Olaf Scholzfoto EPA-EFE/Theo Klein / POOL

Olaf Šolc, kandidat Socijaldemokratske partije (SPD, levi centar) za naslednika Angele Merkel na poziciji nemačkog kancelara, naglasio je u nedelju u poslednjoj od ukupno tri TV debate pred federalne izbore koji će biti održani 26. septembra svoju želju da formira Vladu sa Zelenima…

…dok je Analena Berbok, kandidatkinja ekološke stranke, gotovo odbacila mogućnost da se pridruži koaliciji sa do sada vladajućom konzervativnom Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU), piše Gardijan.

Šolc je kao i u prethodne dve proglašen pobednikom i treće TV debate. U anketi koja je sprovedena posle emisije tako se izjasnilo 42 odsto ispitanika dok je 27 odsto glasalo za kandidata CDU Armina Lašeta, a 25 odsto za Berbok.

Moderatori debate koju su prenosili privatni emiteri ProSieben Sat.1 i Kabeleins omogućili su da troje kandidata detaljnije i sporije objasne svoje stavove nego u prethodne dve. U prvih pola sata je vođena diskusija o socijalnoj politici koja je, kako navodi britanski list, iznedrila neke zajedničke tačke između SPD-a i Zelenih.

I Šolc i Berbok su zahtevali povećanje minimalne zarade na 12 evra po satu i predložili uvođenje većih poreza za one sa višim primanjima da bi se smanjio poreski teret za one s manjim.

Kada je kandidatkinja Zelenih rekla da želi da uvede osnovne bezbednosne beneficije za decu, koje bi bile finansirane od poreza koji bi plaćali parovi čiji su prihodi veći od 200.000 evra, njen rival iz redova socijaldemokrata, dosadašnji ministar finansija i bivši gradonačelnik Hamburga, se složio.

Kako se navodi, dvoje kandidata se tokom debate jedno drugom obraćalo srdačnijim tonom nego u prethodne dve, a Šolc je u završnom obraćanju rekao da veruje da „većina glasača“ želi da sledeću nemačku vladu čini njegova partija i Zeleni.

Berbok je u međuvremenu stavila do znanja da ne gaji poseban entuzijazam za tzv. „Jamajka koaliciju“ sa CDU i sa ka biznisu orijentisanim Slobodnim demokratama (FDP) koji se zalažu i za niži porez, ali, kako se navodi, nije kategorično odbacila mogućnost pridruživanja takvom sporazumu o podeli vlasti.

„Stavila sam jasno do znanja da mislim da je vreme da Hrišćansko-demokratska unija ode u opoziciju“, rekla je Berbok.

Sporiji tok debate je išao naruku Lašetu, dosadašnjem premijeru pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, te je naglasio suštinske razlike između stavova svoje partije i stavova njegovih rivala s levog centra – politika ne treba da se meša sa sindikatima i poslodavcima koji pregovaraju o platama za svaki sektor niti treba da pokušava da diktira koje tehnologije treba investirati u domenu industrije za budućnost.

Lašet je optužio Zelene da žele da zauzdaju tehnološku inovaciju opterećivanjem industrije zabranama određenih proizvoda. Berbok je odgovorila tako što je ukazala da je Lašetova partija 1990-ih zabranila upotrebu hlorofluorokarbona (CFC) koji oštećuju ozonski omotač u frižiderima. Kao rezultat toga, rekla je, „najbolji frižideri“ se sada prave u Nemačkoj.

U debati su ponovo dominirale teme socijalne politike, zaštite životne sredine i pandemije virusa korona dok su pitanja Evrope i šira spoljnopolitička pitanja kao ona u vezi s Kinom izostala.

Lašet i njegov izborni tabor su poslednjih nedelja nastojali da ubede birače da bi pobeda SPD-a mogla da prokrči put za formiranje levičarske koalicije između SPD-a, Zelenih i partije Levica, političkog naslednika komunista koji su bili na čelu Istočne Nemačke. Međutim, izgleda da mu ni to nije donelo političke poene, s obzirom da rezultati ankete „Poll of Polls“ sa politico.eu, u kojoj su sumirani rezultati anketa nekoliko vodećih instituta za istraživanje javnog mnjenja, pokazuju da CDU sa podrškom od 21 odsto zaostaje za SPD koji ima podršku od 26 odsto. Na trećem mestu su Zeleni sa 16 odsto, a za njima slede Slobodne demokrate (FDP) sa 11 odsto i Levica sa šest odsto. Podršku od 11 odsto ima i ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD), ali u izbornoj kombinatorici ne predstavlja bitan faktor jer su ostale partije odbile da sarađuju sa njom.

To ukazuje, piše politico.eu, da su najverovatnije opcije „semafor koalicija“, koju bi činili SPD, Zeleni i FDP, kao i levičarska koalicija. Šolc se poslednjih dana okrenuo FDP. Iako bi, kako se navodi, Levica bila prikladnija kada je reč o mnogim pitanjima, naročito socijalnim, ona je manje verovatan koalicioni partner, s obzirom na svoju komunističku prošlost i neke sporne spoljnopolitičke stavove, kao što je želja da Nemačka izađe iz NATO.

Ipak, ni SPD i Zeleni neće lako moći da pronađu zajednički jezik sa FDP. Lider FDP Kristijan Lindner je ponovio u nedelju da njegova partija neće prihvatiti ni povećanje poreza ni kontiuirano kršenje pravila o izbalansiranom budžetu. Takođe je skeptičan prema mnogim planovima Zelenih kada je reč o zaštiti životne sredine.

Ali, ako se levičarska alijansa ispostavi kao jedina održiva opcija, Lindner koji je 2017. stopirao pregovore sa Unijom i Zelenim 2017. godine, bi mogao da se nađe pod velikim pritiskom da pristane na sporazum, ocenjuje politico.eu. On je, međutim, već naglasio da bi cena njegovog ulaska u bilo koju koaliciju bilo Ministarstvo finansija, što bi mu dalo kontrolu nad politikom koja je najvažnija za njegovu stranačku bazu.