Džaferović pred Generalnom skupštinom UN-a: Sa BiH se može sarađivati, svi u regionu smo ravnopravni 1Foto: snapshot Youtube

Ne smemo ćutati, naročito u ovoj zgradi. U Ujedinjenim nacijama, koje su i uspostavljene s ciljem sprečavanja i zaustavljanja onoga što se trenutno dešava u Ukrajini.

Na koncu, naročito ne smemo ćutati mi, u Bosni i Hercegovini, koji i sami imamo živo sećanje na užase rata i agresije, kazao je u svom obraćanju pred Generalnom skupštinom UN Šefik Džaferović, predsedavajući Predsedništva BiH.

Kao i u slučaju BiH u periodu između 1992. i 1995. sistem Ujedinjenih nacija, nažalost, ponovo nije bio u stanju ni da spreči ni da zaustavi rat u Ukrajini. Tu prvenstveno mislim na Savet bezbednosti, kao telo zaduženo za zaštitu međunarodnog mira i sigurnosti, u svetlu principa koji su definisani Poveljom Ujedinjenih nacija, istakao je Džaferović.

Podsetio je da je, za razliku od Saveta bezbednosti, Generalna skupština UN usvojila rezoluciju, kojom je zatraženo trenutno zaustavljanje agresije na Ukrajinu. Toj rezoluciji, dodao je, priključila se i BiH, stavši tako na pravu stranu istorije.

Govoreći o aktuelnoj svetskoj ekonomskoj krizi, praćenoj inflacijom, nestašicom hrane u Africi i Aziji, kao i energetskom krizom u Evropi, predsedavajući Predsjedništva BiH je napomenuo kako se trenutna situacija može prevazići samo još tesnom saradnjom među državama.

Živimo u nestabilnim vremenima, bez presedana u skorijoj istoriji. Dok iščekujemo izuzetno tešku zimu, svesni smo destabilizacijskog potencijala ekonomske i energetske krize. Ovaj 20. vek daje izuzetno vrijedne lekcije o vezi između ekonomske krize i desnog populizma.

“Upravo je na talasu velike ekonomske depresije na vlast došao nacistički pokret, koji je doveo do najveće kataklizme u istoriji čovječanstva, nakon koje su i uspostavljene Ujedinjene nacije, te je usvojena Povelja UN-a, a zatim i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida, kao i drugi akti UN-a, napomenuo je Džaferović.

Govoreći o situaciji u BiH naglasio je kako da ta država ima dugu tradiciju multikulturalnosti i suživota muslimanskih, hriršćanskih, jevrejskih i drugih zajednica, koje pojedinačno, ali i sve zajedno čine jedinstven mozaik države BiH. Međutim, takva BiH je bila, kako je dodao, trn u oku politikama koje počivaju na ideji o nemogućnosti suživota, koje su na kraju dovele do zastrašujućeg rata u našoj zemlji, koji je kulminirao genocidom u Srebrenici.

Podsetio je i da je presudama međunarodnih sudova utvrđeno kako je rat u BiH bio međunarodnog karaktera, sa učešćem susednih država, kako bi se pojedini delovi BiH pripojili susjednim zemljama, uz potpuno uništenje pojedinih etničkih grupa.

“Postoje još uvek brojni izazovi, a najveći jesu politike u BiH i susedstvu, koje nisu odustale od ratnih ciljeva o podeli zemlje. Kao deo šireg talasa desnog populizma u Evropi, u BiH postoje politike koje otvoreno tvrde da BiH nije moguća, jer, kako ističu, nije moguć zajednički život muslimana i hrišćana.

Muslimani i hriršćani žive i mogu živeti zajedno. I taj život ima perspektivu.

A ono što sigurno nema perspektivu su retrogradne politike koje se tome suprotstavljaju”.

BiH je, naveo je, sa svojom viševekovnom istorijom, živi primer i dokaz civilizacijske ideje da ljudi različitih vera, nacija i kultura mogu živeti zajedno.

Činjenica da je BiH, čak i uprkos ratu koji je bio usmeren na njeno uništenje, uspela opstati, pokazuje njenu izuzetnu otpornost, rekao je Džaferović.

Napomenuo je kako su nakon rata u BiH posebnom rezolucijom UN-a uspostavljeni Veće za provedbu mira i Kancelarija visokog predstavnika. Samo odgovarajućom rezolucijom mogu biti i ukinuti, ali još uvek nije vrijeme za to, smatra Džaferović.

“Zahvaljujući delovanju Kancelarije visokog predstavnika i država članica Veća za implementaciju mira, na čelu sa SAD-om, zaustavljen je udar na državne institucije, te je sačuvan mir, čime je pokazana svrsishodnost i efikasnost institucija međunarodne zajednice u BiH.

U proteklom periodu, uz zahteve za zatvaranje OHR-a, sve su češći i zahtevi da visoki predstavnik poduzima poteze, kojima bi se slabilo jedinstvo Bosne i Hercegovine, te uvodile dodatne etničke podele. Obaveza visokog predstavnika, prema Dejtonskom sporazumu i Povelji UN-a, jeste da štiti suverenitet i teritorijalni integritet BiH, a ne da doprinosi njegovom razgrađivanju”, tvrdi Džaferović.

Članstvo u EU, u NATO-u, ako i regionalna saradnja glavni su spoljnopolitički ciljevi BiH, istakao je Džaferović. BiH želi dobre odnose sa svojim susedima, kaže, uz međusobno uvažavanje, poštovanje i princip reciprociteta.

“I jedino je tako moguće graditi dobre odnose sa BiH. Svi u regionu moraju shvatiti da je geostrateška i geopolitička konfiguracija regiona završena, i da je put ka sigurnosti i prosperitetu – put međusobne saradnje i rešavanja otvorenih pitanja, u skladu s principima međunarodnog prava. Svi u regionu smo ravnopravni, niko ni nad kim ne može dominirati, a mir i stabilnost je preko potrebna svima”, naglasio je Džaferović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.