“Ruska vojska rizikuje da postane neregularna vojna sila”: Koliko dugo može da traje mobilizacija? 1Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Mobilisani rezervisti koje je ruski predsednik Vladimir Putin posetio prošle nedelje na poligonu jugoistočno od Moskve izgledali su savršeno.

Video snimak Kremlja na kojem su prikazani mladići koji su krenuli u rat u Ukrajinu pokazao je kako su u uniformama u odličnom stanju, opremljene svom opremom potrebnom za borbu: šlemovima, pancirima i vrećama za spavanje. Kada je Putin upitao da li imaju problema, odmahnuli su glavom, podseća Los Anđeles tajms.

To je u potpunoj suprotnosti sa pritužbama koje naširoko kruže po ruskim medijima i društvenim mrežama o nedostatku opreme, lošim životnim uslovima i oskudnoj obuci za nove regrute.
Otkako je Putin najavio delimičnu mobilizaciju 21. septembra, nezavisni mediji, aktivisti za ljudska prava prikazivali su sumornu sliku slučajnog, haotičnog i etnički pristrasnog nastojanja da se okupi što više muškaraca i brzo ih pošalje na prve linije fronta bez obzira na veštinu, obuku i opremu.

Na video snimcima na ruskim društvenim mrežama vide se regruti koji se žale na skučen i prljav smeštaj, toalete prepune smeća i nedostatak hrane i lekova. Neki su pokazivali muškarce koji pokazuju zarđalo oružje.

Na jednom video snimku, regrutovana grupa je šetala po polju, tvrdeći da su tamo ostavljeni bez hrane i skloništa. Drugi snimci prikazuju muškarce koji su primorani da spavaju na golim klupama ili čvrsto zbijeni na podu.

„Nismo ovo tražili; zvali ste nas. Evo, pogledaj! Koliko dugo ovo može da traje?“ kaže jedan ogorčeni glas u video snimku.

Putinov dekret o delimičnoj mobilizaciji ne navodi kriterijume za regrutacije niti navodi koliko će ih biti pozvano. Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da će to uticati na oko 300.000 rezervista sa relevantnim borbenim ili službenim iskustvom.

Protesti za regrutaciju su oštro ugušeni, a desetine hiljada muškaraca pobeglo je iz Rusije u susedne zemlje kako bi izbegli vojnu službu.

“Ruska vojska rizikuje da postane neregularna vojna sila”: Koliko dugo može da traje mobilizacija? 2
Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Nedelju dana nakon dekreta, mladić je otvorio vatru na oficira za regrutaciju u sibirskom gradu Ust-Ilimsk, teško ga ranivši. U pucnjavi u kampu za obuku u južnoj oblasti Belgoroda 15. oktobra stradalo je 11 ljudi, a 15 je ranjeno. Zapaljeni su i registri i druge administrativne zgrade.

Sada je jasno da u zemlji u kojoj su skoro svi muškarci mlađi od 65 godina registrovani u rezervnom sastavu, proces mobilizacije nije obavljen pažljivo. Bila je poplava izveštaja o pozivima koji su uručeni onima koji nemaju vojnog iskustva. Policija je hvatala muškarce na ulicama Moskve i drugih gradova, ili je vršila racije u hostelima kako bi uhapsila goste u godinama. Registarske službe su često preskočile obavezne zdravstvene preglede.

Ishitrenim pozivom teško da će se postići bilo šta osim “usporavanja napredovanja“ ukrajinskih trupa u osmomesečnom ratu, kaže Pavel Luzin, stručnjak za ruske oružane snage.
Moskva jednostavno „produžuje agoniju“ u Ukrajini, dodao je Luzin, inače naučni saradnik u Flečer školi na Univerzitetu Tafts.

Aktivisti takođe kažu da su etničke manjine u nekim regionima regrutovane u nesrazmernom broju. Kružili su snimci protesta u muslimanskom regionu Dagestana, a rođaci su se žalili da to područje pruža više regruta nego drugde.

Vladimir Budajev iz Fondacije Slobodna Burjatija rekao je za Asošijeted pres da su starosedeoci na krajnjem severu Rusije i duž mongolske granice “zarobljeni u svojim selima“.
U udaljenim regionima Sahe i Burjatije, vojni oficiri su pretraživali tajgu u potrazi za potencijalnim regrutcima i „delili pozive svakome koga su sreli“, rekao je on.

