"Teško je živeti sam": Volonteri iz celog sveta pomažu srebreničkim majkama 1 EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Jasin Najrof, šesnaestogodišnjak iz Palestine, trenutno živi u Bosni i Hercegovini (BiH) gdje volontira i pomaže majkama žrtava genocida u Srebrenici u obavljanju njihovih svakodnevnih zadataka. Učestvuje i u radovima na završetku doma za stara lica i ambulante u Potočarima kod Srebrenice, kod Memorijalnog centra.

Najrof je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da ga je srebrenička tragedija, koja se dogodila u julu 1995. godine, motivisala da dođe u Srebrenicu i volontira.

„Moj otac ima organizaciju koja sarađuje sa organizacijama iz BiH i našao je pozivnicu za ovaj logor. Onda sam malo istraživao i našao podatke o Srebrenici i kako je ovdje počinjen genocid, da je ovdje ubijeno više od 8.000 ljudi, a onda nekako sam, ponesen time, odlučio da dođem ovde“, rekao je Najrof.

Mladi Palestinac boravi u Srebrenici sa još 70-ak volontera u međunarodnom omladinskom radnom kampu, projektu Međunarodnog foruma solidarnosti „Emaus“.

Iz sličnog razloga u Srebrenicu je stigla i Zejna iz Turske.

„Imam 22 godine. Kao student međunarodnih odnosa, želeo sam da dođem ovde u Srebrenicu pre svega zbog pozadine, istorijske priče koja se vezuje za Srebrenicu. Kao volonter, već dva meseca sam uključena u aktivnosti Emausa. “, rekla je Zejna za RSE.

Jedan od ciljeva projekta je i pomoć starim licima na području Srebrenice i Bratunca.

Volonteri dolaze iz BiH, Srbije, Turske, Rumunije, Francuske, Engleske, Jordana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Volonteri pomažu srebreničkim majkama

Jedna od važnih aktivnosti za volontere je učešće u projektu „Ljubav prema majkama Srebrenice“, u okviru kojeg grupa svakodnevno posjećuje majke i pomaže im u svakodnevnim poslovima.

Za dvadesetjednogodišnju Eldinu Osmanović iz Sarajeva, porijeklom iz Srebrenice, druženje sa jednom od srebreničkih majki bilo je posebno dirljivo iskustvo.

„Prvi put sam ovde u kampu. Posle takve posete, majke Rahime (Čelebić), bio sam zaista šokiran. Tačno je da sam poreklom iz Srebrenice i da sam imao priliku da obiđem mnoge porodice i mnoge situacije, ali nekako me je ovo dirnulo i baš mi je drago što sam ovom prilikom dio ovakvog projekta, što mogu barem na neki način pomoći“, kaže Osmanović.

Rahima Čelebić, koja trenutno ima 83 godine, živi sama u selu Cerska kod Srebrenice. U ratu je izgubila sina Islama.

Ona teško živi i potrebna joj je sva pomoć, kaže Imran Pašalić, mladić iz Sarajeva koji takođe volontira u Srebrenici, piše RSE.

„Ovde danas pomažemo majci Rahimi, koja živi u teškoj situaciji. Došli smo da joj pomognemo oko poslova koje inače ne može sama, a situacija je takva da ovih poslova ima mnogo. Živi sama. i svaka pomoć je dobrodošla i mi smo tu zbog ovakvih situacija. Nastaviću da dolazim u ovaj kamp i biće mi drago da učestvujem u svim aktivnostima koje kamp sprovodi“, rekao je Pašalić.

Rahima Čelebić je zahvalna na podršci koju dobija.

„Živim sam, imam snahu, imam unuka dole pored Srebrenika. Nema nikog sa mnom. Oni sami vide da sa mnom nema. Živim kako mogu, jer izgubio islam.da živi bog da me proteraju na jedna vrata vratila bi se na druga da mi je dete živo.Muž mi je umro pre rata tri godine a sad je dete u ratu gde će da mi bude gore“, kaže Čelebić.

Teško je živeti sam

Korisnik projekta je i sedamdesetpetogodišnja Raza Garaljević. U Srebrenicu se vratila prije 20 godina. Za RSE kaže da živi sama, obrađuje imanje i da se raduje svima koji joj dođu u posetu.

„Teško je živeti sam. Jedva čekaš da ti neko otvori vrata, da izađeš negde ako imaš nekoga. Narod se povukao u sebe, retko ko kome ide. Ja sam ovde imao najbližu ženu. Uvek su pili kafu.Ako ujutru padne sneg zimi unutra,a ovako napolju, bilo gde…Nedostaje mi žena,nedostaje mi mnogo.Nedostaje mi komšiluk,moja porodica,malo je ljudi.I što imamo, svako ima ponešto za sebe“, kaže Garanović.

