Foto: EPA-EFE/SARAH YENESELViše od polovine država članica UN nije spremno da osudi rusko flagrantno kršenje ljudskih prava u delovima Ukrajine koje je zauzela, ukazuje Bogdan Nahailo, glavni urednik Kijev Posta i nekadašnji visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija i savetnik za politiku, i direktor ukrajinske službe Radija Sloboda.
Generalna skupština UN je 19. decembra izglasala rezoluciju kojom se osuđuje rusko kršenje ljudskih prava Ukrajinaca na teritorijama Ukrajine koje je Rusija okupirala, uključujući Krim. Sedamdeset osam država je podržalo rezoluciju.
Nije loše, ali zapravo, ovo je bio veoma razočaravajući rezultat i trebalo bi da izazove ozbiljnu zabrinutost.
Poslednji put kada je slično glasanje održano u Generalnoj skupštini – u februaru 2023. kada je osuđena ruska agresija na Ukrajinu i zahtevano momentalno povlačenje iz zemlje, u skladu sa Poveljom UN – rezoluciju je podržala 141 država. Sedam je glasalo za, 7 protiv, 32 su bila uzdržana, a 13 je bilo odsutno
A ovaj put? Šta se desilo?
Uzdržanih je bilo 79, odnosno jedan više nego za rezoluciju. I 15 glasova protiv.
Očekivano, rezoluciju su podržali predstavnici slobodnog sveta. Oni su uključivali čak i države koje su bile prilično ambivalentne, pa čak i problematične u svom ponašanju prema Rusiji ili po pitanjima od kritičnog značaja u blokovima NATO i EU. Tu mislim na Tursku i Mađarsku.
Srbija, tradicionalni prijatelj Rusije, bila je jedina evropska država koja je bila uzdržana. Hvala ti Beograde!
Većina članica međuvladine organizacije BRICS-a bila je uzdržana, pre svega Brazil, Indija i Južna Afrika, dok je Kina, što nije iznenađujuće, podržala svog ruskog partnera i glasala protiv.
Među državama Latinske i Centralne Amerike bilo je mnogo uzdržanih, ali su Argentina, Čile, Urugvaj, Ekvador, Panama, Dominikanska Republika, Gvatemala, Kostarika, Gvajana i Jamajka među onima koji su podržali rezoluciju.
U Africi je, čini se, samo Zelenortska ostrva podržali rezoluciju. Nijedna arapska država to nije podržala, dok Izrael jeste. U Aziji, osim Japana i Južne Koreje, Mjanmar je podržao rezoluciju.
A ko je otvoreno podržavao Rusiju i time njenu varvarsku politiku kršeći sve međunarodne pravne norme? Bez iznenađenja: njena beloruska vazalna država kojom vlada moskovska marioneta Aleksandar Lukašenko, Kina, kao što sam pomenuo, Iran, Severna Koreja, Burundi, Kuba, Eritreja, Mali, Nikaragva, Niger, Sirija, Sudan i Zimbabve.
Takođe je vredno napomenuti neke od država koje su upadljivo izostale na ovom glasanju – Azerbejdžan, Kazahstan, Maroko.
Dakle, sve u svemu, tužno stanje stvari. Afrika, arapske države, većina Azije i veliki deo Latinske Amerike i dalje izgledaju nespremni da osude ruski imperijalizam i agresiju dok upiru prstom u druge navodne međunarodne krivce i „imperijaliste“ u zapadnom taboru, papagajirajući narative Moskve.
Kada ljudi poput Indije, koja tvrdi da je najveća svetska demokratija, više vole da udobno sede na ogradi i ne vide zlo dok nastavljaju da podstiču trgovinu sa Rusijom, znate da nisu važni principi već cinični pragmatizam.
Ovo poslednje glasanje o ključnoj situaciji ljudskih prava u suštini služi kao anketa, koja nam pokazuje ko je ko na međunarodnoj sceni i kako su snage raspoređene.
Šta se dešava? Ukrajinski umor? Diplomatski napori Ukrajine propali? Smetanje pažnje ratom Izrael-Hamas i drugim sukobima? Ili je demokratski svet pod opsadom?
Branioci slobode u Vašingtonu, Briselu i drugim ispostavama demokratije, da li su registrovani? Ne dozvolite da prevladaju sile despotizma, zaostalosti i cinične ravnodušnosti. Delujte smišljeno i u jedinstvu pre nego što bude prekasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
