Predstavnički dom SAD posle tri nedelje izabrao predsedavajućeg: Ko je republikanac Majk Džonson?

Glasanjem po partijskoj liniji sa 220 „za“ i 209 „protiv“ Džonsona je došao na funkciju koja je bila upražnjena otkako je Kevina Makartija (McCarthy) 3. oktobra smenila mala grupa republikanaca s tvrde linije koji su bili ljuti zbog sporazuma s demokratama koji je sprečio delimično zatvaranje vlade, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

U nedeljama koje su usledile, republikanci koji imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu predlagali su tri kongresmena za funkciju lidera, ali nisu među sobom mogli da prikupe dovoljno glasova.

Na kraju su se odlučili za Džonsona (51), advokata iz Luizijane kojeg je podržavao bivši predsednik Donald Tramp (Trump).

„Vratićemo poverenje u ovo telo. Unapredićemo sveobuhvatnu konzervativnu politiku, borićemo se protiv štetnih politika Bajdenove administracije i podržaćemo naše saveznike u inostranstvu“, rekao je Džonson ubrzo posle glasanja.

Džonson, koji je prvi put izabran u Predstavnički dom 2016, biće najmanje iskusni predsedavajući donjeg doma u poslednjih nekoliko decenija. Najpoznatiji je kao autor neuspešne žalbe 126 republikanaca u Predstavničkom domu da nateraju Vrhovni sud da poništi rezultate izbora u državama u kojima je Tramp izgubio na predsedničkim izborima 2020. godine.

Džonson je obećao da će obezbediti da ne dođe do blokade finansiranja američke vlade posle 17. novembra.

Takođe će morati da odgovori na zahtev predsednika Džoa Bajdena (Joe Bidena) da se odobri potrošnja 106 milijardi dolara za pomoć Izraelu, Ukrajini i bezbednosti granice SAD. Dok republikanci u velikoj meri podržavaju finansiranje Izraela i granice s SAD, podeljeni su oko dalje podrške Ukrajini.

Bajden je posle izbora novog predsedavajućeg Predstavničkog doma pozvao Džonsona da brzo reaguje po pitanju odobravanja vojne pomoći Izraelu i Ukrajini.

„Moramo brzo da se pozabavimo našim nacionalnim bezbednosnim potrebama i da izbegnemo zatvaranje za 22 dana“, naveo je Bajden u izjavi u kojoj je čestitao Džonsonu na izboru.

Dok se lideri Predstavničkog doma obično fokusiraju na prikupljanje sredstava i prebrojavanje glasova, Džonson je poznatiji kao zagovornik konzervativnih društvenih pozicija. Podržao je zakone koji zabranjuju operacije vezane za rod i hormonski tretman za transrodne tinejdžere, zabranjuju nošenje maski u avionima i pooštravaju ograničenja za imigraciju i abortus.

Ipak, Džonson će se suočiti s istim izazovima koji su srušili Makartija, između ostalog zahteve tvrde linije i realnost da republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu, dok demokrate imaju većinu u Senatu i predsednika Bajedna, usled čega nijedan zakon ne može da bude usvojen u bez dvopartijske podrške.