Slovenci sutra biraju predsednika u drugom krugu izbora 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Građani Slovenije sutra u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između konzervativca Anžea Logara, bivšeg šefa diplomatije, i nezavisne centristkinje, advokatice i zaštitnice ljudskih prava Nataše Pirc Musar.

Logar, član desne Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janeza Janše dobio je najviše glasova u prvom krugu izbora, 33,96 odsto, ali ankete pokazuju da znatno veće šanse za pobedu ima Pirc Musar.

Za Pirc Musar, koja može da računa na podršku birača vladajućih stranaka centra i levice, u prvom krugu izbora 23. oktobra glasalo je 26,85 izašlih birača.

Analitičari su saglasni da Pirc Musar ima veće šanse od Logara, ali pojedini upozoravaju da bi advokatica mogla da izgubi prednost u slučaju slabe izlaznosti, imajući u vidu da je biračko telo desnice disciplinovanije.

Izbori su svojevsrtan test za liberalnu vladu Roberta Goloba koja je smenila kabinet populiste Janeza Janše posle parlamentarnih izbora 24. aprila.

Pobeda Logara bi bila udarac za liberalno-levu koaliciju koja je smenila sa vlasti Janšu, nacionalistu kritikovanog da je podstakao polarizaciju u društvu napadima na nezavisne medije i podrivanjem liberalnih vrednosti.

Pirc Musar očekuje glasove birača vladajuće koalicije, nakon što je njen kandidat Milan Brglez, član Socijalnih demokrata Tanje Fajon, zauzeo treće mesto u prvom krugu.

Uoči drugog kruga, Pirc Musar je podržao premijer Golob, lider liberalnog Pokreta Sloboda, navodeći da se ne sme dozvoliti ulazak kandidata SDS u predsedničku palatu jer bi to vratilo Sloveniju u „mračna vremena“ Janeza Janše.

I Logar i Pirc Musar su formalno nezavisni kandidati, iako je bivši šef diplomatije dugogodišnji član Janšine stranke. Mnogi ga upravo zbog toga ne smatraju nezavisnim kandidatom. Logar nije zvanično kandidat SDS jer bi u tom slučaju imao znatno manje šanse da pridobije podršku birača sa centra.

Iako je u Janšinoj vladi bio ministar spoljnih poslova (2020-2022), 46-godišnji Logar je u kampanji nastojao da se distancira od svog partijskog šefa i da prikaže sebe kao umerenog političara, izbegavajući oštru retoriku svojstvenu bivšem premijeru.

Pirc Musar, 54-godišnja advokatica specijalizovana za zaštitu ličnih podataka koja je zastupala i suprugu bivšeg američkog predsednika Melaniju Tramp, poznata je i kao zagovornica prava LGBT populacije. Ona je 15 godina radila pri Savetu Evrope kao stručnjak za ljudska prava.

Tokom kampanje je Pirc Musar često bila na udaru zbog uloge u poslovnoj imperiji njenog supruga. Na optužbe da se njen suprug obogatio korišćenjem takozvanih „poreskih rajeva“, Pirc Musar je tvrdila da njihove kompanije „sve poreze plaćaju u Sloveniji“, ali analitičari navode da njeni odgovori o tome nisu bili uverljivi.

Čim je objavila da će učestvovati na izborima, Pirc Musar je podržao bivši predsednik Slovenije Milan Kučan, koji i danas ima znatan uticaj u zemlji.

I Logar i Pirc Musar najavljuju da će, ako pobede, dosta pažnje posvetiti procesu integracije Zapadnog Balkana u EU.

U ovonedeljnom intervjuu za slovenačku agenciju STA, Logar je rekao da će njegova prva aktivnost u toj oblasti, ako bude izabran, biti „obezbeđivanje da Srbija i Crna Gora nastave proces pridruživanja što je brže moguće“.

Logar je kazao da „posebnu pažnju treba posvetiti Srbiji“, kao ključnoj u procesu približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, i ukazao na značaj poštovanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, navodeći da tu „uglavnom ima u vidu sankcije Rusiji, koja je agresor u Ukrajini“.

Kao ključno pitanje u procesu proširenja EU izdvojio je završetak dijaloga Srbije i Kosova, navodeći da će ceo Zapadni Balkan biti „na veoma jasnom putu“ ka Uniji kada ono bude rešeno.

Pirc Musar je za agenciju STA rekla da bi volela da ceo Zapadni Balkan što pre uđe u EU, ali da taj put „sigurno neće biti lak, jer u tim zemljama još ima dosta korupcije i nepoštovanja ljudskih prava“.

Ona je kazala da je „trenutno u Srbiji šizofrena situacija, jer predsednik Aleksandar Vučić nije siguran da li treba da klimne“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ili Evropskoj uniji.

„Lično sam uverena da Srbija pripada Evropskoj uniji i da će je jednog dana tamo biti“, navela je Pirc Musar.

Pobednik izbora će naslediti centristu Boruta Pahora kome drugi petogodišnji predsednički mandat ističe u decembru, a Ustav mu ne dozvoljava da se kandiduje za treći.

Pahor, koji je tokom prethodne decenije konstantno bio na vrhu liste najpopularnijih političara u Sloveniji, nastojao je tokom mandata da premosti jaz između levice i desnice koji je i dalje izvor političkih tenzija u zemlji sa dva miliona stanovnika.

Funkcija predsednika Slovenije je pretežno ceremonijalna, ali šef države uživa autoritet jer ga građani neposredno biraju. Predsednik Slovenije je vrhovni komandant oružanih snaga i predlaže sudije Ustavnog suda i guvernere centralne banke, dok politiku vodi vlada.

Biračka mesta će biti otvorena od sedam do 19 časova. Pravo glasa ima oko 1,7 miliona birača.

Pobednik izbora biće peti predsednik Slovenije od proglašenja nezavisnosti 1991. godine. Na čelu države od tada su bili Milan Kučan (1991-2002), Janez Drnovšek (2002-2007), Danilo Tirk (2007-2012) i Borut Pahor (2012-2022).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.