Zbog Ukrajine SAD stavile u pripravnost oko 8.500 vojnika 1foto EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da postoji „potpuna saglasnost“ sa evropskim liderima kada je reč o pitanju gomilanja ruskih vojnih snaga na granici sa Ukrajinom.

 

Na razgovorima o ukrajinskoj krizi, zapadne sile su postigle dogovor o uvođenju „brzih“ sankcija „bez presedana“ Rusiji ako izvrši napad na Ukrajinu, a Sjedinjene Države su u pripravnost stavile 8.500 vojnika. Rusija negira da planira invaziju iako je razmestila oko 100.000 vojnika na ukrajinskoj granici.

Na virtuelnom sastanku su se američkim i britanskim liderima pridružili i llideri Francuske, Nemačke, Italije, Pojske i EU, kao i šef NATO Jens Stoltenberg.

„Imao sam veoma, veoma dobar sastanak – potpuna saglasnost sa evropskim liderima“, rekao je Bajden nakon razgovora, preneo je Bi-Bi-Si. Portparol Dauning strita je rekao da su se lideri „složili u vezi sa značajem međunarodnog jedinstva usred sve većeg neprijateljstva Rusije“.

Ukoliko dođe do dodatnog upada Rusije u Ukrajinu, oni su se dogovorili da „saveznici moraju da realizuju brzi, kazneni odgovor, uključujući paket sankcija bez presedana“.

Cilj 80-minutnog video-poziva saveznika je bio da se postigne dogovor o zajedničkoj strategiji protiv delovanja Rusije nakon što je bilo nekih nesuglasica u vezi s tim kako zapadne nacije reaguju.

Britanski premijer Boris Džonson je upozorio da „sumorni“ obaveštajni podaci ukazuju da Rusija planira brzi, intenzivni udar na Kijev, te je Ujedinjeno Kraljevstvo počelo da povlači osoblje iz tamošnje ambasade. SAD su preduzele sličnu inicijativu i izdale su naređenje da porodice osoblja američke ambasade u Ukrajini napuste zemlju. Međutim, osoblje Evropske unije će za sada ostati u Kijevu, a šef diplomatije EU Žozep Borelj je rekao da neće „dramatizovati“ tenzije.

Takođe ima razlike i u vrsti podrške za Ukrajinu – SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su među zemljama koje šalju vojnu pomoć dok je Nemačka odbila zahtev Ukrajine za odbrambeno oružje, te će umesto toga poslati medicinsku pomoć, rekla je nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht za lokalne medije, preneo je Bi-Bi-Si.

Pentagon je saopštio da je oko 8.500 vojnika u pripravnosti, te mogu da se rasporede veoma brzo. Međutim, oni će biti raspoređeni samo ako NATO alijansa odluči da aktivira snage za brzo delovanje „ili ako dođe do neke druge situacije“, rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi, dodajući da nema planova o razmeštanju u samoj Ukrajini.

Neke NATO članice, uključujući Dansku, Španiju, Francusku i Holandiju, već planiraju da pošalju borbene avione i ratne brodove u istočnu Evropu da bi poboljšale odbranu u regionu. Tokom vikenda je u Ukrajinu stiglo oko 90 tona vojne pomoći SAD, koja uključuje municiju za „prvu liniju odbrane“.

Kremlj je saopštio da NATO smatra bezbednosnom pretnjom i zahteva zakonske garancije da se Alijansa neće širiti dalje na istok, uključujući na susednu Ukrajinu. Ali SAD tvrde da pitanje koje je na ulogu jeste agresija Rusije, a ne širenje NATO. Kako piše Bi-Bi-Si, Ukrajinci već mesecima pripremaju snage za teritorijalnu odbranu koje čine dobrovoljci.

Oni sprovode obuku za potencijalnu odbranu Kijeva. Marta Juzkiv, doktorka u svojim pedesetim i jedna od pripadnica tih snaga, rekla je za Bi-Bi-Si: „Naravno da sam zabrinuta. Ja sam miroljubiva žena, ne želim da počne rat. Ali u svakom slučaju ako počne, biću spremna da branim zemlju.“

Rusija je i ranije zauzela teritoriju Ukrajine kada je anektirala Krim 2014. Nakon što su ruske snage uspostavile kontrolu, Krim je na referendumu koji su Zapad i Ukrajina označile kao nelegalan izglasao da se pridruži Rusiji.

Pobunjenici koji uživaju podršku Rusije takođe kontrolišu područja istočne Ukrajine u blizini granica s Rusijom. U tom sukobu je stradalo, kako se procenjuje, 14.000 ljudi dok mirovni sporazum iz 2015. nije ispoštovan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.