Približavanje "u inat" zapadu

Biće to prvi susret dva lidera nakon zahlađenja odnosa Ankare i Moskve po turskom obaranju ruskog vojnog aviona novembra prošle godine, ali i prvi susret Erdogana sa šefom neke velike sile posle neuspešnog pokušaja vojnog udara u Turskoj.

Turski zvaničnici smatraju da su njihovi zapadni saveznici propustili priliku da odlučnije podrže Ankaru nakon vojnog udara. Umesto toga, države EU su zvanično osudile pokušaj vojnog udara, ali i upozorile Erdogana da ne koristi borbu protiv pučista za obračun sa političkim protivnicima. Austrija je najavila da će tražiti prekid pregovora o članstvu Turske u EU i da će se usprotiviti mogućem ukidanju viza za građane Turske. „Austrija će se protiviti otvaranju novih poglavlja u pregovorima Turske za ulazak u EU zbog represije posle neuspelog puča u toj zemlji“, ponovio je austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc. Ukoliko Brisel „zatvori vrata“ Ankari, nije isključeno da Turska raskine sporazum sa EU o izbeglicama, što bi značilo da bi novi izbeglički talas mogao da zapljusne Evropu.
Turska je nezadovoljna i time što njihov tradicionalni saveznik SAD za sada odbija da izruči Ankari bivšeg imama Fetulaha Gulena, koga turske vlasti smatraju za glavnog organizatora puča. Turski mediji, ali i pojedini ministri su zbog toga (in)direktno optužili Vašington da ima veze sa pučem. U nedavnom susretu sa turskim novinarima, ambasador SAD u Ankari DŽon Bas ponovo je odlučno odbacio takve tvrdnje.

– Samo želim da ponovim ono što sam već rekao i što smo poručili iz Vašingtona, a to je da vlada SAD nije planirala, usmeravala, podržavala niti imala bilo kakva saznanja unapred o bilo kakvim ilegalnim aktivnostima koje su se dogodile u noći između 15. i 16. jula. I tačka, rekao je Bas. Ambasador SAD je dodao da je „duboko uznemiren i uvređen zbog optužbi“ protiv njegove zemlje. Očekuje se da dve zemlje međusobne nesuglasice pokušaju da razreše i tokom najavljene posete američkog državnog sekretara DŽona Kerija Turskoj 24. avgusta.
Pogoršanje odnosa sa zapadom, navelo je Erdogana da se ponovo okrene Rusiji. Predsednik Putin je, za razliku od zapadnih lidera, odlučno i bez kritika o poštovanju ljudskih prava, osudio pokušaj puča u Turskoj. Turska i Rusija, ali i Erdogan i Putin imali su vrlo dobre odnose do novembra prošle godine kada je turska vojska oborila ruski vojni avion. Moskva je žestoko uzvratila, prekidajući sve veze sa Turskom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je nedavno da će se Putin i Erdogan sastati 9. avgusta u Sankt Peterburgu. „Dnevni red kao takav još nije razmatran. Razmenjujemo različite predloge o čemu će se razgovarati. To će biti prvi susret posle dugo vremena, prvi nakon što su lideri dveju zemalja uspeli da okrenu novi list i zato sa uverenošću možemo da kažemo da neće biti nedostatka tema za razgovor“, rekao je Peskov.

Tursku je krajem prošle nedelje posetio ruski ministar za ekonomski razvoj Aleksej Julukaev. Ruski mediji su izvestili da je ova poseta još jedan pokazatelj da će dve zemlje pokušati da ponovo uspostave nekada bliske veze u oblasti ekonomije. Ruski mediji i analitičari smatraju da Turska i Rusija imaju zajednički interes da resetuju međusobne odnose upravo zbog sve lošijih odnosa Moskve i Ankare sa zapadom.

Miting u Istanbulu

U Istanbulu je sinoć održan završni miting protiv vojnog puča. Uz vladajuću AKP, skup su podržale i opozicione CHP i MHP.
Prema istraživanju javnog mnjenja čije je rezultate predstavio i dnevnik Sabah, 88 odsto građana Turske veruje da Gulen stoji iza pokušaja vojnog udara. Većina od 66 odsto podržava uvođenje tromesečnog vanrednog stanja, 71 odsto veruje da će državne institucije biti očišćene od „Gulenovih agenata“. Istraživanje je pokazalo da čak 90 odsto ispitanika smatra da je predsednik Erdogan uspešan u obračunu sa pučistima a 89 odsto da su politički lideri doprineli vraćanju solidarnosti i jedinstva u zemlji. Samo 31 odsto smatra da će SAD izručiti Gulena Turskoj.