Siromaštvo, stambeni problemi…: Sa kojim će izazovima biti suočen novoizabrani predsednik Brazila?

Lula će preuzeti funkciju 1. januara 2023. i imaće zadatak da ponovo izgradi i ujedini naciju koja je postala oštećena i podeljena posle četiri godine Bolsonarove anarhične krajnje desničarske politike.

Izazovi su orgomni: 33 miliona Brazilaca suočeno je sa akutnom glađu a 100 miliona živi u siromaštvu.

Bolsonarova politika, naročito po pitanju Amazona, je dovela do toga da je Brazil postao izgnanik na međunarodnoj sceni.

Lula je spomenuo ove i brojne druge probleme tokom svog pobedničkog govora, ali je jasno stavio do znanja da će prioritet za njega biti ono što je bilo i tokom njegove dugogodišnje političke karijere: poboljšanje položaja siromašnih u Brazilu.

„Ne možemo prihvatiti kao normalno da u ovoj zemlji milioni muškaraca, žena i dece nemaju dovoljno hrane“, rekao je Lula, obraćajući se pristalicama.

„S obzirom na to da smo treći svetski proizvođač hrane i najveći proizvođač životinjskih proteina, imamo dužnost da garantujemo da svaki Brazilac svakoga dana može da jede za doručak, ručak i večeru“, poručio je.

Kako navodi Gardijan, njegov govor je predstavljao emotivniju verziju pisma koje je prošle sedmice uputio Brazilcima, ističući svoje prioritete.

Pismo je ispunjeno ambicioznim – kritičari kažu teško ostvarivim – planovima, uključujući jednake plate za muškarce i žene, ukidanje lista čekanja za operacije i medicinske preglede, kao i mesto u vrtiću za svako dete.

Plan je predstavljen bez bilo kakvih jasnih detalja ili podataka o troškovima, ali Lula se oslanja na to da glasači veruju da može da ponovi svoj uspeh od pre 12 godina kada je otišao sa vlasti sa podrškom od preko 80 odsto.

Poput ovog da će iskoreniti glad, mnoga njegova obećanja su slična onima iz vremena njegovih prvih mandata između 2003. i 2011.

On obećava da će izgraditi pristupačnije stambene objekte i da će obezbediti struju i cisterne sa vodom za nepovezana i udaljena sela.

Najveći infrastrukturni projekti – kao što su prevoz, energija i voda – će biti rešavani kao i ranije, uz finansiranje koje će obezbediti državne banke.

Lula je obećao poreske reforme i povećanje minimalca.

Zahvaljujući ponovnom pokretanju međunarodno hvaljenog projekta za pomoć siromašnima „Bolsa familija“, najsiromašnije porodice će dobijati 600 reala (110 dolara) mesečno, a one sa decom mlađom od šest godina će uz to primati i dodatnih 150 reala (30 dolara).

Pomoć dolazi uz uslov da deca ostanu u školi i da dobiju sve vakcine koje su potrebne.

Međutim, navodi Gardijan, kako će Lula to sve ostvariti ostaje pitanje, i to veliko.

Veliki porast u robnoj proizvodnji zahvaljujući kojem su ranije finansirani mnogi njegovi programi sada je prošao, a osim toga on će biti suočen sa neprijateljski raspoloženim Kongresom, gde Bolsonaro i dalje ima čvrsto uporište.

Mnogi ugledni članovi parlamenta finansiraju se zahvaljujući agrobiznisu i oni bi mogli da budu velike prepreka u onome što će biti jedna od Lulinih najprioritetnijih oblasti, a to je Amazon.

Deforestacija je postajala sve veća svake godine od kada je Bolsonaro preuzeo vlast.

Lula će ukinuti Bolsonarovu politiku razvoja po svaku cenu koja je ohrabrivala rančere, kopače zlata i drvoseče da pustoše Amazon i pljačkaju njegove prirodne resurse.

On je obećao da će „težiti nultoj deforestaciji“, ali je rekao i da će biti zadovoljan ako njegova vlada uspe da je smanji za 83 odsto, što je nivo iz vremena Lule i bivše predsednice Dilme Rusev, između 2003. i 2014.

Veliki deo pažnje biće usmeren na pitanja starosedalačke zajednice.

Brzo obnavljanje starosedelačkih i organizacija za zaštitu životne sredine koje je Bolsonaro iskorenio će signalizirati koliko je ozbiljna Lulina vlada i pomoći će u borbi protiv deforestacije.

„Umesto što smo svetski lideri u deforestaciji, želimo da budemo svetski šampioni u borbi protiv klimatske krize i u društveno-ekološkom razvoju“, rekao je Lula.

„Na taj način imaćemo zdravu hranu na našim tanjirima, čist vazduh koji udišemo i vodu koju pijemo, kao i mnogo kvalitetnih radnih mesta uz zelene investicije“, dodao je on.

„Fokus na reindustrijalizaciju i projekte javnih radova je možda neophodan, ali to je takođe i pokazatelj da latinoameriška politika nije uspela u poptunosti da shvati realnost 21. veka“, kaže Šenon O’Nil, viša saradnica u Savetu za spoljne odnose.

„Ono što ponekad smatram obeshrabrujućim kada je u pitanju budućnost Latinske Amerike je vrsta razgovora koje (političari) vode a zasnovani su na ekonomiji dvadesetog veka“, rekla je ona, ne imenujući direktno Lulu.