Zašto Severna Koreja testira hipersonične rakete i kako one funkcionišu?

Kako rakete funkcionišu?

Bojne glave koje lansiraju obično putuju više od pet puta većom brzinom od zvuka ili oko 6.200 km/h (3.850 mph), često na relativno malim visinama.

Uprkos njihovom imenu, analitičari kažu da glavna karakteristika hipersoničnog oružja nije brzina – koja se ponekad može meriti ili prevazilaziti tradicionalne bojeve glave balističkih projektila – već manevrisanje.

Prvi severnokorejski test hipersonične rakete 2021. sadržao je bojevu glavu u obliku jedrilice, dok je lansiranje 2022. koristilo ono što su južnokorejski vojni zvaničnici i analitičari rekli da je zapravo konusno manevarsko vozilo za povratak (MaRV) ili bojeva glava balističke rakete sposobna da manevriše da pogodi cilj.

Državni mediji navode da je najnoviji test Severa imao za cilj usavršavanje arsenala za „brzo, precizno i snažno gađanje bilo koje mete na neprijateljskoj strani širom sveta“.

Kombinovanjem kliznog vozila sa projektilom koji ga može delimično lansirati u orbitu – takozvani sistem frakcionog orbitalnog bombardovanja (FOBS) – moglo bi dalje da liši protivnike vremena da reaguju i tradicionalne odbrambene mehanizme.

Interkontinentalne balističke rakete (ICBM), nasuprot tome, nose nuklearne bojeve glave na balističkim putanjama koje putuju u svemir, ali nikada ne stižu u orbitu.

Ko vodi trku?

U februaru je Rusija prvi put ispalila svoju hipersoničnu krstareću raketu Cirkon na Ukrajinu, rekli su istraživači. Predsednik Vladimir Putin reklamirao je oružje kao deo nove generacije, a Moskva ga je takođe testirala sa podmornice i fregate.

Kina je lansirala raketu sa hipersoničnim kliznim vozilom koje je letelo kroz svemir 2021. i kružilo oko sveta pre nego što se spustilo ka svom cilju, koji je, međutim, promašila za oko dve desetine milja.

U septembru 2021. Sjedinjene Države su rekle da su testirale hipersonično oružje koje leti samostalno kroz atmosferu poput krstareće rakete – u prvom uspešnom testu te klase oružja od 2013.

Šta je hipersonični cilj Severne Koreje?

Na sastanku vladajuće Radničke partije u januaru 2021, lider Kim Džong Un je obezbeđivanje oružja postavio kao jedan od pet ključnih ciljeva petogodišnjeg plana za jačanje vojne moći, uz razvoj ICBM-a na čvrsto gorivo i nuklearne podmornice.

U septembru 2021. Pjongjang je opisao svoju prvu hipersoničnu raketu kao „strateško oružje“ dizajnirano da ojača svoje odbrambene sposobnosti, iako su neki južnokorejski analitičari nazvali test neuspešnim.

Početkom 2022, zvaničnici Seula su rekli da je Sever testirao još jednu raketu, potencijalno još jednu hipersoničnu, koja je letela na relativno malim visinama i do 10 puta većom od brzine zvuka (12.340 km/h/7.670 mph).

U januaru je Pjongjang lansirao svoju prvu takvu raketu na čvrsto gorivo kako bi osigurao brže lansiranje uz manje pripreme.

Na retkom putovanju u Rusiju prošlog septembra, Kim je, između ostalog, pregledao i hipersonične rakete Moskve.

Zašto je to važno?

Globalni pritisak na hipersonično oružje deo je trke u naoružanju u kojoj manje azijske zemlje nastoje da razviju napredne rakete dugog dometa zajedno sa velikim vojnim silama.

Hipersonično oružje i FOBS mogu biti problem jer mogu potencijalno da izbegnu raketne štitove i sisteme ranog upozorenja.

„Hiperzvučne rakete srednjeg i dugog dometa bile bi korisne za napad na Guam dok izbegavaju američki sistem protivraketne odbrane“, rekao je Čang Jang-Keun, profesor na Univerzitetu za vazduhoplovstvo Koreje.