Olaf Šolc položio zakletvu, zvanični kraj ere Merkelove

On je preuzeo dužnost od Angele Merkel nakon 16 godina na vlasti, čime je ujedno završena i njena tridesetogodišnja politička karijera.

Šolc će predvoditi vladu koju čini njegova Socijaldemokratska partija (SPD), Partija slobodnih demokrata (FPD) i Zeleni kojoj od 736 poslaničkih mesta u donjem domu nemačkog parlamenta pripada 416.

Tri stranke su u utorak potpisale sporazum o tzv. „semafor-koaliciji“ tako nazvanoj po stranačkim bojama – crvenoj, zelenoj i žutoj, zahvaljujući kojoj je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Merkelove prvi put od 2005. u opoziciji.

Šolc (63) je poveo svoje socijaldemokrate do tesne pobede nad CDU na izborima u septembru, pozicionirajući se kao kandidat kontinuiteta, pošto je kao vicekancelar imao jednu od ključnih uloga u vladi Merkelove.

„Šolc je izabran jer je veoma sličan Angeli Merkel i to je bila njegova računica“, rekao je za Juronjuz Lars Hajder, glavni urednik „Hamburger Abenblata“ i autor Šolcove biografije.

Hajder, čija će knjiga o Šolcu biti objavljena ove nedelje, je, međutim, naglasio da to što je Šolc sličan Merkelovoj ne znači da će Nemačka nastaviti istim putem. Kako je naveo, Merkelova je bila političarka koja je odgovarala na političko raspoloženje i raspoloženje javnosti dok je Šolc mnogo odlučniji.

„On ima jasne ciljeve i postavlja stvari tako da može da ih ostvari. Ako mu ne ide, kaže:’Pa dobro, sledeći put ću uraditi bolje“, rekao je Hajder.

Šolc (63) je nekadašnji gradonačelnik Hamburga, a vicekancelar i ministar finansija je bio od 2018. Bivši je advokat, a SPD-u se pridružio sa 17 godina.

„Ovo je trenutak kada zaista počinje era posle Merkelove“, napisala je na Tviteru Mihaela Kufner, politička urednica međunarodnog kanala Dojče velea.

Novu vladu Nemačke svakako čekaju brojni izazovi – od skoka broja novozaraženih korona virusom u zemlji, preko gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom, do ambicioznih planova da povede odlučnu borbu protiv klimatskih promena postepenim smanjenjem upotrebe fosilnih goriva i da stavi akcenat na obnovljive izvore energije.

Šolc je rekao da će svaka inicijativa Rusije da pređe ukrajinsku granicu biti neprihvatljiva. „Veoma, veoma je važno da niko ne vršlja po udžbenicima istorije da bi iscrtavao nove granice“, rekao je Šolc novinarima posle potpisivanja koalicionog sporazuma u utorak, preneo je Gardijan.

Međutim, kako piše britanski list, manje je bio odlučan kada je bio upitan o Kini, izbegavajući pitanja da li će se Nemačka pridružiti diplomatskom bojkotu Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. On će se sa spoljnopolitičkim izazovima boriti sa Analenom Berbok, kopredsednicom Zelenih koja je nova šefica diplomatije.

Novi kancelar koji je arhitekta fonda EU za oporavak od pandemije rekao je da će njegovo prvo putovanje izvan Nemačke biti u Pariz i Brisel, pošto teži da obezbedi garancije da je „Evropa bezbedna i suverena“.

Gardijan piše da će se Šolcov pristup razgovorima na nivou EU razlikovati od pristupa Merkelove, koja je odrasla u Istočnoj Nemačkoj. Odlazeća kancelarka važi za političarku koja ima posebno razumevanje za zemlje članice EU iz bivšeg komunističkog bloka, ali je takođe kritikovana da nije uspela da se izbori s pretnjama demokratskim vrednostima u Mađarskoj i Poljskoj.

Mađarski autokratski premijer Viktor Orban, čija je stranka Fides izašla iz Evropske narodne partije Merkelove desnog centra u Evropskom parlamentu, rekao je da kada se nemačka kancelarka povuče s funkcije, „s njom će otići i deo života centralnih Evropljana“.

Nova nemačka vlada se složila da vlasti EU treba da brže deluju u cilju odbrane vladavine prava, uključujući uskraćivanje fondova EU ako je to neophodno.

Test jedinstva koalicije mogao bi da bude gasovod Severni tok 2 kojim treba da se transportuje gas iz Rusije u Nemačku, zaobilazeći Ukrajinu. Novi vicekancelar i ministar ekonomije i klime Robert Habek, kolider Zelenih, koji je sprovodio kampanju za ukidanje projekta, rekao je da gasovod nije dobio odobrenje i da će biti nastavljeni razgovori na političkom nivou.

Habek je takođe rekao da će biti potrebno dve do tri godine da bi se videli rezultati investiranja u obnovljivu energiju.

Nova vlada želi da do 2030. izbaci ugalj iz upotrebe i da na putevima Nemačke bude 15 miliona električnih automobila.

„Nemamo iluzija, suočavamo se s velikim izazovima“, rekao je Kristijan Lindner, lider FDP-a i novi ministar finansija.

Šesnaestogodišnja era Merkelove na vlasti, koju su, između ostalog, obeležili krize evrozone, dolazak miliona izbeglica u Evropu, Bregzit, definitivno je okončana. Međutim, kako piše Bi-Bi-Si, ona će i dalje imati kancelariju nedaleko od Bundestaga u stanu koji je svojevremeno koristila Margot Honeker koja je nekada važila za najmoćniju ženu u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.