Haos na svetskim berzama, Srbija u zavetrini 1Foto: Beta/ AP Photo/Richard Drew)

Najveće američke (i svetske banke) izgubile su između 7,8 i 9,6 odsto vrednosti, a naftne kompanije u S&P500 indeksu su izgubile i preko 20 odsto vrednosti. Indeksi fjučersa su pali za pet odsto. Prema tvrdnjama trgovaca na berzama širom sveta vladala je panika koja je podsećala na 2008. godinu.

„Skočili smo sa dvadesetog sprata, a sada se nalazimo na desetom“. Ovako je berzansku situaciju opisao jedan trgovac na Volstritu za Rojters bez sumnje anticipirajući da ovde nije kraj crvenila na trgovačkim tablama.

Širenje virusa širom planete (broj obolelih van Kine prevazišao broj obolelih u Kini) uzdrmalo je svetsku ekonomiju kako nije bila uzdrmana već više od decenije. Za sada najdirektnije je pogođena kineska privreda, ali s obzirom da većina lanaca snabdevanja obuhvata kineske fabrike efekat na globalnu ekonomiju je neizbežan. Ipak oporavak kineske privrede je počeo i zaključno sa prekjučerašnjim podacima japanska investiciona banka Nomura je procenila da je 74,1 odsto kineskih kompanija nastavilo sa radom.

OECD je smanjio projekciju globalnog rasta za ovu godinu za 0,5 procentnih poena na 2,4 odsto. Za evrozonu smanjenje je 0,3 poena na 0,8 odsto. Na osnovu ovih podataka Erste grupa je procenila smanjenje rasta zemalja Centralne i Istočne Evrope za 0,3 poena u proseku.

Međutim, u slučaju da se desi scenario produžene zaraze i šireg rasprostiranja virusa OECD prognozira smanjenje rata za čak 1,3 poena, što bi značilo da evrozoni sledi recesija.

Kina kao druga najveća svetska ekonomija je u prva dva meseca ove godine smanjila trgovinsku razmenu za 17,2 odsto, pri čemu je uvoz smanjen tek za četiri odsto, pa je Kina zabeležila trgovinski deficit od sedam milijardi dolara. U istom periodu trgovinski suficit sa SAD je prepolovljen sa 42,16 milijardi na 25,37 milijardi dolara.

Prema podacima Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) kineski industrijski sektor je u februaru zabeležio najveću kontrakciju aktivnosti od kada se statistički prati.

„Prema tome, pad je znatno dublji nego što je bio tokom globalne finansijske krize, uz istovremeno obrušavanje novih narudžbi“, navodi se u MAT-u.

Agencija UN-a je procenila da je samo manjak ključnih delova i komponenti iz Kine u februaru generisao troškove u drugim zemljama i njihovim industrijama od oko 50 milijardi dolara. MMF je reagovao sa izdvajanjem 50 milijardi dolara za pomoć pogođenim članicama, od čega petina je namenjena najsiromašnijim po nultoj kamatnoj stopi, dok je Svetska banka odvojila 12 milijardi. SAD je iz budžeta za bornu protiv korona virusa namenila 7,8 milijardi dolara, kao i desetine drugih zemalja. Najteže pogođena zemlja van Kine, Italija će pomoći privredi sa osam milijardi evra, a Hong Kong je u okviru budžetskog paketa od 15 milijardi dolara namenio po 1.250 dolara svakom punoletnom stanovniku ovog dela Kine.

Što se tiče Srbije u Privrednoj komori ističu da se domaća proizvodnja, uprkos epidemiji korona virusa, nesmetano odvija jer na zalihama još ima neophodnih delova, a nove isporuke nisu prekinute iako se ponekad otežano realizuju. Bojan Stanić iz sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije napominje da kompanije još imaju zalihe.

„Još nema alarma da je proizvodnja u nekoj fabrici u zastoju pošto zalihe, a one su kvartalne, šestomesečne ili godišnje, još traju, i nabavke nisu prekinute, iako ponekad porudžbine iz Kine kasne i otežano se komunicira sa kineskim dobavljačima“, rekao je Stanić za Betu.

On je upozorio da je Srbiji najveći trgovinski partner Italija i da bi odatle mogli da stignu problemi za srpsku ekonomiju.

„Italija nije zatvorila granice i nabavke i isporuke robe iz te zemlje se za sada uprkos izolaciji pojedinih regiona, odvijaju bez zastoja iako su otežane“, rekao je on dodajući da proizvođači veruju da neće imati većih problema u proizvodnji, ali razmatraju i alternativa tržišta za nabavku neophodnih delova.

U MAT-u se nadaju da će šteta biti minimalna. „Privredni ciklus u Srbiji je u fazi održive ekspanzije, uz balansiran fiskalni i i stabilan finansijski sistem. Domaća dinamika privredne aktivnosti od sredine 2019. više ne prati smer kretanja evrozone. To je činjenica koja može biti od ključne važnosti u narednim mesecima“, napominju oni.

Er Srbija ukida letove iz Niša za Italiju

Er Srbija je odlučila je da do kraja marta privremeno suspenduje saobraćaj na dvema linijama ka Republici Italiji do kojih leti sa aerodroma Konstantin Veliki u Nišu – između Niša i Bolonje i između Niša i Rima, saopšteno je iz ove kompanije. Takođe će i letovi iz Beograda za Italiju biti redukovani, pa će biti otkazani letovi do Venecije (11, 25, 30. marta i 6. i 27. aprila), zatim do Milana (12, 16, 17, 19, 24. i 26. marta; svi letovi utorkom tokom aprila, izuzev 14. aprila; svi letovi četvrtkom tokom aprila, izuzev 9. aprila), kao i do Tel Aviva (12. i 20. marta). Er Srbija nastaviće da redovno bez promena saobraća između Beograda i Rima.

Rusija: Zabrana kupovine deviza

Ruska centralna banka odlučila je da u okviru mehanizma fiskalnih pravila suspenduje kupovinu deviza na domaćem tržištu na 30 dana, saopštila je ruska centralna banka.

O nastavku transakcija biće odlučeno nakon što bude razmotrena situacija na finansijskom tržištu u martu, preneo je TASS.

„Odluka ima za cilj da učini postupke monetarnih vlasti predvidljivijim i smanji nestabilnost na finansijskim tržištima u uslovima velikih promena na globalnom tržištu nafte. Odluka se odnosi i na redovne kupovine deviza i na kupovine odložene u 2018“, navedeno je u saopštenju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.