Korisnik projekta je i sedamdesetpetogodišnja Raza Garaljević. U Srebrenicu se vratila prije 20 godina. Za RSE kaže da živi sama, obrađuje imanje i da se raduje svima koji joj dođu u posetu.

„Teško je živeti sam. Jedva čekaš da ti neko otvori vrata, da izađeš negde ako imaš nekoga. Narod se povukao u sebe, retko ko kome ide. Ja sam ovde imao najbližu ženu. Uvek su pili kafu.Ako ujutru padne sneg zimi unutra,a ovako napolju, bilo gde…Nedostaje mi žena,nedostaje mi mnogo.Nedostaje mi komšiluk,moja porodica,malo je ljudi.I što imamo, svako ima ponešto za sebe“, kaže Garanović.

U ratu je, kaže, izgubila 12 članova porodice, uključujući dva brata i dva rođaka.

Ističe da joj podrška koju dobija od volontera mnogo znači.

„Srećan sam, ma ko da je. Obrađujem svoje imanje. Mnogo mi znači, Emaus nam donosi hranu, dobijamo i pakete, a dobijamo ih i sa Ramazanom. Tako da smo prezadovoljni i hvala im , i onaj koji donira i onaj koji je organizator.“ , kaže ova starica.

Jedan obrok dnevno je projekat Emausa, u čijoj realizaciji pomažu volonteri na području Srebrenice i Bratunca.

„Sprovodi se od 2016. godine. Tada smo imali 10 korisnika, a sada 130 korisnika dobija dnevni obrok. Projekat je namenjen starim licima koja nisu u mogućnosti da sami sebi obezbede taj obrok“, kaže Danijela Stanojević, koordinatorka ‘Jedan’ projekat obrok dnevno.

Jedan od korisnika je i penzioner Dragan Ćulum, koji za RSE kaže da je upitno kako bi preživeo da nije dobio preko potreban obrok.

„Lekovi su mi 150 maraka (75 evra). Ovo mi mnogo znači. Imao sam dva infarkta, operisao sam se, mala penzija, štedi me. Slobodno dajte da svi vide, ovaj ručak spasava nas, jer sami bez penzije ne bismo mogli, neka zna cijela Bosna i Hercegovina“, kaže Dragan.

Stalni cilj – promocija suživota i tolerancije

Mnogi volonteri se vraćaju tokom godina da pomognu u Srebrenici.

Već tri godine dolazi mladić Enver Pezirović. Osim što pomaže, kaže da mu je važno upoznavanje novih ljudi iz različitih delova sveta sa kojima se druži.

„Tačno je da ima dosta posla, ali je važno i druženje posle posla. Trenutno smo u staračkom domu. Prošle godine su izgrađene ove kuće za stare. Drago mi je da mogu da doprinesem da se oni zbrinu. ljudi opet tu i trudiću se, koliko mogu, tu sam da pomognem šta god treba“, rekao je Pezirović.

Pored radnih, edukativnih i zabavnih aktivnosti, za volontere se organizuju sportska takmičenja i ekskurzije.

„Ideja samog kampa je da se mladi okupljaju na jednom mestu kako bi radili, družili se, pomagali lokalnom stanovništvu, pomogli u našim humanitarnim projektima, bez ikakvih barijera, bez obzira na versku, nacionalnu i versku pripadnost, da mladi na jednom mestu u ovom mestu, druže se i grade bolju zajedničku budućnost. Dakle, naš stalni cilj je, zapravo, promocija tolerancije i suživota za sve“, rekla je Mirela Ahmedbegović, menadžer omladinskog kampa Emaus. RSE.

Dado Latinović iz Sarajeva, počeo je volontirati u srednjoj školi, a trenutno je na master studijama. Već šest godina je učesnik kampa Emaus. U volontiranju, kaže, pronalazi sebe, a želja mu je da u drugim ljudima probudi volju za pomoć.

„Kako starimo, gubimo mnogo nade u ljude, kao i mnogi koji su doživeli mnogo trenutaka i izgubili mnogo nade u sve. Ako zračim tom jednom pozitivom, bar ako neko uspe da uzme tu malu pozitivu i da se snađe da shvate šta volontiranje i pomaganje mogu biti mladi ljudi, bio bih veoma srećan“, rekao je Latinović za RSE.

U Srebrenici je, prema presudama međunarodnih sudova, u julu 1995. godine počinjen genocid nad bošnjačkim stanovništvom.

Ubijeno je oko 8.000 muškaraca i dječaka, dok su žene, djeca i starci autobusima prevezeni na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Prema popisu stanovništva iz 2013. godine u Bosni i Hercegovini, u Srebrenici živi tek nešto više od 13.000 stanovnika. Pre rata tamo je živelo više od 36.000 građana.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.