Pronađen najstariji materijal na Zemlji 1Foto: FreeImages / David Cowan

Oni su otkrili prašinu u svemirskom kamenu koji je na zemlju pao šezdesetih godina prošlog veka, koja je stara čak 7,5 milijardi dolara. Najstariji deo prašine je formiran u zvezdama koje su se razvile mnogo pre nego što je nastao Sunčev sistem, prenosi Bi-Bi-Si.

Kako su objasnili istraživači, kada se zvezde ugase, čestice koje su formirane unutar njih se rasprše po svemiru. Te „presolarne čestice“ se potom inkorporiraju u nove zvezde, planete, komete i meteore. „Ovo je odličan primer zvezda, prave zvezdane prašine“, rekao je Filip Hek, vodeći autor studije o istraživanju objavljene u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“. Herk je kustos Prirodnjačkog muzeja u Čikagu (Field Museum) i profesor-saradnik na Univerzitetu Čikago.

Tim istraživača iz SAD i Švajcarske je analizirao 40 presolarnih čestica iz jednog komada meteora Murčison koji je pao u Australiji 1969. „Počinje s pretvaranjem delova meteora u prah. Čim se razgrade svi delovi, nastaje neka vrsta paste i ima opore karakteristike, miriše kao truli puter od kikirikija“, rekla je koautorka DŽenika Grir iz Prirodnjačkog muzeja i sa Univerziteta Čikago.

Onda se ta pasta razgrađuje u kiselinu i ostaje samo zvezdana prašina. „Kao da palite plast sena da biste pronašli iglu“, rekao je Filip Hek.

Da bi utvrdili koliko su čestice stare, istraživači su merili koliko su dugo bile izložene kosmičkim zracima u svemiru. Ti zraci predstavljaju čestice s visokom energijom koje putuju galaksijom i buše čvrst materijal. Neki od tih zraka stupaju u interakciju s materijom na koju naiđu i formiraju nove elemente. Što su duže izloženi, više se tih elemenata formira.

Istraživači su koristili poseban oblik (izotop) elementa neona (Ne-21) da bi utvrdili koliko su stare čestice. „Ja to upoređujem s kofom na pljusku. Pod pretpostavkom da kiša ujednačeno pada količina vode koja se sakuplja u kofi govori vam koliko dugo je kofa izložena kiši“, rekao je Hek. Procenjivanjem koliko je novih elemenata prisutno naučnici utvrđuju koliko je dugo čestica bila izložena kosmičkim zracima. To im dalje govori koliko je stara.

Ispostavilo se da su presolarne čestice najstarije koje su do sada otkrivene. Sudeći po tome koliko je kosmičkih zraka stupilo u interakciju s česticama, mora da je većina stara između 4,6 i 4,9 milijardi godina. Poređenja radi, Sunce je staro 4,6 milijardi godina, a Zemlja 4,5 milijardi godina. Međutim, najstarija datira od pre oko 7,5 milijardi dolara.

„Samo deset odsto čestica je starije od 5,5 milijardi godina, 60 odsto čestica je ‘mlado’, odnosno ima između 4,6 i 4,9 milijardi godina, a preostale su između najstarijih i najmlađih. Siguran sam da ima starijih presolarnih minerala u Murčisonu i drugim meteorima, samo što ih još uvek nismo pronašli“, rekao je Hek.

Prethodno najstarija presolarna čestica, čija je starost utvrđena izotopima neona, datirala je od pre 5,5 milijardi godina.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.