Foto: Pixabay/MemoryCatcher

Reč je o potraživanjima nekadašnje Ljubljanske banke Zagreb iz 80-ih godina prošlog veka, kada je ta banka kao pravna prethodnica sadašnje Nove Ljubljanske banke (NLB) poslovala u Hrvatskoj.

Tokom rasprave koja je javna, zastupnici obe strane predstaviće svoja viđenja o predmetu tužbe i odgovarati na dodatna pitanja članova velikog sudskog veća koje mora da odluči da li je sud u Strazburu nadležan za taj predmet, s obzirom da su na njemu tužbe država protiv država retkost, a po pravilu preuzima slučajeve vezane za kršenje ljudskih prava pojedinaca i grupa ljudi. Ako se proglasi nadležnim, u nastavku postupka odlučuje o meritumu predmeta i tužbenom zahtevu, a odluka suda je konačna, objavila je agencija Hina.

Slovenija u tužbi koju je usmeno predstavila visoka predstavnica vlade za pitanja sukcesije Ana Polak Petrič tvrdi da Ljubljanska banka Zagreb proteklih 30-ak godina, uprkos brojnim sudskim postupcima koje je pokretala u Hrvatskoj, nije mogla da naplati svoja stara potraživanja u Hrvatskoj iz 80-ih godina prošlog veka. Reč je prvenstveno o potraživanjima nastalim kreditiranjem preduzeća, ali i građana, a slovenačka strana tvrdi da je tako oštećena za 429,5 miliona evra.

U tužbi se navodi i da su hrvatske vlasti svojim „sistematskim“ intervencijma u sudske procese koje je pokrenula Ljubljanska banka, onemogućile naplatu starih potraživanja od preduzeća poput IPK Osijek i Ina.

Hrvatska je na taj način, kako se tvdi u tužbi, kršila više odredaba konvencije o ljudskim pravima koje garantuju pravo na korišćenje imovine, pravo na pošteno suđenje i korišćenje pravnog leka, te pravo na jednakopravan tretman u postupku pred sudom. Za državnu tužbu Slovenija se odlučila nakon što je Evropski sud za ljudska prava 2015. odbio da razmatra individualnu tužbu Ljubljanske banke protiv Hrvatske u istom predmetu, navodeći kako je reč o slovenačkoj državnoj banci.

Pozivajući se na slovenačke medije, Hina prenosi ocene da, tužba Slovenije u Strazburu zbog duge istorije prepirenja o poslovanju Ljubljanske banke u Hrvatskoj i njenih potraživanja i dugova, ima „pravnu ali i političku dimenziju“.

U Hrvatskoj se, tvrde slovenački mediji, smatra neopravdanim i pokušajem „kompenzacije“ presude Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je Slovenija, na osnovu presude istog suda, morala vratiti staru deviznu štednju hrvatskih štediša banke nakon više od 20 godina.

Povezani tekstovi