RSE: Slučaj Kašogi okončan za Rijad, ali ne i drugde 1Foto: EPA-EFE/ALI HAIDER

Istražitelji drugde pokazuju interes za istraživanja onlajn napada koji su prethodili smrti novinara.

Uprkos očekivanjima da će osuđeni za ubistvo Kašogija posle konačne presude suda u Rijadu izbeći smrtnu kaznu, malo je verovatno da će odluka utišati pozive na odgovornost prestolonaslednika Mohameda, ukazuje Volstrit džurnal.

Saudijski sud osudio je petoricu na 20 godina zatvora i izrekao kraće kazne ostaloj trojici optuženih proglasivši slučaj zatvorenim gotovo dve godine posle zločina koji je, naglašava list, potkopao ugled princa bin Salmana, poremetivši njegov program ekonomskih reformi i strana ulaganja u kraljevinu.

Prestolonaslednik se trudio da popravi narušeni imidž uoči samita lidera grupe G-20, čiji bi domaćin Saudijska Arabija trebalo da bude u novembru, ističe Volstrit džurnal, dodajući da od ubistva Kašogija u oktobru 2018. saudijski prestolonaslednik nije dolazio u SAD, ali je dobijao podršku predsednika Donalda Trampa, uprkos proceni CIA da je verovatno princ naredio ubistvo.

Tajno suđenje u Rijadu, prema pisanju njujorškog lista, trebalo je da pokaže da Saudijska Arabija može da pokaže odgovornost, ali grupe za zaštitu ljudskih prava su to nazvale zataškavanjem.

Saudijske vlasti nikada nisu javno imenovale one kojima je suđeno i koji su osuđeni zbog ubistva, dok su oni koji su upoznati s postupkom kazali da je reč o nižerangiranim zvaničnicima.

U julu je turski sud pokrenuo odvojeno suđenje u odsustvu protiv 20 saudijskih državljana, uključujući bliske saradnike Mohameda bin Salmana, zbog optužbi koje uključuju mučenje i namerno ubistvo.

Specijalna izvestiteljka Saveta za ljudska prava UN za vansudska pogubljenja Anjes Kalamar, koja je istraživala ubistvo Kašogija, utvrdila je da je tim od 15 saudijskih agenata doleteo u Tursku da se sastane s Kašogijem u konzulatu 2. oktobra 2018. godine gde je trebalo da preuzme dokumente neophodne za venčanje.

Tim je uključivao sudskog lekara, službenike obaveštajnih i bezbednosnih službi i pojedince koji su direktno radili za prestolonaslednika.

CNN ističe da su u decembru 2019. saudijske vlasti navele da istražuju 11 osoba koje su učlestvovale u ubistva Kašogija ali da su odbačene optužbe protiv najistaknutijih ličnosti, uključujući bivšeg zamjenika šefa obavještajne službe Ahmeda al-Asirija i saudijskog glavnog konzula u Istanbulu Mohameda al-Otaibija.

Uz to, napominje CNN, saudijsko tužilaštvo je saopštilo da nije bilo „dokaza“ da je u ubistvo bio uključen Saud al-Kahtani, bivši glavni savetnik prestolonasljednika Mohameda i član njegovog užeg kruga.

Verzija Rijada o onome šta se dogodilo 2. oktobra 2018. u zgradi saudijskog konzulata u Istanbulu, više puta se menjala kako su se pojavljivali novi detalji – uvek uz naglasak da ni Mohamed bin Salman ni njegov otac kralj Salman nisu znali za operaciju protiv Kašogija.

Gotovo dve godine posle ubistva, pregled zapisa s Tvitera baca novo svetlo na obrazac moguće koordinisanog zlostavljanja i zastrašivanja tokom poslednjih meseci života Kašogija u Virdžiniji – kampanje za koju neki zvaničnici kažu da je možda prekršila američke zakone s potencijalno ozbiljnim implikacijama na odnos SAD i Saudijske Arabije, ukazuje Vašington post.

Nakon što je u jesen 2017. postao kolumnista Vašington posta, Kašogi je svakodnevno dobijao uvredljive komentare i poruka, ali i pretnje koje su uglavnom dolazile sa saudijskih Tviter naloga.

Kašogi je, dodaje list, prijateljima rekao da veruje da je kampanju protiv njega dirigovao Saud al-Kahtani, koji je 2017. najavio stvaranje „crne liste“ usmerene na neistomišljenike koji su kritikovali saudijske vlasti.

Novu analizu internet ofanzivu na Kašogija koja je počela u jesen 2017. i nastavila se nedeljama posle njegovog nestanka u oktobru 2018. sprovela je „Soufan grupa“ privatna bezbednosna kompanija na čelu s Ali Soufanom, bivšim FBI agentom i američkim zvaničnikom za protivterorizam. Soufan je taktiku opisao kao studiju slučaja u korišćenju društvenih mreža od strane autoritarnih režima za suzbijanje kritičara, dodajući da je Kašogi bio možda najpoznatija meta takvih kampanja, ali da nije bio jedini.

Ako bi se dokazala, saudijska kampanja protiv Kašogija mogla bi predstavljati kršenje američkog Zakon o kontroli izvoza oružja kojim se izričito zabranjuje trgovina s vladama koje uznemiruju američke građane ili stanovnike. List naglašava da je Saudijska Arabija jedan od najvećih stranih kupaca odbrambene industrije SAD, koji svake godine kupuje vojnu opremu vrednu milijarde dolara.

Neki članovi Kongresa, naglašava vašingtonski list, pozivaju Trampovu administraciju da zakon počne da se primenjuje na Rijad, tvrdeći da je Saudijska Arabija više puta prešla granicu, ne samo s Kašogijem već i s ostalim neistomišljenicima od kojih su neki građani SAD.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.