Prema Jekaterini Morland, volonterki etničkih Burjata u Fondaciji Azijati Rusije, Burjatija je imala stope mobilizacije do šest puta veće od evropskih regiona Rusije.
Žena koja je razgovarala sa agencijom AP pod uslovom da ostane anonimna jer se plašila odmazde rekla je da je njen 31-godišnji muž odslužio obaveznu službu pre šest godina i da nije imao „nije obuku na poligonu, niti bilo kakve borbene vežbe na terenu“, ali vlasti su ipak pokušale da ga regrutuju.

U stvari, držao je oružje samo jednom, kada su ih učili kako da skinu i ponovo sastave automatsku pušku, rekla je ona. Uglavnom su, dodala je, „čistili sneg“.

Rođaci vojnih obveznika su izjavili da su morali da troše sopstveni novac na opremu i osnovne potrepštine. Formirane su onlajn grupe za prikupljanje sredstava za opremu.
Jednu kampanju vodio je poslanik i državni TV voditelj koji je podržavao Kremlj Jevgenij Popov, koji je rekao da su rezervisti u Tamanskoj artiljerijskoj diviziji dobili obuću i odeću, ali da imaju „akutni nedostatak dronova, voki-tokija, pametnih telefona, dvogleda…

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u sredu je priznao tekuće probleme sa opremom za regrutacije, ali je rekao da „snažne mere preduzete da se situacija popravi već daju prve pozitivne rezultate“.

Na novinarsko pitanje zašto je nekoliko rezervista umrlo u Ukrajini samo tri nedelje nakon poziva, Putin je potvrdio da obuka može da traje i od 10 do 25 dana.

Pavel Luzin, vojni analitičar smatra da Rusija nije u stanju da obuči stotine hiljada ljudi. „Vojska nije bila spremna za mobilizaciju. Nikada se za to nije pripremala“, rekao je on.
Putin je obećao da će završiti akciju mobilizacije do novembra.

Od sredine oktobra regrutovano je 222.000 rezervista, rekao je Putin. Nejasno je da li će biti moguće angažovati još 80.000 u preostale dve nedelje.

Iako mase ruskih muškaraca više ne beže iz zemlje i ulični protesti su skoro zaustavljeni, još uvek ima onih koji se opiru regrutaciji.

Nezavisni i opoziciono orijentisani mediji objavili su uputstva kako da se legalno izbegne prozivka. Grupe za ljudska prava savetuju muškarce da ne potpisuju poziv – što je neophodno da bi se smatralo da je uručen legalno – i da ne prilaze kancelarijama za vojnu službu.

Berezin, koji je od tada poslat u postrojenje za obuku na jugu Rusije, predao je svojim komandantima dokument u kojem je pisalo da „ne može da služi oružjem, da ne može da ubija ljude i pomaže ljudima koji to rade“ jer je to „suprotno mojoj savest.”

U pozadini ruske nestašice oružja i profesionalne vojske, mobilisani postaju moneta za pregovaranje. Na primer, uz njihovu pomoć Kremlj može da pokuša ofanzivu sa teritorije Belorusije u kasnu jesen ili zimu sa isključivom svrhom da natera Kijev na pregovore kako bi dobio predah u ratu i/ili priznao Rusiju barem deo okupiranih teritorija, tvrdi Luzin.

Pored toga, suočeni sa nedostatkom mlađeg i srednjeg komandnog osoblja i opštom negativnom političkom i ekonomskom klimom u zemlji, mobilisani građani imaju poteškoća da se pretvore u redovne trupe. Ruska vojska rizikuje da postane neregularna vojna sila koja će postojati od talasa do talasa mobilizacije i koja se na bojnom polju neće mnogo razlikovati od plaćenika, trupa Ruske garde, čečenskih odreda i drugih formacija.

“Ipak, bar do Nove godine, ruska vojska će poslati ‘porcije’ na ratište sadašnjih mobilisanih, zajedno sa vojnim obveznicima proleća i jeseni 2022, koji su uspeli da sklope ugovor i/ili prođu četiri meseca obuke pre učešća u neprijateljstvima.

A ako se rat ne završi u narednim mesecima, ili se njegov intenzitet značajno ne smanji, onda su sledeći talasi mobilizacije neizbežni. Ali svaki novi talas biće gori i manji od prethodnog”, zaključuje Luzin i dodaje da “mobilizacija ne vodi do popune vojnih redova, već do dalje degradacije ruske vojske”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.