„Šekspirovska borba noževima za vlast“: Kako bi mogao da izgleda haotični svet posle Putina?

Taj haos će podrazumevati šekspirovsku borbu noževima za vlast, regionalne lidere oslobođene okova, nuklearni arsenal na raspolaganju za grabež.

Za sada, malo je onih koji žele javno da govore o postputinovskom svetu, svesni da bi to moglo da oda utisak mešanja u domaću politiku.

Ali privatno, zapadne zemlje i analitičari raspredaju scenarije koji bi mogli da počnu da se ostvaruju kada Putin jednom neizbežno ode.

„Trebalo bi biti pažljiv pri prevelikom spekulisanju o domaćoj političkoj situaciji u Rusiji“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prošle nedelje, kada je upitan kako se Alijansa priprema za mogućnost da ruski lider ode sa vlasti.

„Bez obzira na to šta različite analize mogu da ukazuju, mislim da je ono što mi u NATO-u moramo da uradimo jeste da budemo spremni za sve mogućnosti, a kada se radi o Ukrajini, treba da budemo spremni da nastavimo da ih podržavamo“, dodao je on.

Kako navodi Politiko, postoji jedan konsenzus: to neće biti jasna tranzicija, i otvoriće mnoštvo dilema koje bi mogle da dovedu do napetosti među zapadnim saveznicima.

Koliko oni mogu – i koliko bi trebalo – da utiču na proces sukcesije?

Šta bi trebalo da urade ako se neka ruska republika otcepi?

Kakav bi odnos trebalo da imaju sa Putinovim naslednikom?

„Trebalo bi da odbacimo sve iluzije da će ono što će se dogoditi odmah posle biti demokratija“, kaže Lori Bristou, bivši britanski ambasador u Rusiji.

„Ono što ja mislim da će verovatno uslediti jeste vreme nevolja“, dodaje on.

Eksplozivna borba za nasleđe

Za sada, Putin se nalazi na bezbednoj poziciji.

On i dalje kontroliše državni aparat i vojska izvršava njegove ubilačke naredbe u Ukrajini.

Ali, invazija ruskog lidera na Ukrajinu narušila je njegov položaj u zemlji i produbila neizvesnosti oko toga ko će ga naslediti i na koji način.

„Da bi se obezbedila stablina sukcesija kada dođe vreme za to – a to će u Putinovom umu biti vreme koje je on odabrao – neophodan je visok nivo konsenzusa elite“, kaže Bristou, koji je služio kao izaslanik Ujedinjenog Kraljevstva u Moskvi od 2016. do 2020.

„Ono što su oni sada uradili je razbijanje tog konsenzusa“, rekao je on, napominjući da sada ima više onih koji se bore za vlast u Kremlju.

Kako kaže, ta borba bi mogla da postane krvava kada konačno bude otvoreno nadmetanje za lidersko mesto u Kremlju.

„Stvari bi vrlo brzo mogle da postanu veoma šekspirovske (Kralj Lir), ili nalik Rimskom carstvu (Ja, Klaudije), ili poput Igre prestola“, smatra Vilijam Alberke, bivši direktor NATO centra za kontrolu naoružanja.

Aleksander Veršbou, bivši viši američki i NATO zvaničnik, kaže da je najverovatniji scenario i dalje „glatka tranzicija“ unutar Putinovog sadašnjeg najbližeg kruga, ali priznaje da svrgavanje tiranina može da izazove previranja.

„Može da dođe do unutrašnje nestabilnosti, i stvari mogu da postanu veoma nepredvidljive u autoritarnim sistemima, u personalističkim diktaturama“, dodaje on.

Bristou, bivši britanski ambasador, upozorio je zapadne sile da se ne mešaju u takve borbe za nasleđe.

„Smatram da treba da razumemo ograničenja naše sposobnosti da utičemo na takve ishode, iako je sigurno da imamo svoje interese u tome“, kaže on.

Nuklearke = moć

Rusija poseduje najveće svetske zalihe nuklearnog naoružanja na svetu, sa hiljadama bojevih glava od kojih svaka može da izazove masovno uništenje i smrt u nekoj populaciji.

Ovaj arsenal je dugo bio izvor ruske snage na svetskoj pozornici i dominantni deo njenog globalnog imidža – godinama, mogućnost da Kremlj izvede nuklearni napad dominirala je maštom javnosti u SAD i drugim zemljama.

U periodu neizvesnosti oko liderstva, taj arsenal bi mogao da postane snažno željeni simbol moći.

Odmetnički regioni

Rusija je najveća zemlja na svetu, koja se proteže duž 11 vremenskih zona i od Kavkaza do Arktika.

Iako možda deluje da Putin despotskim stiskom drži celo to prostranstvo, postoji izvestan broj ruskih republika koje imaju nestabilnije veze sa Moskvom – a u nekima postoje ambiciozne političke ličnosti.

