„Šmitova rešenja put u ‘čečenizaciju’ Bošnjaka“

Smatra se da bi koncept izmena koji je zamislio Šmit a koji je procureo u javnost produbio etničku diskriminaciju u izbornom zakonu BiH, umesto da je u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, otklone.

Informacija da su pojedini američki krugovi „vrlo zabrinuti“ stiže u momentu kada se uporno tvrdi da Amerikanci podržavaju Šmitove namere.

Sarajevski mediji podsećaju da su Sjedinjene Američke Države sve do nedavno imale specijalnog izaslanika angažovanog na izmene Izbornog zakona, ali je ta funkcija ugašena nakon kraha pregovora oko izmena Izbornog zakona BiH koji su se intezivno vodili  – od oktobra prošle do aprila ove godine.

Amerikanac Metju Palmer zajedno sa evropskom izaslanicom za izmene Izbornog zakona Angelinom Ajhorst, pristrasno je držao stranu zahtevima HDZ-a koji su u suprotnosti sa demokratskim principima, ali ključne probosanske opcije su ostale dosledne tim principima i do rešenja na štetu demokratskih principa nije došlo. Palmer je napustio Bosnu i Hercegovinu.

Međutim,  sada se ponovo tvrdi, što izaziva ogorčenje građana, a posebno Bošnjaka u BiH, da Amerikanci podržavaju Šmita u nameri nametanja, kako se široko tumači, antidemokratskih rešenja koja ubijaju nadu u mogućnost opstanka Bosne i Hercegovine kao normalne države.

Za zabrinutost, kažu, svakao ima mesta jer se na ovaj način Bošnjaci naprosto guraju od zapadno – civilizacijskog kruga, iako uporno dokazuju pripadanje istom te ističu da ne žele nikakve posebne privilegije do građanske jednakosti.

Nasuprot njiima politike koje i dalje baštine zločinačke ideologije već godinama se svrstavaju uz Rusiju, i SNSD-ova i HDZ-ova politika, što se najbolje vidi na primeru ruske agresije na Ukrajinu.

Ukoliko bi Kristijan Šmit u konačnici nametnuo predloženi izborni zakon suprotan demokratskim vrednostima, i ukoliko bi ostao utisak da je u tome imao podršku Amerikanaca, postoji objektivna opasnost od postepene čečenizacije Bošnjaka, tvrdi dobar deo sarajevske javnosti.

Ukazuju da su i ranije svedočili da neki istaknuti Bošnjaci poput bivšeg Reisa Islamske zajednice Mustafe Cerića zagovaraju saradnju sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim. Razočarenje kod Bošnjaka koje bi nastupilo nametanjem antidemokratskih rešenja od strane Šmita, dalo bi, smatraju, vetar u leđa radikalnim krugovima i liderima koji sanjaju ulogu Kadirova.

Ukazuju i da nije isključena mogućnost da se u dogledno vreme obrazuje koalicija “srpskih i hrvatskih nacionalističkih separatista i čečeniziranih Bošnjaka”.

Takva, kažu, politička i proruska koalicija sigurno ne bi bila ona koja bi odbila gradnju aerodroma u Trebinju, koji u ime Rusije, i ruske namere da od toga naprave svoju bazu, kako se tvrdi u bezbednosnim krugovima, predlaže Milorad Dodik.

Dvojica članova Predsedništa BiH – Šefik Džaferović i Željko Komšić, tome se protive. Ali u negativnom raspletu političke budućnosti, proruska koalicija pojačana nekim bošnjačkim Kadirovom, nešto poput toga bi, strahuje se, sigurno izdejstvovala. To bi u konačnici značilo da “Rusija na Zapadnom Balkanu dobija rat bez ispaljenog metka”.

OHR bi u ponedeljak mogao da nametne izmene Izbornog zakona

Visoki predstavnik Kristijan Šmit nameravao je da nametne promene izbornog zakona 19. jula, pokazuje dokument OHR.  Zbog pritiska javnosti, Šmit je za nekoliko dana odložio korišćenje bonskih ovlašćenja, piše istraga.ba na svom Tviter nalogu. Trenutno se razmatra mogućnost da OHR u ponedeljak, 25. jula nametnute predložene promene.https://twitter.com/IstragaB/status/1550419903781421058?s=20&t=n7uo5U0OJ0I0MmUtw9Sp_g