Samo četvrtina zemalja može da priušti vakcine 1Foto: BETA AP Photo Jerome Delay

Kao afrička zemlja najteže pogođena pandemijom, sa blizu 900.000 zabeleženih slučajeva, Južna Afrika dodatno pooštrava restriktivne mere.

U Južnoj Africi početak leta je obično obeležen saobraćajnim gužvama na putevima koji vode ka obalskim odmaralištima, ali, kako navodi Gardijan, ove godine to nije slučaj pošto se pokazalo da se na popularnim turističkim destinacijama virus širi alarmantnom brzinom, te su vlasti uvele delimična zatvaranja, ograničile okupljanja i produžile trajanje policijskog časa.

„Generalno govoreći, virus nastavlja da se širi Afrikom. Zabeležili smo i porast broja pacijenata sa težim simptomima kojima je neophodan kiseonik, naročito u gradu Bamako u Maliju, što nije bio slučaj tokom prvog talasa“, upozorila je Izabel Defurni, operativna direktorka organizacije Lekari bez granica.

Ova organizacija je prijavila ponovni porast broja slučajeva i u glavnim gradovima i u ruralnim područjima, naročito u Čadu.

Bitka koju Afrika mora da vodi da bi omogućila pristup vakcinama daleko od toga da je gotova, naglašava Defurni.

Kako procenjuje SZO, vakcinacija bi koštala oko 4,7 milijardi evra, ali samo četvrtina afričkih zemalja može da prikupi neophodna sredstva.

Širom ovog kontinenta, koji naseljava više od 1,2 milijarde ljudi, postoje oštri kontrasti u prisutnosti virusa.

Porast broja novoobolelih se beleži u Istočnoj Africi, na severu i jugu kontinenta, ali u regiji Zapadne Afrike došlo je do opadanja broja novih slučajeva, prema podacima Afričkog centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC Afrika).

U Ugandi je svaki region pogođen pandemijom.

Susedna Ruanda, koja je mnogo manja ali gušće naseljena zemlja, u decembru je zabeležila 722 nova slučaja, što je gotovo jednako ukupnom broju registrovanih slučajeva od početka pandemije (797).

Barovi i noćni klubovi su zatvoreni još od marta, što se strogo kontroliše.

Vlasnik jednog bara u glavnom gradu Ruande, Kigaliju, koji je je oštro kažnjen zbog nepoštovanja propisa, rekao je agenciji AFP da je zbog toga „sve izgubio“ i da ga je „policija primorala da zatvori bar dok su mušterije pile piće“.

U Keniji je drugi talas pandemije krenuo u septembru, što je dovelo do zatvaranja škola i produženja policijskog časa, a neki zdravstveni stručnjaci kažu da već očekuju i treći talas.

Već nekoliko sedmica CDC Afrika i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) vrše pritisak na afričke vlade da odlučnije krenu u borbu protiv neizbežnog drugog talasa.

Ipak, pandemija čiji je početak u Africi zabeležen pre devet meseci nije bila toliko destruktivna koliko su se stručnjaci plašili da će biti s obzirom na to da širom ovog siromašnog kontinenta vlada ozbiljan nedostatak zdravstvene infrastrukture.

U Africi je registrovano 2,4 miliona slučajeva virusa korona, što je svega oko 3,6 odsto ukupnog broja u svetu.

Na celom kontinentu je zabeleženo nešto više od 57.000 preminulih, što je manje nego, na primer, u Francuskoj, gde je od početka pandemije umrlo 59.072 ljudi.

Iako zbog niskog nivoa praćenja ova statistika može da se dovede u pitanje, nijedna afrička zemlja nije prijavila prekomernu smrtnost, što bi mogao da bude znak da se virus širi „ispod radara“.

Stručnjaci još uvek pokušavaju da odgonetnu zašto Afrika, za sada, nije bila pogođena pandemijom u istom obimu kao drugi kontinenti.

Objašnjenja se, između ostalog, traže u mladoj afričkoj populaciji, imunitetu stečenom prilikom nekih prethodnih epidemija i dominantno ruralnoj ekonomiji, koja podrazumeva manju gustinu naseljenosti stanovništva.

Katastrofa za ekonomiju

Brze i drakonske mere koje su nametnute građanima većine afričkih zemalja su očigledno zakočile širenje zaraze, ali su istovremeno imale i katastrofalne posledice po najslabije ekonomije. U zemljama u kojima je stigma kovida 19 već izbledela, dnevni život se vrlo brzo vratio u normalu, uglavnom na štetu socijalnog distanciranja i drugih mera. U centralnoj Africi, Kamerun se priprema da bude domaćin fudbalskog Šampionata afričkih nacija 2020, koji je trebalo da se održi u aprilu ali je zbog pandemije odložen za januar, a zvaničnici su već najavili delimično otvaranje stadiona. Vlasti u Senegalu suočavaju se sa najavama javnih protesta protiv restrikcija, dok su u Ekvatorijalnoj Gvineji jedino noćni klubovi i dalje zatvoreni.

close
Samo četvrtina zemalja može da priušti vakcine 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.