Putin u strahu od puča, posebno od nekadašnjeg poverenika: Kremlj dramatično pojačao lično obezbeđenje predsednika Rusije

Kuvarima, telohraniteljima i fotografima koji rade sa predsednikom takođe je zabranjeno da koriste javni prevoz. Posetioci šefa Kremlja moraju biti dvostruko proveravani, a oni koji rade u njegovoj blizini smeju da koriste samo telefone bez internet pristupa, dodaje se u izveštaju.

Neke od mera uvedene su u poslednjim mesecima nakon ubistva jednog visokog generala u decembru, što je izazvalo sukob unutar vrha ruskog bezbednosnog aparata, navodi se u izveštaju.

To ukazuje na rastuću zabrinutost u Kremlju usled sve većih unutrašnjih i spoljnopolitičkih problema, uključujući ekonomske teškoće, sve izraženije znake nezadovoljstva i neuspehe na ratištu u Ukrajini.

Ruski bezbednosni zvaničnici drastično su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje, navodi se dalje u izveštaju. On i njegova porodica prestali su da odlaze u svoje uobičajene rezidencije u Moskovskoj oblasti i na Valdaju, predsednikovom izolovanom letnjikovcu između Sankt Peterburga i prestonice.

Prema izveštaju, on ove godine još nije posetio nijedan vojni objekat, uprkos redovnim posetama tokom 2025. godine.

Kako bi zaobišao ova ograničenja, Kremlj javnosti objavljuje unapred snimljene snimke njega, navodi se u izveštaju.

Od invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin takođe provodi nedelje u unapređenim bunkerima, često u Krasnodarskom kraju, priobalnom regionu uz Crno more, udaljenom nekoliko sati vožnje od Moskve, navodi se u izveštaju.

Dosije,  objavljen je u trenutku kada raste percepcija krize oko Kremlja, četiri godine nakon početka agresije na Ukrajinu, kako se navodi u tekstu, neuspešnog rata.

Ruski gubici, koje zapadne zemlje procenjuju na oko 30.000 mrtvih i ranjenih mesečno, zajedno sa ograničenim teritorijalnim dobicima na frontu i ponovljenim ukrajinskim napadima dronovima duboko unutar Rusije, doveli su do toga da se sukob nalazi na nivou koji mnogi smatraju neodrživim.

Ekonomski troškovi rata su sada opipljivi – prekidi u radu mobilnih mreža koji redovno pogađaju velike gradove izazivaju nezadovoljstvo čak i kod proputinovske buržoazije – što doprinosi osećaju da rat počinje da pogađa urbanu elitu, koja je do sada uglavnom bila izolovana od posledica invazije.

Izveštaj pruža retke detalje o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti. Takođe opisuje potencijalno neprijatne detalje o sukobu unutar ruskog bezbednosnog i vojnog vrha oko toga ko je odgovoran za zaštitu visokih zvaničnika — što je, kako se navodi, dovelo do preispitivanja Putinovih protokola i proširenja višeg nivoa lične zaštite na još desetoricu visokih komandanata.

„Rizik od puča“

U izveštaju se navodi da su od početka marta 2026. „Kremlj i sam Vladimir Putin zabrinuti zbog mogućeg curenja poverljivih informacija, kao i zbog rizika od zavere ili pokušaja državnog udara usmerenog protiv ruskog predsednika. Posebno je oprezan zbog mogućnosti upotrebe dronova za atentat od strane članova ruske političke elite“.

Međutim, najzapaženiji zaključak odnosi se na nekadašnjeg Putinovog poverenika Sergeja Šojgua.

Bivši ministar odbrane, koji trenutno obavlja funkciju sekretara Saveta bezbednosti, „povezuje se sa rizikom od puča, jer zadržava značajan uticaj u vojnom vrhu“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da se hapšenje bivšeg zamenika Šojgua i njegovog bliskog saradnika, Ruslana Calikova, 5. marta smatra „kršenjem prećutnih dogovora o zaštiti među elitama, slabljenjem Šojgua i povećanjem verovatnoće da i sam postane meta sudske istrage“.

Istražni komitet Rusije saopštio je u martu da je Calikov uhapšen pod optužbama za proneveru, pranje novca i mito.

Izveštaji o korupciji u vojnoj eliti su česti, ali su se pojačali od početka invazije na Ukrajinu.

