„Nemoj Hadžija, nećemo te više“: Osuđen za trostruko ubistvo na slobodi posle 24 godine

Hadžić je 2002. godine osuđen zbog ubistva trojice muškaraca dok je četvrti član porodice preživeo napad. U vreme događaja bio je vlasnik ugostiteljskog objekta u Lukavcu. Tokom suđenja iznosio je tvrdnje o ponašanju stradalih, tvrdeći da su mu žrtve pravile probleme u restoranu, podseća Oslobođenje.

Jedini preživeli član porodice oštro je demantovao njegove navode, opisavši Hadžića kao osobu s psihološkim problemima, te navodeći da je motiv napada bio lične prirode i rezultat dugogodišnjih sukoba.

Reč je o članovima porodice Kasumović, čije je maltretiranje Hadžić prema sopstvenim tvrdnjama godinama trpeo. Ubistvo je počinio u Lukavcu 1. maja 2002.

Rekao je da je sve počelo 1997. godine kada su trojica članova porodice Kasumović počela da dolaze u njegov restoran i uznemiravaju druge goste. „To su drvoseče, neobrazovani. Znate kada uđu u vaš restoran sa litrom u ruci i rudarskim cipelama na nogama. Kada se pojave, ostali kulturniji gosti odmah odu“, rekao je u televizijskoj emisiji „Slučajevi X“, preneo je Index.hr.

Tvrdi da je na kraju bio primoran da proda restoran. Nakon što su ga Kasumovići pretukli u maju 2001. godine i, kako tvrdi, nisu kažnjeni, odlučio je da uzme pravdu u svoje ruke.

Godinu dana kasnije, na Praznik rada, sreo je četvoricu članova porodice na jednom mestu. Tada je ubio troje ljudi, uključujući oca i sina, Osmana i Bahriju, i Kuduma Kasumovića, dok je četvrti član porodice uspeo da pobegne.

Hadžić je postao poznat po svojoj izjavi: „Ranio sam ih da nisu mogli da pobegnu. Plakali su, vrištali su: ‘Nemoj, nećemo te više, Hadžija.’ I nećeš. Šta ćeš, odlučio sam da ih ubijem i to je to.“

Osuđen je na 21 godinu zatvora zbog trostrukog ubistva, a dobio je dodatne tri godine zbog pisma koje je poslao Vrhovnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine. U tom pismu je zahtevao da porodica bude kažnjena „sa najmanje 10 KM“, preteći da će biti posledica ako se to ne desi.

Član porodice Kasumović koji je uspeo da pobegne, snažno je negirao Hadžićeve tvrdnje.

„On je mentalno poremećen, ima narcisoidni poremećaj i sve što je rekao nema nikakve veze sa istinom. Sve je izmislio da bi se predstavio u boljem svetlu u javnosti. Niko ga nije maltretirao, celog života je bio ljubomoran na nas jer smo se družili i bili u dobrim odnosima dok niko u selu nije razgovarao sa njim. To je jedini razlog zašto nas je napao i sudija to takođe zna. Priča da smo ga tukli je najveća laž. Sve je izmislio“, rekao je.

Hadžiću je prošle godine odobre privremeni izlazak iz zatvora kako bi u Lukavcu prikupio dokumentaciju neophodnu za život na slobodi, uključujući ličnu kartu, vozačku dozvolu i dokumentaciju o profesionalnoj kvalifikaciji za upravljanje autobusima. Tom prilikom potvrdio je da je pronašao posao u Minhenu, gde planira da radi kao vozač autobusa.

Slučaj i dalje izaziva snažne reakcije i podeljena mišljenja u javnosti, piše Oslobođenje.