Rat na Bliskom istoku: Tramp razmatra raspoređivanje hiljada američkih vojnika, Vašington i Teheran razmenjuju pretnje

Kako se navodi, dodatno angažovanje snaga moglo bi Trampu da pruži više opcija u trenutku kada rat sa Iranom ulazi u treću nedelju.

Među razmatranim opcijama je obezbeđivanje sigurnog prolaza za tankere kroz Ormuski moreuz, pre svega uz upotrebu vazdušnih i pomorskih snaga, ali i mogućnost raspoređivanja trupa duž iranske obale.

Izvori navode i da se razmatra slanje kopnenih snaga na ostrvo Harg, preko kojeg se realizuje oko 90 odsto iranskog izvoza nafte iako bi takva operacija nosila visok rizik zbog sposobnosti Irana da gađa to područje raketama i dronovima.

Sjedinjene Države su 13. marta izvele napade na vojne ciljeve na tom ostrvu, dok je Tramp zapretio i udarima na ključnu naftnu infrastrukturu Irana iako vojni stručnjaci ocenjuju da bi kontrola ostrva bila korisnija od njegovog uništenja.

Upotreba kopnenih snaga, čak i u ograničenoj meri, mogla bi da nosi značajne političke rizike za Trampa, s obzirom na nisku podršku javnosti za rat sa Iranom i ranija obećanja da SAD neće ulaziti u nove sukobe na Bliskom istoku.

Razmatra se i mogućnost angažovanja američkih snaga radi obezbeđivanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, što stručnjaci ocenjuju kao izuzetno složen i rizičan zadatak.

Zvaničnik Bele kuće izjavio je da odluka o slanju kopnenih trupa još nije doneta, ali da predsednik „zadržava sve opcije na stolu“, uz fokus na ciljeve operacije, uključujući uništavanje iranskih balističkih kapaciteta, mornarice i sprečavanje razvoja nuklearnog oružja, prenosi Rojters.

Pentagon nije komentarisao ove navode.

Tramp je upozorio da će SAD „dići u vazduh celokupno“ iransko gasno polje ako Teheran ponovo napadne Katar.

Tramp je sinoć na mreži Truth Social upozorio da će ciljati iransko polje prirodnog gasa Južni Pars nakon što su iranske rakete pogodile Katar.

Iranski napad je bio odmazda za jučerašnji izraelski napad na Južni Pars, industrijsku zonu u kojoj je najveće postrojenje za preradu tečnog prirodnog gasa na svetu.

Tramp je naveo da SAD „nisu znale ništa“ o napadu iako je juče jedna osoba upoznata sa situacijom rekla da je Vašington bio obavešten o planovima Izraela.

Tramp je rekao da Katar ni na koji način nije bio umešan u izraelske napade.

„Nažalost, Iran to nije znao i neopravdano je i nepravedno napao Katar“, dodao je američki predsednik.

„Ne želim da odobrim takav nivo nasilja i razaranja zbog dugoročnih implikacija koje bi imali na budućnost Irana“, rekao je Tramp, ali je upozorio da „ne bi oklevao da to učini“ ako bi katarska polja tečnog prirodnog gasa ponovo bila na meti napada.

Saudijska Arabija je prijavila najveći broj napada tokom noći, prenosi Bi-Bi-Si, prenela je Beta.

Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je oborilo 17 dronova i dve balističke rakete u glavnom gradu Rijadu i „istočnim regionima“ zemlje.

Nakon jučerašnjih iranskih napada na energetski kompleks Ras Lafan, Katar je saopštio da je ponovo pogođen rano jutros. U napadima nema žrtava, ali je pričinjena materijalna šteta.

Ujedinjeni Arapski Emirati su oko 03.30 noćas izvestili da sistemi protivvazdušne odbrane presreću balističke rakete dok su borbeni avioni presreli iranske dronove.

Bahrein je izdao tri upozorenja tokom noći, pozivajući stanovnike da pronađu sklonište.

Kuvajt je danas saopštio da je napad bespilotne letelice izazvao požar u rafineriji Mina Al Ahmadi. Navedeno je da u napadu nema povređenih, javlja AP.

Rafinerija Mina Al Ahmadi je jedna od najvećih na Bliskom Istoku, sa kapacitetom proizvodnje nafte od 730.000 barela dnevno.

U međuvremenu, Teheran je zatražio odštetu od Ujedinjenih Arapskih Emirata, optuživši ih da su omogućili američke napade na Iran.

U pismu generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu je iranski ambasador u sedištu svetske organizacije Amir Seid Iravani naveo da su UAE dozvolili da se njihova teritorija koristi za vazdušne napade na Iran, što je “međunarodno nezakonit akt, kakav povlači odgovornost države”.

Teheran tvrdi da UAE imaju međunarodnu obavezu da isplate odštetu, uključujući nadoknadu za svu počinjenu materijalnu i moralnu štetu, javlja Rojters.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči oštro je danas kritikovao predsednika Francuske Emanuela Makrona zbog njegovih izjava o iranskom napadu na Katar.

Makron je ranije naveo da je razgovarao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i emirom Katara, ističući da je u „zajedničkom interesu“ da se bez odlaganja uspostavi moratorijum na napade na civilnu infrastrukturu, posebno energetske i vodne objekte, prenosi Asošijeted pres (AP).

Aragči je reagovao na društvenim mrežama, ocenivši Makronove komentare kao „žalosne“.

On je optužio francuskog predsednika da nije osudio, kako je naveo, „rat Izraela SAD protiv Irana“, niti izraelske napade na skladišta goriva u Teheranu i gasna postrojenja.