Foto: EPA-EFE/Miguel Gutierrez

Počelo je iznenađenjem ali je završilo kao i mnogi drugi protesti protiv autokratske vlasti Venecuele, piše američki časopis Forin polisi (Foreign Policy) ističući do venecuelanski opozicioni lider nije uspeo da zadobije  dovoljnu podršku vojske za smenu Madura, a ne pomaže mu ni politika Vašingtona koji, kao što se moglo i predvideti, za sve krivi Rusiju i Kubu.

Forin polisi navodi da je „posle manje od 12 sati civilno-vojni ustanak nestao“ i podseća da je to bio treći propali pokušaj pokretanja velikih protesta kako bi Gvaido svrgnuo Madura.

U pozadini svih pokušaja bila je američka politika čije odluke ne doprinose mirnim demokratskim promenama u Venecueli, naglašava Forin polisi i dodaje da je ubrzo nakon Gvaidovog samoproglašenja, Bela kuća uvela embargo na naftu Madurovoj vladi. Nakon toga su usledile sankcije protiv Centralne banke Venecuele i pooštravanje embarga SAD Kubi. Ali,  Bela kuća nikada nije definisala u svojoj politici prema Venecueli kako bi vršenje pritiska na Kubu i Venecuelu rezultiralo političkim promenama u obe zemlje.

Embargo na naftu i pojedinačne sankcije protiv korumpiranih venecuelanskih zvaničnika samo će produbiti zavisnost Venecuele od kubanskih savetnika – koji im pomažu u represiji – kao i niza autoritarnih režima koji podržavaju Madura, među kojima su Kina, koja je nedavno obezbedila zajam od pet milijardi dolara za venecuelansku vladu; Rusija, koja je nedavno poslala 100 vojnih savetnika i opreme u zemlju; Turska, koja pomaže Maduru da likvidira vladine zlatne rezerve; ie Iran. Istorija i logika nisu na strani američke administracije kada su u pitanju sankcije i mirne demokratske promjene u Venecueli, zaključuje Forin polisi.

Agencija Rojters, kako prenosi RSE, ocenila je bi se američki predsednik Donald Tramp mogao suočiti s neuspehom – u svojoj najvećoj političkoj i diplomatskoj intervenciji u Latinskoj Americi – ako poslednji Gvaidov pritisak na vojsku ne uspe da izazoive širi ustanak protiv Madura. Agencija navodi nekoliko opcija i izazova s kojima se Bela kuća suočava po pitanju Venecuele, medju kojima je najizgledniji korak proširenje sankcija s ciljem gušenja tokova novca ka  vladi Madura.

Trampovo postupanje prema Venecueli jedna je od retkih spoljnopolitičkih inicijativa koje su dobile dvostranačku podršku, a ono što će se dogoditi u narednim mesecima moglo bi imati implikacije i na njegovu izbornu ponudu za 2020, navodi Rojters.

Britanski Tajms piše da Rusija ima značajne političke i finansijske razloge da očuva Madurov režim i navodi da je, prema izveštajima, Moskva u januaru pomogla da se unovči 1,2 milijarde dolara vredno venecuelansko zlato, kao i da je prošlog meseca u Karakas stiglo oko 100 pripadnika ruske vojske, navodno u okviru dugoročne saradnje u odbrani, ali verovatno da savetuju Madura.

Rusija nadasve želi da zaštiti svoje ekonomske odnose – tokom Čavesove ere Venecuela je kupila veliku količinu ruskog oružja, a još važnije Rusija i državni naftni gigant Rosneft pozajmili su Venecueli skoro 16 milijardi dolara od 2006. koji se otplaćuju kroz isporuke nafte. Kriza u Veneculi je, medjutim, dovela do sunovrata proizvodnje nafte i dovodi u pitanje mogućnost Karakasa da isplati milijarde duga Rusiji, ukazuje Tajms i ističe da Moskva zna da nova vlada, u savezu sa SAD, možda neće biti raspoložena da brzo ispuni svoje obaveze, prenosi RSE.

Američka agencija Blumberg (Bloomberg) piše da se politička opklada Huana Gvaida isplatila, ali jedva i ističe da je nakon propalog pokušaja protesta ove sedmice opozicija Venecuele u naizgled teškoj situaciji i da će vraćanje demokratije zahtevati manje geopolitičkog navijanja a više uskladjene medjunarodne pomoći.

Upotreba Venecuele kao zamene za geopolitičke svađe – međusobne nesuglasice između latinoameričkih država, te SAD i Rusije – neće doprineti njenom demokratskom napretku. Susedi Venecuele mogu pomoći demokratskim snagama u zemlji u stvaranju novog puta, ali samo ako podrže istorijsko diplomatsko jedinstvo koje predlaže Grupa Lima – krizno telo unutar Organizacije američkih država – koja se 3. maja sastaje u Peruu, navodi Blumberg.

Fajnenšel tajms (The Financial Times), piše da je  Maduro izdržao dosad najodlučniji izazov opozicionog lidera Gvaida i njegovih pristalica, ali da kontrola režima ipak slabi. U uredničkom komentaru list ocenjuje da bi za izbegavanje većeg krvoprolića, Maduro trebalo da ode u egzil ili da raspiše izbore, u čemu bi mogli pomoći oni koji su još na njegovoj strani.

U nekada najbogatijoj latinoameričkoj zemlji, koja je sada suočena s hiperinflacijom i nestašicama struje, hrane i lekova, „nominalni predsjednik“, kako piše Fajnenšel tajms, u ratu je sa sopstvenim stanovništvom. Britanski list dodaje da je Maduro štaviše nelegitimni lider, pošto većina svita, mada ne i Rusija, Kina i Turska, ne priznaje prošlogodišnje izbore kojim je dobio novi predsjednički mandat.

Oni koji su i dalje uz njega – njegov uži krug ili nekolicina medjunarodnih saveznika – imaju šansu da uvere Madura da prihvati realnost, pošto medjunarodna zajednica ne može da uradi puno osim davanja političke i moralne podrške Gvaidu, ukazuje list, ocjenjujući da naznake Bele kuće da je vojna intervencija medju opcijama, deluju kao oblik verbalnog pritiska.

Britanski Gardijan ukazuje da je situacija u Venecueli osim političke pre svega humanitarna kriza i da su sankcije SAD samo pogoršale katastrofalan kurs.

Venecuela se ne može politički, socijalno ili ekonomski oporaviti s Madurom na čelu, piše Gardijan i dodaje da je Venecueli potrebno pažljivo međunarodno angažovanje a ne bezobzirna ideološka intervencija, kako bi se zaštitili životi i izgledi običnih Venecuelanaca i oni uverili da imaju budućnost u svojoj zemlji.

Povezani tekstovi