Radio Slobodna Evropa: Ostrog primer devastacije 1Foto: www.wikipedia.org

Mitranović, koja je na toj funkciji bila od jula 2013. do maja 2018., kaže da se u tom petogodišnjem periodu suočila sa devastacijom na nekim od najznačajnijih sakralnih objekata u Crnoj Gori.

„Najeksplicitniji primer devastacije crnogorskog kulturnog i sakralnog nasleđa je manastirski kompleks Ostrog koji danas više ne liči na onaj objekat iz vremena kada je sagrađen i kada su nastajale crkve i manastiri u Crnoj Gori“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, tu su i drugi primeri među kojima je Manastir Reževići, u opštini Budva. Mi smo tada za oba slučaja, Ostrog i Reževići, zbog nezakonitih radova podnosili i krivične prijave protiv Mitropolije SPC u Crnoj Gori.

„Tu je bio i slučaj rekonstrukcije manastirskog kompleksa na Miholjskoj Prevlaci, kod Tivta. Oni su (SPC) kod nas došli sa već spremnim rešenjem iz Beograda kako bi to trebalo da izgleda, ali mi naravno to nismo prihvatili“, navodi Miranović. Na pitanje ko je odgovoran za devastaciju i činjenicu da procesi nisu dovedeni do kraja, Miranović je rekla da je odgovornost kolektivna.

„Ipak smo svi krivi za stanje kakvo je danas kada je u pitanju naša kulturna baština. Država se trudila da se to stanje popravi ali to nije jednostavna priča“, kaže Miranović. U slučaju manastira Ostrog koji je pod zaštitom države kao kulturno dobro od 1961, država je pokazala potpunu nemoć u odnosu na njegove devastatore, ocenila je ona. Uprava za zaštitu kulturnih dobara je podnela protiv SPC u Crnoj Gori i njenog čelnika mitropolita Amfilohija dve krivične prijave zbog nezakonitih intervencija na manastiru Ostrog, prenosi RTCG.

Miranović je podsetila da su „stručnjaci ukazali da se godinama na manastirskom kompleksu i u njegovoj okolini izvode radovi koji narušavaju arhitektonski, umetnički i ambijentalni značaj tog kulturnog dobra, što dovodi do potpune promene zaštićenog kulturnog dobra i njegovih kulturno-istorijskih vrijednosti. Stanje je do danas ostalo nepromenjeno“.