"Srpske fabrike propagande": Analiza Leona Hartvela o epicentru ruskih dezinformacija na Balkanu 1Foto: FoNet/Božana Pavlica (Arhiva)

Kako srpski mediji podstiču podršku Rusiji širom Balkana, Zapad mora da se suprostavi dezinformacijama iz Beograda, piše u analizi za CEPA Leon Hartvel, viši saradnik na LSE IDEAS, Londonskoj školi ekonomije, koji se bavi istraživanjem sukoba, genocida, tranzicione pravde, diplomatije i demokratije.

Kada je prva dama Ukrajine Olena Zelenska stigla u Beograd 12. maja, jedan medij je to opisao kao „signal udaljavanja balkanske zemlje od Moskve“. Drugi je izveo sličan zaključak. Ali većina Srba širom Balkana to ne vidi tako.

Sve autoritarniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastoji da proda imidž neutralnosti pred Ukrajinom, rekavši da njegova zemlja nije „ničiji pehar“ jer pokušava da se pozicionira kao ličnost nalik Titu, sposobna da održava prijateljske odnose i sa Zapadom i sa Istokom.

Kako bi umirio svoje zapadne prijatelje, izveštava se da je poslao neko „smrtonosno oružje“ i humanitarnu pomoć Ukrajini – očito dovoljno da osigura blagu reakciju na destabilizujuće akcije njegovog režima 2023. na Kosovu, koje su dovele do ranjavanja više od 90 mirovnih snaga NATO-a, i teroristički napad u Banjskoj.

Šta god da Vučić kaže Zapadu, dve godine od početka rata Rusije punog obima u Ukrajini, Srbi širom balkanskog regiona otvoreno podržavaju akcije Rusije.

Anketa Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) objavljena 14. maja pokazala je da, dok većina ispitanika iz Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu, 49 odsto Srba je smatra „opravdanom“.

Značajan broj u Crnoj Gori (31 odsto) i Bosni i Hercegovini (27 odsto) takođe je podržao akcije Rusije, pažljivo prateći broj Srba u svakoj zemlji. Oko 29 odsto Crnogoraca je na popisu iz 2011. su se izjasnili kao Srbi dok je u Bosni i Hercegovini 31 odsto Srba, prema proceni iz 2013. godine.

Njihovi stavovi odražavaju stavove srpskih novinskih kuća bliskih Vučićevom režimu, koje često šire prokremljovsku propagandu u zemlje sa značajnim srpskim stanovništvom.

Antizapadni narativi nalaze plodno tlo među Srbima, od kojih mnogi smatraju da su vojne intervencije NATO-a u Bosni i Hercegovini 1995. i na Kosovu 1999. godine bile neopravdane.

Ponekad, kada brani Kremlj, Vučić upoređuje sveobuhvatnu invaziju Rusije na Ukrajinu sa NATO bombardovanjem srpskih ciljeva tokom rata na Kosovu uprkos razlikama.

Albanci i Kosovari velikom većinom podržavaju Ukrajinu, dok je eksplicitna podrška Kijevu prigušenija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. U Srbiji je minimalna (4 odsto).

Značajan deo Srba (54 odsto) se izričito slaže sa Rusijom, što odražava trajne veze između Beograda i Moskve. Pored toga, Moskva ima podršku značajne manjine Crnogoraca (26 odsto), Bosanaca (26 odsto) i Makedonaca (19 odsto).

Rusija nema ekonomsku moć Evropske unije (EU) i Kine na Zapadnom Balkanu, ali Gasprom i Lukoil nastavljaju da vrše značajnu kontrolu nad energetskim sektorima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Ruska elita poseduje i oko trećinu jahti registrovanih u Crnoj Gori i blizu 40 odsto njenih nekretnina.

Najočigledniji razlog zašto je Kremlj naklonjen Srbima jeste taj što balkanske elite poput Vučića (Srbija), Milorada Dodika (lidera bosanskih Srba) i Andrije Mandića (predsednika crnogorskog parlamenta) održavaju bliske veze sa Kremljom, uz podršku lokalnih i ruskih medija i Srpske pravoslavne crkve.

Ove veze služe kao kanali za ruske narative, oblikujući javno mnjenje i političke stavove u regionu.

Dok su zapadne države zabranjivale propagandne medije Moskve, Srbija je pozdravila Rusiju, ne samo što joj je dozvolila da nastavi svoj informacioni rat iz kancelarije Sputnjika Srbija u Beogradu, već i kroz otvaranje RT Balkan, koji je proširio ruske operacije dezinformisanja.

Obe kuće objavljuju vesti na srpskom jeziku, što omogućava Kremlju da dopre do brojne publike širom Balkana. Sputnjik Srbija takođe blisko sarađuje sa lokalnim medijima snabdevajući ih propagandom koju je proizveo Kremlj.

Dok je Srbija pružila izvesnu pomoć Ukrajini, režim je odbio da uvede sankcije Rusiji jer je, po Vučićevim rečima, „prijatelj neko ko pomaže kada vam zatreba“. On je Moskvi prodavao vojnu tehnologiju dvostruke namene i otvorio vrata Srbije značajnom broju ruskih preduzeća, stvarajući mogućnosti da izbegne sankcije Zapada.

Ako Zapad želi da se suprotstavi ruskim dezinformacijama na Balkanu, mora se suočiti sa njenim epicentrom: Beogradom, u kojem su smeštene mnoge srpske medijske organizacije koje papagajno prate propagandu Kremlja.

Borba sa prokremljanskim medijima je takođe važna jer Rusija podstiče secesionistička osećanja među Srbima u Republici Srpskoj i na severu Kosova, što predstavlja pretnju regionalnoj stabilnosti. Februarski izveštaj američke Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe istakao je potencijal za eskalaciju sukoba u regionu.

Takva eskalacija ne bi samo uticala na Balkan, već bi imala ozbiljne posledice po Ukrajinu s obzirom na to da Zapad ima ograničen kapacitet da odgovori na dalje krize i ratove.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari