Marko: Šmit nameće antidejtonska rešenja, biće oborena na Ustavnom i Evropskom sudu

Razlog je uvođenje praga od tri odsto što uključuje izmene i dopune Ustava Federacije BiH i povezanih zakonskih odredbi kojima se sprovodi organizacijska struktura Ustava Federacije BiH, a što ne diktira celokupni ustav dogovoren u Dejtonu.

„Radi se zapravo o autonomnom ustavnom zakonu Federacije BiH koji nije u suprotnosti s Dejtonskim ustavom”, kaže Marko.

“Međutim, prema Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, visoki predstavnik ovlašćen je samo da kontroliše sprovođenje Dejtonskog sporazuma, ali nije ovlašćen da se bavi autonomnim pravnim sistemima entiteta, odnosno njihovim ustavima, utoliko što oni nisu doneti tokom provedbe Dejtonskog sporazuma“, objašnjava Marko za austrijski „Standard“, prenosi Slobodna Bosna.

„Visoki predstavnik bi u tom smislu prekoračio svoju vlast kada bi uz pomoć bonskih ovlasti izdejstvovao promenu ustava Federacije BiH“, zaključuje Marko.

Kada je bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič 2002. izmenio ustave Republike Srpske i Federacije BiH, učinio je to (suprotno sadašnjim Šmitovim predlozima) kako bi sproveo presudu državnog Ustavnog suda BiH.

„Tada se radilo o usklađivanju entitetskih ustava s Dejtonskim mirovnim sporazumom. Zato je Visoki predstavnik tada imao ovlasti da to učini“, objašnjava Marko. U slučaju Šmitovih predloga, međutim, visoki predstavnik bi zadirao u autonomiju entitetskog ustavnog prava, za što nema ovlašćenja.

Šmit bi zbog Aneksa 10 morao da vodi računa i zahtevima za izmenu Dejtonskog ustava da bi uopšte mogao da interveniše u Ustav Federacije BiH, kako stoji u presudama Europskog suda za ljudska prava u slučajevima Zornić i Pilav, konstatuje Marko.

Međutim, to sada nije uključeno u Šmitove predloge.

Slučaj Pilav vrlo jasno pokazuje da je to središnje pitanje ljudskih prava u Bosni i Hercegovini. U slučaju Pilav reč je o Bošnjaku koji je tužio svoju državu jer mu je zabranjeno kandidovanje u Republici Srpskoj.

„Ako biste uveli barijeru od tri odsto, onda bi svi Hrvati i Srbi u onim kantonima gde ima manje od tri odsto Srba i Hrvata bili lišeni mogućnosti da glasaju za Hrvata ili Srbina“, rekao je Marko.

Marko ističe da bi eventualni Šmitov amandman mogao osporiti i Ustavni sud BiH i Europski sud za ljudska prava. Jer kada je visoki predstavnik Volfgang Petrič bio u Bosni i Hercegovini, on je dopustio da zakonski akti koje je on doneo budu preispitani na Ustavnom sudu BiH, pa je i visoki predstavnik bio podvrgnut normativnoj kontroli. Tek kasnije je ovo osporeno u pravnom mišljenju Kancelarije visokog predstavnika.