U Srbiji se lik predsednika Rusije lagano demistifikuje: Putinovom oreolu odbrojani dani na Balkanu?

Čini se i da javno mnjenje polako popušta “rusofilska euforija”, a da se lik predsednika Rusije Vladimira Putina lagano demistifikuje.

U isto vreme, u Bosni i Hercegovini ponovo je aktuelizovana priča o tome jesmo li na strani civilizovanog sveta ili smo, na čemu insistira predsednik RS-a Milorad Dodik, i dalje neutralni.

Politička odluka

Poslednje svedočanstvo ponudili su intelektualci Srbije nedavno potpisujući peticiju da se istom Putinu oduzme titula počasnog doktorata jer, kako su objasnili, “razlozi zbog kojih je ovo priznanje dobio, više ne postoje”.

Ovo je posebno zanimljivo znajući da prošle godine takođe grupa akademika sastavlja sasvim drugačiju inicijativu pozivajući “umne glave” Srbije da se pridruže podršci za neuvođenje sankcija Rusiji.

U međuvremenu, retorika vlasti se dosta promenila, pa se sada otvorenije govori o mogućnosti uvođenja sankcija, a kontakti srpskih državnika mesecima su usmereni na kolege iz Vašingtona i Brisela.

Neuporedivo češće nego kod diplomata iz Kremlja.

Povodom najnovije inicijative za oduzimanje diplome doktora Univerziteta u Beogradu, profesori, potpisnici ovog zahteva, objašnjavaju: „Vladimir Putin kao predsednik stoji na čelu Ruske Federacije, koja je izvršila vojnu intervenciju u Ukrajini, a koja Ujedinjene nacije i Republika Srbija odlučno i javno osudile. Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu, zastrašujući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih lica, bezobzirno uništavanje suverene zemlje, u navedenim okolnostima ‘izuzetan doprinos od nacionalnog značaja’ kao razlog za dodelu počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem kojim je ovom licu dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Beogradu, posebno imajući u vidu da je dodela počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu. počasnog doktorata nije imala nikakvu naučnu, već čisto političku motivaciju“, navodi se u inicijativi koju su potpisali profesori Dušan Teodorović, Nikola Samardžić, Stevan Lilić, Dubravka Stojanović, Ivan Videnović, Vesna Rakić Vodinelić, Vladimir Vodinelić, Rade Veljanovski i Dragor Hiber.

Profesori podsećaju da je Srbija do sada „više puta podržavala rezolucije Generalne skupštine kao najvišeg tela ove organizacije, kojima se osuđuje vojna intervencija Rusije protiv suverene Ukrajine, koja je jedna od prvobitnih država osnivača Ujedinjenih nacija. u San Francisku 1945. (za razliku od Ruske Federacije koja to nije)“.

Inače, Putinu doktorat nikada nije dodeljen, a profesor Branko Kovačević, koji je bio rektor Univerziteta u Beogradu u vreme kada je Putinu, tada predsedniku Vlade Rusije, dodeljen počasni doktorat, smatra da bi „bilo neprikladno to sada realizovati“.

„Ponudili su mi da odem u Moskvu i da ga odnesem kod njega, ali sam rekao da ako mu je stalo, mora da dođe na Univerzitet, jer je to po Statutu i ​​važi za sve. Došao je i ruski patrijarh Kiril Franko Fratini… Bilo je i predloga da se Putinu uruči diploma van prostorija Univerziteta, što sam i ja odbio“, rekao je za Danas profesor Kovačević i dodao da se počasni doktorat ne dodeljuje neko ko ne pristane da ga primi i da propisi ne predviđaju da se oduzme.

Dakle, stvar je čisto simbolične prirode i ne treba očekivati da će se Putin uskoro pojaviti u Srbiji da se okiti dodeljenom titulom.

Debata u Bosni i Hercegovini pokrenuta je glasanjem u Generalnoj skupštini UN, a naša zemlja je podržala rezoluciju kojom se Rusija poziva da povuče svoje snage iz Ukrajine. Rezolucija je usvojena sa 141 glasom „za“, sedam „protiv“ i 32 uzdržana.

Rezoluciju su podržali predstavnik BiH u UN Sven Alkalaj, kao i ambasadori svih zemalja regiona, uključujući i Srbiju.

Međutim, za Dodika to znači da je prekršen Ustav Bosne i Hercegovine, što nije nimalo iznenađujuće, s obzirom na to da je na Balkanu ostao sam u nastojanju da dobije ruskog predsjednika, kojeg je uručio Ordenom sv.

RS na ogrlici za „patriotsku brigu“ povodom neustavnog Dana Republike Srpske i ljubavi prema RS“, predstavljen kao dobrotvor.

S druge strane, malo ko se seća kada nam je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao o nekim „dugim, prijateljskim telefonskim razgovorima sa Putinom“, o čemu nas je obaveštavao skoro mesec dana.

Štaviše, posle godinu dana upornog odbijanja da uvede sankcije Rusiji, on početkom februara kaže da će Srbija to možda morati da uradi.

– Nisam oduševljen time, ali ne znam koliko ćemo izdržati ako ne uvedemo sankcije. Plaćamo cenu što ih ne uvodimo, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva, rekao je Vučić u Skupštini Srbije, a Kremlju to nije promaklo.

Naime, već sutradan reaguje portparol Dmitrij Peskov koji kaže da „Kremlj razume da je rukovodstvo Srbije pod nezapamćenim pritiskom Zapada i ceni stav predsednika Aleksandra Vučića, nadajući se da će poboljšati odnose dve zemlje“.

Samo nekoliko dana kasnije, Vučić još direktnije priznaje mogućnost pridruživanja restriktivnim merama protiv Rusije, rekavši da to „nije čak ni pitanje meseca“.

Nedavno je, inače, uhapšeno nekoliko desničara, koji su na skupu 15. februara tražili da Srbija prekine dijalog sa Kosovom, pokušavajući da uđe u Predsedništvo. Skup je organizovala desničarska organizacija Narodna patrola, koja javno govori o svojim vezama sa ruskim paravojnim formacijama Vagner.

Šef Vagnera Jevgenij Prigožin je pre nekoliko dana rekao da među borcima te privatne vojne kompanije u Ukrajini trenutno nema državljana Srbije, a da je poslednji napustio grupu pre dva meseca.

– Vučić divlja bez razloga. U Vagneru nema Srba, rekao je Prigožin.

Ipak, nije Vučić džabe pretio ratnicima hapšenjem po povratku u Srbiju, jer bh. Početkom ove godine službe bezbednosti zabranile su ulazak u Bosnu i Hercegovinu šestorici srpskih državljana koji se dovode u vezu sa paravojnom formacijom Vagner.

Nekad bilo

Zatvaranje rusofila i posebno njihova netrpeljivost prema predsedniku protumačeni su kao još jedan signal da Vučić priprema javno mnjenje za promenu kursa prema politici Rusije.

Jer, pre godinu dana, na primer, bilo je teško i zamisliti da je bilo koji rusofil protiv politike predsednika prema Moskvi, koja je bila čvrsto „protiv sankcija“.

Uostalom, podsetimo, u ovo vreme prošle godine, nedugo nakon izbijanja sukoba, dok je Srbija odugovlačila da se izjasni o svemu što se dešava, Institut za političko umrežavanje pokrenuo je peticiju protiv uvođenja sankcija protiv Ruska Federacija.

Peticiju je tada potpisalo više desetina političara i intelektualaca, uz obrazloženje da je Rusija „najvažniji geopolitički, politički, bezbednosni i ekonomski saveznik Srbije i srpskog naroda”