Foto: EPA-EFE/MIKHAIL METZEL / SPUTNIK Kompleks Krokus Sitija na severozapadu Moskve nekada je bio blistavi svetionik obećanja predsednika Vladimira Putina o udobnosti i stabilnosti.
Elegantan kompleks za kupovinu i zabavu koji je izgradio milijarder Aras Agalarov, bio je mesto gde je Donald Tramp bio domaćin svog takmičenja za mis univerzuma 2013.
Danas je ugljenisani kostur koncertne dvorane tinjajući dokaz ekstremizma inspirisanog domaćim neznanjem, piše Politico.
Najgori teroristički napad u Rusiji u poslednje dve decenije zatekao je Putina na pola puta u postizbornom pobedničkom krugu njegovog života.
Nekoliko dana ranije, bodrila ga je gomila koja je vijorila zastavu na Crvenom trgu gde je dobio ovacije od elitne grupe javnih ličnosti.
Njegova poruka različitim grupama bila je jedna te ista: da Rusija vodi istorijski rat protiv Ukrajine i da je za pobedu (što nesumnjivo hoće) najvažnije jedinstvo.
Tako je bilo i razumevanje neprijatelja, u govoru ruskoj Federalnoj službi bezbednosti (FSB), Putin je odbacio američka upozorenja na neposredan teroristički napad kao „direktnu ucenu i nameru da se zastraši i destabilizuje naše društvo“, govoreći svojim pratiocima da se usavrše u pronalaženju „izdajnika“.
Trebalo devetnaest sati nakon što su se naoružani ljudi spustili na Krokus, ubivši najmanje 140 ljudi, da se Putin obrati na televiziji.
Do tada je grupa Islamska država tvrdila da je napad njihova odgovornost pružajući jezive snimke iz prve ruke kao dokaz.
Putin, međutim, nije imenovao grupu. Govorio je uopšteno o „međunarodnom terorizmu“. On je rekao da su četvorica osumnjičenih uhvaćena u pokušaju da pobegnu u Ukrajinu, uporedio ih je sa „nacistima“ i obećao da će se osvetiti onima koji su njima „rukovodili“.
„Naša zajednička dužnost sada, saborci na frontu, svi građani ove zemlje, jeste da stanemo zajedno u jedinstvenu formaciju“, rekao je on.
U drugoj galaksiji, gnusni napad je mogao da posluži kao krajnji poziv za buđenje za Rusiju i da je izbaci iz njene trenutne destruktivne orbite.
Ali svi dokazi sugerišu da će Putin umesto toga oblikovati narativ o zločinu kako bi odgovarao svojim planovima kao prvog glavnog autokrate u modernoj ruskoj istoriji.
„Rusija je Putin“
Od Putinovog uspona na vlast pre četvrt veka, svaki izbori se smatraju manje slobodnim i poštenim od onih pre njih.
Ali ovo martovsko glasanje, koje je nezavisni posmatrač izbora Voices osudio kao čistu „imitaciju“, bilo je kvalitativni skok u puzajućem putu Rusije ka autokratiji.
Nekoliko meseci pre događaja, različiti nezavisni mediji su već izvestili da je predsednička administracija naložila regionalnim zvaničnicima da osiguraju da Putin dobije oko 80 odsto glasova.
Kao što je naslov na naslovnoj strani prokremljanskog tabloida Moskovski Komsomolets rezimirao za one čitaoce koji nisu instinktivno shvatili dogmu iza broja: „Rusija je Putin“.
„Sada je priznato i zvanično dokazano da ne može biti opozicije (pa čak ni nagoveštaja) predsedniku“, navodi se u članku.
To takođe označava definitivan raskid sa erom tokom koje je Kremlj nastojao da održi pažljivo uređenu fasadu demokratije zbog očiglednog prikazivanja Putinove moći.
Za Temura Umarova „oseća se kao kod kuće“, rekao je za Politico u telefonskom razgovoru iz Taškenta, Uzbekistan.
Na Telegramu, stručnjak za centralnu Aziju i saradnik u Carnegie Russia Eurasia Centru uporedio je Putinova sa rezultatima autokratskih lidera u raznim bivšim sovjetskim zemljama.
Putinova margina pobede bila je negde iza onih koje pripadaju liderima Azerbejdžana (92,12) i Tadžikistana (90,92), ali je ispred Belorusa Aleksandra Lukašenka (80,20).