U izveštaju se ne iznose dokazi koji bi potkrepili tvrdnje protiv Šojgua, koji je ranije smatran veoma bliskim Putinu, a pokušaj njegovog uklanjanja iz političkog vrha predstavljao bi drastičan zaokret u lojalnosti.

S obzirom na to da bi njegovo objavljivanje moglo biti usmereno na destabilizaciju Kremlja, značajno je da je evropska obaveštajna služba istovremeno praktično unapred upozorila Kremlj na mogući puč.

Putin je preživeo prethodni pokušaj puča u junu 2023. godine, kada je vođa plaćenika Jevgenij Prigožin predvodio neuspeli marš na Moskvu.

Unutrašnji sporovi u moskovskoj eliti često su predmet spekulacija, ali se retko otkrivaju u javnosti. A duboko u invaziji na Ukrajinu, dok američka podrška Kijevu slabi, evropske obaveštajne službe imaju značajan motiv da ističu rastuće sukobe i paranoju u Kremlju.

Priroda ovakvih obaveštajnih podataka čini neke detalje teško proverljivim. CNN je zatražio komentar od Kremlja.

Nove mere su usledile nakon ubistva general-pukovnika Fanila Sarvarova, najverovatnije od strane Ukrajine.

Neke od bezbednosnih mera oko Putina već su ranije bile objavljene ili su se pretpostavljale, uključujući stroge kontrole, izbegavanje pametnih telefona i ograničavanje kretanja predsednika. Putin se i dalje redovno pojavljuje u javnosti – ove nedelje se sastao sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem.

Tokom pandemije kovida 19 Putin je počeo da se izoluje, često sedeći na velikoj udaljenosti od sagovornika, sve do odluke o invaziji na Ukrajinu u februaru 2022.

Izveštaji navode da koristi iste kancelarijske postavke na više lokacija kako bi putem video-veze obraćao vladi.

Nove mere bezbednosti dolaze nekoliko dana nakon što je Moskva najavila izmene parade 9. maja na Crvenom trgu. Ovogodišnja manifestacija – peta od početka invazije na Ukrajinu – biće održana bez teškog naoružanja poput oklopnih vozila i raketa.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da su pretnja i nedavni uspesi ukrajinskih udara dugog dometa jedan od razloga.

„U kontekstu ove terorističke pretnje“, rekao je, „naravno, preduzimaju se sve mere kako bi se opasnost svela na minimum.“ Ranije parade bile su demonstracija vojne moći Kremlja, ali su smanjene od početka rata, uz obrazloženje operativnih i bezbednosnih razloga.

Izveštaj obaveštajnih službi takođe opisuje žestoku raspravu između vrha vojske i bezbednosnih službi na sastanku u Kremlju krajem prošle godine, koji je delimično pokrenuo nove mere. Nakon ubistva general-pukovnika Fanila Sarvarova u Moskvi 22. decembra 2025. godine, Putin je tri dana kasnije sazvao ključne bezbednosne zvaničnike.

Tokom sastanka, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je šefa FSB-a Aleksandra Bortnikova zbog neuspeha u zaštiti oficira, dok je Bortnikov uzvratio pritužbama na nedostatak resursa i ljudstva. Gerasimov je, naglašavajući strah i demoralizaciju među vojnim osobljem, oštro kritikovao obaveštajne službe zbog nedostatka predviđanja.

Na kraju tog napetog sastanka, Vladimir Putin je pozvao na smirenost i predložio novi radni format, naloživši učesnicima da u roku od nedelju dana predlože konkretna rešenja. Rezultat toga bilo je proširenje nadležnosti njegove Federalne službe zaštite (FSO), koja je tada obezbeđivala samo Gerasimova, na još deset visokih komandanata.

Izveštaj navodi da je jačanje Putinovih sopstvenih mera bezbednosti usledilo nakon tog proširenja FSO nadležnosti.

Retko je da zapadne obaveštajne službe objavljuju ovako detaljne prikaze poverljivih rasprava neprijateljskih aktera, verovatno dobijene iz ljudskih ili elektronskih izvora, pri čemu oba načina nose rizik kompromitacije ako se otkriju. Ipak, njegovo objavljivanje može odražavati pokušaj evropskih zvaničnika da iskoriste nadu da je, prema kritikama, jedina strategija za poraz Rusije u Ukrajini – čekanje njenog unutrašnjeg kolapsa.