada bila? Sledeće pitanje je i može li doslovno doći do svojevrsnog otcepljenja pojedinih republika. Kakav svet možemo očekivati ako Rusija dotakne svoje dno, posebno s obzirom na to da je dobar deo Evrope ipak zavisan o ruskom gasu?
Spoljnopolitički stručnjak Denis Avdagić kaže da u svakom mogućem smislu Rusija više nije ono što je bila.
„Na međunarodnoj ravni, njihova tehnika, Vladimir Putin, njihova privreda, ništa od navedenog nema onaj položaj koji je pre agresije imao. Njihova vojna tehnika trenutno može biti privlačna jedino onima koji nemaju alternativu ili računaju na veliki popust.
Vladimir Putin sada čeka druge na sastancima, do pre par meseci svi su njega čekali. Vojska je pak predmet ismevanja. Do juče se smatrala strahom i trepetom, ako ništa drugo, za Evropu i okruženje, a sada to nisu ni za Ukrajinu, da ne govorimo, recimo, Poljsku i NATO kao takav“, govori on.
Rusija je zaista pala. Moralni pad je stravičan, nepoverenje prema njima i odnos, teško se mogu uopštee povratiti. Ukratko, oni nisu samo pali nego su se sunovratili, ogoleli i teško posramili. Ostaju im samo nuklearno oružje i energenti. Prvim mogu pretiti, ali i to sve manje, a za ovo drugo im se smanjuje tržište, zapravo je sve skupa velika tragedija za Rusiju.
Pokazuje se kako su sve ispustili iz ruku za ono što im najmanje treba, komadić novog teritorija…“, kazao je.
„Bez drastičnih poteza nitko neće imati previše straha od Kremlja“
„Ne možemo isključiti takav scenarij. On se sad ne nazire, ali kao što kažem, nije ga moguće isključiti. Verovatniji scenario u nekoj kraćoj ili srednjoj perspektivi je promena vlastio, ali teško je davati procenu jer raspolažemo s premalo podataka o unutrašnjim krugovima i stvarnim međuodnosima onih na najvišim pozicijama moći.
Realno je očekivati kako će se ovaj vladajući sistem pokušati da se očuva bez obzira na to ko nominalno obavlja vlast. No jedno je sigurno, bez drastičnih poteza nitko neće imati previše straha od Kremlja, pa tako ni segmenti, teritoriji i etniciteti koji sačinjavaju Rusku Federaciju“, dodao je.
Navodi kako Zapadu nije u interesu urušavanje Rusije jer bi to zahtevalo „Zamislite samo da nam se Rusija krene pred očima raspadati. NATO ne bi imao alternative nego dignuti sav potencijal i pokušati u saradnji s lokalnim snagama fizički da osigura nuklearna skladišta, uključujući i ona nuklearnog otpada, nuklearne elektrane…
Zato su godine nakon raspada SSSR-a i pre agresivnih poteza Rusije prema susedima bile razdoblje prekrasnog medenog meseca nakon Hladnog rata, trgovina je funkcionirsala, Rusija se nije gledala kao pretnja, nego kao partner.
Zapad je podržao čak i premeštanje nuklearnog naoružanja iz drugih nezavisnih sovetskih republika u Rusiju kako bi se osiguralo da takvo oružje ne bude zloupotrebljeno. Nažalost, raspad Rusije značio bi i posezanje drugih suseda prema teritoriji.
Realno, pričamo o zaista hipotetski razvučenom scenariju, no da ste sedamdesetih nekome rekli kako će se komunizam raspasti, bilo bi mu to gotovo neverojatno, a dogodilo se.
U Kremlju govore kako se bliži kraj Zapadu, no kao i sa slučajem Sovetskog Saveza, ovde onaj ko govori o drugom zapravo predoseća svoj mogući kraj.
Zapadu treba stabilna Rusija, ništa manje od toga“, navodi.
„Najbolja opcija je stabilna Rusija“
Najverojatniji kandidati za otcepljenje ako se ukaže prilika su Ingušetija, Čečenija, Republike Saha…
O otcjepljenju republika iz Ruske Federacije pisali su za EU Observer Maks Piziur i Aleksander J. Motil. Prema njihovom mišljenju, više je država kandidata. Što se tiče juga, ističu Ingušetiju, Čečeniju i Dagestan, koje zajedno imaju 5.2 miliona stanovnika.
„Sve tri države pokazuju snažne nacionalne identitete, praktikuju islam i pribegavale su antiruskom nasilju u prošlosti. Ističe se Čečenija, koja je vodila godinama dug rat protiv Rusije u 19. veku i dva rata za nacionalno oslobođenje u 1990-ima.
Njen vođa, autoritarni moćnik Ramzan Kadirov, uživa široku autonomiju i uz odgovarajuće podsticaje lako bi mogao okrenuti leđa Moskvi“, pišu te navode bombaške napade u ruskim gradovima 2010., 2011. i 2013., za koje je odgovornost preuzeo Kavkaski emirat, radikalna organizacija čečenskih, inguških i dagestanskih militanata.
Nacionalni preporod na istoku, Tatarstan već bio proglasio nezavisnost
Što se tiče istoka, napominju značenje pokrajine Sahalin, ali i regija Primorski, Kabarovsk i Kamčatka, te Republiku Saha, poznatiju kao Jakutija.
„Iako su Jakuti manjina u vlastitoj republici, doživeli su nacionalni preporod u poslednjim decenijama, kao što pokazuje njihovo usvajanje autohtonog imena Saha. Kabarovsk je u međuvremenu bio u središtu redovnih masovnih protesta između jula 2020. i jula 2021. Ovi protesti svedoče o rastućem antimoskovskom osećaju na tom području“, pišu.
Što se tiče središnje Rusije, spominje se Tatarstan, koji je putem referenduma i sporazuma s Kremljom preduzeo korake kako bi postigao puni suverenitet. Kada je Rusija priznala suverenitet Abhazije i Južne Osetije nakon ruske invazije na Gruziju u avgustu 2008., Tatarstan se proglasio nezavisnim i zatražio od UN i Rusije priznanje, a oni su to ignorisali.
„Ako ruski rat protiv Ukrajine dovede do pobede Ukrajine, nestabilnost Putinovog režima će eksponencijalno rasti. Pod takvim uslovima, neke od regija Ruske Federacije verovatno će pobeći iz nje, naročito ako Kremlj ostane zaokupljen borbom za vlast oko Putinove krune“, napominju.
Analitičar Juraj Mesik ukazuje da „rusko Carstvo na okupu drže samo tri sile: ideologija supersile, sigurnosni aparat i prihodi od nafte i gasa. Poslednji omogućuje finansiranje vojske, represivnog aparata i korumpiranih političara u Evropi i celom svetu.
Sve tri ove snage oslabiće i naglo se smanjiti u nadolazećim mesecima i godinama kao rezultat vojnog poraza Rusije u Ukrajini, zapadnih sankcija i brzog razvoja električne mobilnosti“, navodi on i dodaje da bez korupcije ideologija imperijalne Rusije neće biti održiva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