Vakuum moći u udaljenom glavnom gradu predstavlja mogućnost za lokalne lidere da prigrabe veću kontrolu.

Iako većina analitičara smatra da bi se Ruska Federacija uglavnom držala ujedinjeno tokom borbe za kontrolu u Kremlju, priznaju da je ruska vlada već dugo u strahu od fragmentacije.

U slučaju da dođe do takve frakcijske borbe, sve oči biće uprte u Ramzana Kadirova, brutalnog lidera Čečenske Republike.

„Da li će se on svom snagom baciti u ovo frakcijsko nadmetanje? Ili će reći – bilo mi je dobro tokom decenije ogromnih subvencija Rusije, ali hajde da se sada odmetnemo, tako bih mogao da vladam Čečenijom i Dagestanom, mogu da imam svoju sopstvenu imperiju ovde“, kaž Alberke, koji je sada direktor Međunarodnog instituta za strateške studije.

Povratak debate o resetu

Jednom kada se uspostavi novi liderski tim, tada će nastupiti vreme najtežih političkih debata za zapadne vlade, piše Politiko.

Kada Putin bude sišao sa političke pozornice, neki zvaničnici – naročito u zapadnoj Evropi – bi mogli da tvrde da to predstavlja mogućnost da se formiraju novi odnosi sa Moskvom.

SAD su neslavno ponudile Rusiji simbolično „dugme za reset“ na početku mandata Baraka Obame, ali su se odnosi samo dodatno pogoršali.

Nemačka je godinama propovedala jevanđelje ekonomskog angažmana sa Rusijom, samo da bi proglasila istorijski “Zeitenwende”, odnosno prekretnicu, posle invazije Moskve.

„Sa novim rukovodstvom u Kremlju, Nemačka bi mogla da kaže: oh, prekretnica, nema veze. Hajde da nagovorimo SAD da naprave još jedan reset sa novim ruskim liderom“, kaže Alberke.

„Neizbežno, istočno krilo NATO-a bi osudilo takve pokušaje. Oni bi tvrdili da se Rusija nikada ne menja“, dodaje on.

Takav stav ima i poljski ministar nacionalne odbrane Marius Blaščak.

„Rusija u verziji sa carem kao liderom bila je ista kao Rusija u verziji sa generalnim sekretarom Komunističke partije kao liderom, i sada je ista sa Vladimirom Putinom kao liderom“, rekao je on za Politiko.

„Ono što je važno iz naše perspektive je da se Rusija izoluje“, tvrdi on.

Za sada, ne postoji očekivani Putinov naslednik.

Ali zvaničnici kažu da očekuju režim sa istom ili sličnom ideologijom – ili čak sa još ekstremnijom.

Janis Garisons, letonski državni sekretar, istakao je da je Putin već zatvarao kritičare, i moguće buduće lidere, kao što je Aleksej Navaljni, te da su samo oni još tvrdokorniji od njega spremni da uskoče.

„Jedini ljudi koji ga kritikuju a nisu u zatvoru potiču iz desnice“, kaže Garisons.

„Ne smemo da postanemo žrtve hunte ili neke grupe ljudi koji istupe i kažu da žele reset ako sve i dalje ostane isto“, rekao je Ben Hodžis, bivši komandant vojske SAD u Evropi.

Jedna velika razlika ovoga puta je to da je Evropa sada manje ekonomski zavisna od Moskve.

„Prešli smo dug put da bi prestali da kupujemo od Rusije. Tako preostaje jedino pitanje nuklearki, ali to će većinom biti na Amerikancima“, rekao je jedan viši diplomata EU, koji je tražio da ostane anoniman.

Još jedan signal na koji bi zapadni lideri trebalo da obrate pažnju je da li Putinov naslednik sarađuje sa međunarodnim organizacijama koje traže da se krivično gone ruski ratni zločini u Ukrajini, navodi Politiko.

„Jedino Rusija koja je rešena da sarađuje ne bi predstavljala pretnju po Evropu“, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Ipak, uprkos svim pretpostavkama da je Rusija koja bi bila spremna na saradnju daleko od stvarnosti, nekolicina sadašnjih i bivših zvaničnika ističe da bi zapadne vlade trebalo da se usmere i na dugoročne napore u cilju ostvarivanja povezanosti sa ruskim civilnim društvom.

„Zapadni saveznici moraju da razmotre kako da dosegnu do ruskog društva van Kremlja, do naredne generacije ruskih političara, mislilaca, intelektualaca, profesora, poslovnih ljudi, kako bi im prestavili drugačiju viziju od one koju oni imaju“, kaže Bristou.

„Moj je utisak da bi dosta ljudi u Rusiji to volelo“, zaključuje on.