Prodor uz pomoć zalivskih zemalja

Danas nema ni jedne bliskoistočne ili arapske države koja ne nastoji da kultiviše i unapredi svoje odnose sa Rusijom. Na te poteze i Moskva odgovara afirmativno, tako da se njen uticaj učvršćuje pravcem od Levanta ka persijskim vodama i Crvenom moru, i da se proteže na Rog Afrike.

Ruskim regionalnim ambicijama smatra se širenje uticaja iz istočnog Mediterana prema Adenskom zalivu i stvaranje puta za dublji prodor u Afriku. Za razliku od Levanta, Crveno more je krcato velikim silama, tako da je rusko prisustvo tamo gotovo neizbežno. DŽibuti, na primer, ima kinesku, američku, francusku, italijansku i japansku vojnu bazu, dok Moskva nema takvu bazu, iako se veruje da će skorašnji razgovori da okončaju takvo stanje.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nedavno je posetio Kairo i Jordan. gde se sreo sa šefovima ove dve države i ministrima spoljnih poslova, a takođe i sa generalnim sekretarom Arapske lige Ahmedom Abulom Gejtom. Krajem marta, ruskog predsednika Putina posetili su predsednik Libana Mišel Aoun i premijer Izraela, Benjamin Netanjahu. U februaru je ruski ministar posetio zalivske države i sastao se s visokim zvaničnicima Katara, Saudijske Arabije, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Poseta je najverovatnije bila uvertira za turneju Putina koja se planira za drugu polovinu godine.

Nekoliko dana posle posete Lavrova, u region je krenuo specijalni izaslanik za Bliski istok i Severnu Afriku, ambasador Mihail Bogdanov, kako bi sreo sudanskog predsednika Omara al Bašira. Bogdanov ga je pozvao da prisustvuje predstojećem rusko-afričkom samitu, prvom te vrste, koji je planiran za oktobar ove godine, i odatle krenuo u Centralnoafričku Republiku.

Posete su stavile u sendvič Crveno more, čija važnost ne može da se zanemari. Pošto se region nalazi na brojnim raskršćima, širenje uticaja u njemu omogućava uticaj na Bliskom istoku, Africi i istočnom Mediteranu, a tako i na južnom krilu NATO. To može da rezultira širenjem aktivnosti u Sueckom kanalu, Adenskom zalivu, Arapskom moru i Indijskom okeanu.

Ove diplomatske ture nadovezuju se na ranije akcije Rusije na „Rogu Afrike“ i u zalivskim državama. Prošle godine najavljeno je da će Rusija da gradi logistički centar u Eritreji, a Ujedinjeni Arapski Emirati pomogli su da se ostvari taj korak tako što su posredovali u postizanju mirovnog sporazuma Etiopije i Eritreje, čime su okončali decenijsku izolaciju Eritreje. Dve glavne luke Eritreje, Asab i Masava, nalaze se na strateškim tačkama Crvenog mora. Najava otvaranja logističkog centra u Eritreji došla je nakon potpisivanja sporazuma o vojnoj saradnji sa Centralnoafričkom Republikom.

Rusija je počela da neguje odnose sa Sudanom još početkom decenije, kada je organizovala velike poslovne susrete dve zemlje, a zatim 2017. kada je Bašir otišao kod Putina tražeći zaštitu od SAD i izrazio podršku ruskim akcijama u Siriji. Spekuliše se da je Rusija odmakla u otvaranju baze u Sudanu.

Sudanski predsednik Bašir bio je prvi arapski lider koji je posetio sirijskog predsednika Bašara el Asada u decembru prošle godine. Taj sastanak ispunio je Asadovu potrebu za priznanjem i Baširove aspiracije za podršku zalivskih država koje je počeo svojim putovanjima u Abu Dabi i Rijad. Sudan je istovremeno lojalni član saudijske koalicije u Jemenu, dok je Bašir bio 13 puta u Saudijskoj Arabiji od kada je Mohamed bin Salman postao prestolonaslednik.

Zalivske države sa svoje strane poslednjih godina proširile su svoje prisustvo širom „Roga Afrike“, stvaranjem komercijalnih i vojnih baza širom regiona. Što se tiče UAE, brojne takve komercijalne prilike pojavile su se u regionima u kojima Rusija demonstrira specijalno interesovanje.

Može da bude čudno, jer to ostavlja utisak da se zalivske zemlje takmiče sa Rusijom za lokalni uticaj, ali umesto toga prevladava saradnja. Moskva je proširila svoje prisustvo u Africi u isto vreme kada je potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa Abu Dabijem u junu prošle godine. Putin je stvarao godinama takvu priliku, nakon što je posetio Saudijsku Arabiju, Katar i UAE 2007, što je bio potez bez ranijeg presedana za ruskog šefa države.

NJegovo interesovanje za negovanje odnosa sa državama regiona, potiče delom iz potrebe da se osiguraju zalivske investicije i pomogne ruska ekonomija, a to podrazumeva da zalivski lideri postaju zainteresovaniji za rusko naoružanje, ohrabrivanje sporazumevanja suverenih fondova kao i stvaranje poslovnih saveta i putujućih izložbi.

Ironično je što je intervencija u Siriji Rusiji donela više poštovanja nego problema. U vreme kada su SAD napuštale sve svoje arapske saveznike, ruski potez u arapskom svetu primljen je kao ponašanje časnog saveznika, koji spašava svoje prijatelje, a ne obara ih s vlasti. U tome ih nije omelo ni to što je Rusija bila na drugoj strani, niti što je u savezništvu sa šiitskom osovinom.

Pošto SAD sada ubrzavaju povlačenje iz regiona, zalivske zemlje sve više veruju da nemaju drugi izlaz, nego da se pomire s Putinom i Asadom. UAE i Bahrein već su ponovo otvorili svoje ambasade u Damasku, a zalivski lideri gledaju na akcije Moskve u Siriji gledaju sa odobravanjem.