“Ustavni sud je, takoreći, presudio da se na nivou Federacije ne može praviti građanska država”: Šmitovo "Bože sačuvaj" i proizvoljno čitanje presuda 1Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

„Bože sačuvaj” je jedina rečenica vredna citiranja od svih rečenica koje je na jednosatnoj konferenciji za medije izgovorio visoki predstavnik Kristijan Šmit, ocenjuje portal istraga.ba.

Na šest pristojnih novinarskih pitanja, Šmit je uvek odgovarao isto.

Nepovezano. I zato nam ne preostaje ništa drugo nego da na novinarska pitanja, umesto Šmita, odgovore sami novinari.

“Ako je cilj”, pitao je novinar portala klix.ba “bio rešiti pitanje Goražda gde Bošnjaci biraju hrvatske predstavnike, zbog čega niste prag za predlaganje predsednika i potpredsednika FBiH sa šest delegata podigli na sedam, već ste granicu podigli na jedanaest, a granicu od jedanaest, sada i ko zna koliko godina ubuduće može dostići samo HDZ?

Zar ne mislite da ste na ovaj način veliki broj stranak gurnuli ka desno i izašli u susret etnonacionalnim strankama”? Šmitov odgovor je glasio: “Mogućnost da predložim predsednika, i to ne sa jedanaest ili dvanaest glasova. Šta će se, molim Vas, desiti? Možete li mi objasniti šta se do sada događalo“.

Evo šta se događalo i evo šta će se događati, ukazuje istraga.ba.

Pre jedanaest godina, političke partije koje nisu bliske HDZ-u BiH uspele su da izaberu šest hrvatskih delegata u Dom naroda FBiH. Predsednik Federacije je bio Živko Budimir, a HDZ je bio opozicija. Nakon što budu potvrđeni rezultati i za ove izbore, u Klubu Hrvata Doma naroda FBiH će biti najmanje šest delegata koji nisu pod kontrolom HDZ-a. Ali nakon što je Šmit podigao kvotu za predlaganje na 11 delegata, mogućnost izbacivanja HDZ-a iz Vlade FBiH više ne postoji.

Jer prema računici, novih šest hrvatskih delegata koje je uveo Šmit davaće Zapadnohercegovački (1), Hercegovačko-neretvanski (2), Kanton 10 (1), Srednjobosanski (1) i Zeničko-dobojski (1).

Dakle, od šest “novih” delegata, njih pet odlazi u kantone sa HDZ-ovom većinom tako da će stranka Dragana Čovića imati sigurnih šesnaest delegata u Domu naroda FBiH, a samim tim i četiri delegata u Domu naroda PS BiH.

“Pesudom iz 2015.”, pitala je Istraga.ba visokog predstavnika, “Ustavni je sud BiH po apelaciji Željka Komšića utvrdio da je prekršena Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava. Zbog čega niste ostalima dali pravo da mogu biti kandidati za predsednika i potpredsednike FBiH?”

Šmitov odgovor je glasio: “Prvo, svojom političkom ocenom presude Komšić ste u pravu. Ja se potpuno s vama slažem da ovo treba ići i do nivoa države. Ali pogledajte na 30. stranici tu presudu, piše da se to mora rešiti na nivou države i da se ne sme na nivou Federacije, takoreći, graditi država onakva kakva bi trebala da bude”.

Prvo, visoki predstavnik nije precizno citirao presudu Ustavnog suda BiH donesnu po apelaciji Željka Komšića.

Ustavni sud BiH nigde nije rekao da se “ne sme na novu Federacije BiH graditi država onakva kakva bi trebala da bude”.

Ustavni sud je samo zaključio da je “trenutno nemoguće predvideti obim ovih izmena”, pa, stoga, nije naložio brisanje spornih odredbi Ustava FBiH.

Šmit je, dakle, proizvoljno tumačio presudu Ustavnog suda BiH tvrdeći da ona na nivou Federacije “takoreći zabranjuje građenje” građanske države “kakva bi trebala biti”.

“A kako komentarišete”, pitala je visokog predstavnika reporterka N1 televizije Adisa Imamović, “izjavu gospodina Andreja Plenkovića koji je kazao da je mesecima pregovara sa Vama o izmenama izbornog zakona? Da li je time narušen suverenitet BiH?”

Šmit je bio bez komentara. Što znači da ne sme reći da hrvatski premijer ne govori istinu. Jer govori. Plenković je, podsećamo, kazao da je mesecima “diskretno sa visokim predstavnikom radio na promenama izbornog zakona u BiH”.

“Neću komentarisati tu izjavu”, reći će Šmit.

“Gospodine Šmit”, nastavila je novinarka Agencije Patria,” zbog čega ste odlučili da za Parlament Federacije primenjujete popis iz 2013. a za Vladu FBiH popis iz 1991?“

Visoki predstavnik će odgovoriti da se on sada “fokusirao na Dom naroda FBiH”.

Ako bi se primenjivao popis iz 2013, pojašanjava istraga.ba, na Vladu Federacije BiH, Hrvati bi izgubili najmanje jedno ministarsko mesto.

Što, naravno, nije Šmitov zadatak. Zato je na Vladu FBiH primenjen popis iz 1991. da se broj hrvatskih ministara ne bi smanjio. Istovremeno, za Dom naroda će se primenjivati popis iz 2013.

Razlog je jednostavan – po tom popisu najviše profitira HDZ BiH. Dakle, prilikom formiranja izvršne vlasti se primenjuje popis iz 1991, jer to odgovara HDZ-u, a za zakonodavnu vlast se koristi popis iz 2013. jer i to odgovara HDZ-u.

“Zbog čega, gospodine Šmit”, pitala je Istraga.ba, “Kanton Sarajevo daje pet delegata iz reda srpskog naroda, a jedan hrvatski, ako u Kantonu, po popisu iz 2013. živi više Hrvata nego Srba? Da li su to sarajevski Hrvati manje vredni od sarajevskih Srba?”

“Bože sačuvaj”, rekao je Šmit.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.