Umarov je rekao da ga Putin danas najviše podseća na uzbekistanskog moćnika Islama Karimova (90,39 odsto 2015. godine) koji se držao vlasti skoro tri decenije centralizujući svu kontrolu i nemilosrdno potiskivajući neslaganje.
„Ali to je takođe dovelo do toga da je patio od „zabludnih uverenja“ o stanju stvari u njegovoj zemlji, jer su se potčinjeni plašili da dele bilo kakve informacije koje bi se mogle smatrati negativnim, rekao je Umarov.
On je dodao da iako postoje jasne paralele između autokratija u zemljama Centralne Azije i Rusije danas, postoji i bitna razlika.
„Umesto da bude odraz stvarne konsolidacije, čini se kao da Putin pokušava da prekomerno kompenzuje destabilizovanu situaciju u svojoj zemlji“, rekao je Umarov.
Žeđ za osvetom
Dva dana nakon napada na televiziji se ponovo pojavio samouvereniji Putin. Ovog puta je govorio o „radikalnim islamistima“ koji su delovali po instrukcijama „neonacističkog režima u Kijevu“.
Do tada su njegovi propagandisti već pronašli krivce u Ukrajini, Britaniji i Sjedinjenim Državama, koji su očigledno koristili radikalne islamiste da prikriju svoje tragove.
„Duboko u sebi, kolektivni Zapad nas je uvek prezirao i osećao mržnju koja se graničila sa željom za smrću“, napisala je istaknuta TV ličnost Tina Kandelaki.
Komentator ruske državne televizije opisao je napad kao „potpis evropskog nacizma“.
Drugi kolumnista optužio je „strane agente“, termin koji se koristi za stigmatizaciju Rusa koji su kritični do Kremlja, da stoje iza incidenta.
To se uklapa u trend koji je video da su protivnici Kremlja ili oni sa alternativnim načinom života označeni kao teroristi i ekstremisti; mešavina pojmova koja je, kako sada mnogi tvrde, mogla da olakša napad na Krokus odvraćajući pažnju službi bezbednosti.
„Isti ljudi koji treba da nadgledaju potencijalne teroriste takođe su se bavili slučajevima ljudi koji su optuženi da opravdavaju terorizam za odbranu Ukrajine, ili za progon pripadnika određenih verskih manjina“, rekao je Aleksandar Verhovski iz Istraživačkog centra za ekstremizam SOVA.
Igru okrivljavanja pratila je neskrivena žeđ za osvetom. Snimak osumnjičenih naoružanih napadača koji pokazuje kako ih muče oni koji su izgledali kao osvetnici široko su kružili od strane najviših medijskih ličnosti Kremlja.
Jednom od osumnjičenih je snimljeno kako mu odseku uvo, a zatim mu ga na silu stavljaju u usta. Bloger je zatim stavio okrvavljeni nož na aukciju. Činilo se da još jedan osumnjičeni nema oko i doveden je na sud jedva pri svesti u invalidskim kolicima.
Čini se da je sve to osmišljeno da odvrati pažnju od bilo kakve javne rasprave o stvarnoj odgovornosti za neuspehe koji su, kako se čini, doprineli zločinu i njegovom obimu – uključujući pogrešne korake obaveštajnih službi, spor policijski odgovor i zaključana vrata koja su značila da posetioci koncerta nisu mogli da pobegnu.
Pogon da se kontroliše naracija ide daleko. Na nekim mestima lokalne vlasti su naložile državnim službenicima da polože cveće i posete improvizovana spomen-obeležja, baš kao što su im naredile da glasaju ranije ovog meseca.
Ali napad razotkriva Putina, čije je obećanje od početka invazije na Ukrajinu bilo obećanje o održavanju normalnosti. Umesto da se pozabavi stvarnim ranjivostima Rusije, državni aparat je još više motivisaniji nego ranije da pokaže svoju potpunu kontrolu.
Obični Rusi, da ne pominjemo susede zemlje, platiće cenu.
U međuvremenu, Putinove pristalice ne izgledaju žalosno što ostavljaju demokratiju iza sebe. „Podržavam fer izbore kad god su relevantni“, rekla je za Politico 22-godišnja Sofija Nekrasova, koja je glasala za Putina.
„Ali u vreme kada se borimo protiv zapadnog oružja i plaćenika, nama kao zemlji demokratija nije potrebna“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
