Protesti jedan odsto Makedonaca – predstava za strance

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link {  Pored DPA, koji je takođe zvanično u opoziciji ali u velikoj meri podržava „stavove dvovlade VMRO-DPMNE i DUI, albansku opoziciju čine pokret Besa i Pokret za reforme DPA radikalnog gradonačelnika Struge Zijadina Sele. Albanski opozicioni savet, u čijem sastavu je i Besa, reklamira svoje proteste na društvenim mrežama i poziva „da dignemo glas protiv zla i pokažemo da smo istinski albanski glas u Makedoniji“, da „sprečimo održavanje izbora koji će poslužiti samo onima koji su spremni da žrtvuju narod i državu samo da sebe spasu“.

U Makedoniji već traju svakodnevni protesti i kontraprotesti koji uglavnom okupljanju etničke Makedonce zagovornike dve glavne , suprotstavljene političke stranke, SDSM i VMRO-DPMNE, a provocirani su odlukom makedonskog predsednika Georgi Ivanova da amnestira 56 političara i njihovih saradnika. Proteste predvode pokret „Protestujem“ s jedne i Građanski pokret za odbranu Makedonije, s druge strane.

Među nekoliko stvari, koje je izrodila aktuelna makedonska kriza, a koje nisu zamislive nigde u demokratskom svetu, a primenjene su u Makedoniji je i imenovanje na mesto ministra policije generalnog sekretara opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije, stranke koja je izgubila izbore aprila 2014. godine. Profesorka na Institutu za bezbednost Filozofskog fakulteta u Skoplju Biljana Vankovska smatra da postoji konfuzija oko toga ko kontroliše makedonsku policiju, ali je uverena da trenutni protesti i kontraprotesti ne nose u sebi rizik prerastanja u nešto što bi moglo da izmakne kontroli.

„U Ministarstvu unutrašnjih poslova vlada dvovlašće, dakle postoji opozicioni ministar što je sasvim neuobičajeno rešenje u normalnim zemljama. On je pokušao da oformi neki svoj tim da zaposli neke svoje ljude od poverenja, to je išlo teško. Zato što je dogovor iz Pržina uspostavio i zamenika ministra , u samom Ministarstvu vlada dvovlašće. Sad je potpuna zabuna ko kontroliše policiju, posebno ovu uniformisanu, specijalce. Srećom, ovi protesti i kontraprotesti nisu tako masovni kao što možda izgledaju gledano iz inostranstva. Dakle, kada to prebrojite, kada vidite sve u svemu da to nije ni 1 procenat stanovništva na ulici , većina 99 odsto stoji po strani i gleda šta se dešava. Oni (protesti i kontraprotesti – prim. R.Ć.) uopšte ne pokušavaju da dođu u fizički kontakt, to se videlo i u Skoplju na onom nedavnom velikom skupu gde su se dve skupine praktično nalazile istovremeno u istoj ulici. Za sada ne postoje takve tenzije koje bi dovele do toga da jedni dignu ruke na druge“kaže profesorka Vankovska za Danas.

Ona smatra da su aktuelni protesti smišljena predstava političkih stranaka, ali ne za domaće biračko telo.

„Jednostavno političke stranke manifestuju svoju moć, svoju popularnost, moć kontrole svojih članova i simpatizera. To rade da bi na naki način dobili legitimitet kod stranaca. Ovo nije predizborno stanje, pa da pokazujete da ste vi jako populari i voljeni nego da pokažu strancima da su oni glavni u igri“, ocenjuje Vankovska i dodaje da su sličan zaključak izveli i Albanci .

„Koliko znam 9. maja planiraju isto neki veliki protestni skup. Tako da je to neka politika koja je izašla iz institucija i koja se sada valja po ulicama. Policija za sada postupa sasvim korektno, sa onim malim incidentima prvih dana, ali tada je bilo zaista nasilnih incidenata od strane protestanata, bilo je provokacija, bilo je povređenih. A sada se desilo, pre nekoliko dana, to je bilo pomalo apsurdno i smešno, da su se opozicijske snage skupile ispred vlade i bile zbunjene kada nisu videle kordon policajaca nego tek po nekoliko koji su stajali sa strane. Oni su to dočekali konfuzno, nisu znali šta da rade. Jednostavno su otišli kućama. Mislili su i tumačili da je to provokacija policije, da ih zove da uđu u zgradu vlade da je osvoje… Tako da postoji veliki politički spektakl, policija je tu , bar po meni, za sada dosta uzdržana, dosta razumna, ne uzima stranu zato što je policija unutar sebe podeljena, i tamo imate ljude koji pripadaju i jednoj i drugoj stranci i jednoj i drugoj etničkoj zajednici. Tako da ni njima nije lako“, kaže profesorka Biljana Vankovska.

Holandija: Zadati uslovi odmah da se ispune

Oglasila se i Holandija, trenutno predsedavajuća EU. NJen ministar inostranih poslova Bert Kunders uzdao je saopštenje u kome od makedonskog predsednika Georgi Ivanova traži da odmah povuče svoju odluku o aboliciji, a od političkih stranaka da obezbede čišćenje biračkog spiska, balansirano izveštavanje medija, odvajanje partije od države i prekid zastrašivanja birača. To su uslovi za fer demokratske i inkluzivne izbore, saopštio je Kunders.

Boneva: Birački spisak je očišćen

Suzana Boneva, član Državne izborne komisije u Makedoniji izjavila je za skopske medije da birački spisak treba da bude očišćen do 20. maja. Ona je rekla da je jedino ostalo da se proveri birački spisak birača iz Albanije koji imaju makedonsko državljanstvo, ali da se tu radi o malom broju ljudi. Državna izborna komisija je, rekla je ona, odbila zahtev ministra policije Olivera Spasovskog da iz biračkog spiska bude izbrisano 138.167 ljudi jer bi to značilo oduzimanje prava na glas ljudima koji poseduju validne putne isprave.

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }