Rusija ne da azil Sirijcima 1

 

Prema izveštaju koji je ta organizacija objavila u utorak, broj Sirijaca u Rusiji je sa 8.205 u aprilu prošle godine opao na 7.096 u aprilu ove godine. Među njima su takođe diplomate i migranti koji su u Rusiju došli pre izbijanja građanskog rata, prenosi Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Od 2011. godine, kada je rat u Siriji izbio, do 2015. u Rusiji je azil zatražilo 2.011 Sirijaca, a dobila ga je samo jedna osoba, navodi se u izveštaju. U isto vreme, „privremeni azil“ dobilo je 3.306 osoba, a zatražilo ga je 4.462. Takav status dobija se na period od godinu dana, a za njegovo produženje mora se ponovo aplicirati; finansijske pomoći nema osim prava na rad, koje je u praksi, na legalan način, nesprovodivo, navodi dopisnik FAZ-a.

Organizacija „Građanska podrška“ kritikuje Rusiju zbog prakse koja narušava prava tražilaca azila koja su definisana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Na primer, izbeglice se vlastima mogu obratiti samo preko advokata. Imigracione vlasti obraćaju se policiji zbog kršenja prava na boravak. Prekršioci se potom finansijski kažnjavaju i eventualno deportuju. Osuđenici se smeštaju u posebne centre koji liče na zatvore. Bilo je slučajeva deportacija u Tursku i „eksperimentisanja“ sa prinudnom repatrijacijom u Damask, što su nastojali da spreče Ujedinjene nacije i Evropski sud za ljudska prava.

Situacija se ove godine, kako navodi ruska organizacija, pogoršala – od 82 zahteva za „privremeni azil“, 57 je odbačeno dok je produženje ovog statusa odbijeno za 17 tražilaca azila. Samo u sedam slučajeva taj status je odobren po prvi put, a samo jedan „privremeni azil“ je produžen. 

Od marta ove godine ruske vlasti tvrde da u Siriji „nema naročite opasnosti“. Tako se preporučuje ne samo sirijskim muškarcima, već i ženama i deci da se vrate; rat se, kako se ističe, bliži kraju. S druge strane, „Građanska podrška“ upozorava, pozivajući se na međunarodne istražitelje, na okrutno mučenje u zatvorima Asadovog režima. Dopisnik FAZ-a objašnjava da rusku organizaciju predvodi Svetlana Ganjuškina, koja je nedavno dobila Alternativnu Nobelovu nagradu i kojoj su često pretili zbog angažovanja u Čečeniji.

S druge strane, Šalav Fais, predstavnik jednog udruženja Sirijaca u Rusiji, rekao je za sajt RBK da Rusija za Sirijce nije privlačna zbog „neobične klime, visokih cena i komplikovanih saobraćajnih veza sa EU“. Prošle godine je oko 5.500 izbeglica, naročito Sirijaca, iz regiona Murmanska otišlo u Norvešku. Međutim, od novembra 2015. Norveška je počela da vraća u Rusiju Sirijce koji imaju rusku boravišnu dozvolu. Ipak, najveći deo njih ostao je u Norveškoj.

„Rusija smatra da igra ogromnu ulogu u borbi protiv terorizma, ali njeno delovanje upućuje na to da ona problem izbeglica prepušta drugima“, rekla je za RBK ruska predstavnica organizacije Hjuman rajts voč.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.