EPA-EFE/ZIPIGeneralni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao danas da su NATO lideri podržali Ukrajinu da bi „obezbedili garancije da će zemlja odneti prevagu kao nezavisna, suverena država u Evropi“.
Govoreći drugog završnog dana NATO samita u Madridu, Stoltenberg je naglasio da je „brutalni“ rat ruskog predsednika Vladimira Putina „apsolutno neprihvatljiv“ i da ima posledice po ceo svet.
„Predsednik Putin je taj koji treba da povuče svoje snage i odmah okonča rat tako što će obustaviti napade na suverenu demokratsku državu i prestati da uzrokuje toliko patnje u Ukrajini“, rekao je Stoltenberg.
On je samit ocenio kao „transformativan“ i rekao da su lideri postigli dogovor o „suštinskom zaokretu u našem odvraćanju (sukoba) i odbrani“, ukazavši da je postignuta saglasnost da se Finska i Švedska pozovu u članstvo u NATO i da se Ukrajini pruži dugoročna podrška.
Prema njegovim rečima, očekuje se da dve nordijske zemlje u utorak zvanično potpišu protokol za pristupanje alijansi.
Predsednici obe zemlje će učestvovati u procesu, „ali je činjenica“ da su NATO lideri već doneli takvu odluku juče na samitu, rekao je Stoltenberg.
On je naglasio da Finska i Švedska imaju pravo da izaberu svoj put i pridruže se NATO i da su lideri „spremni za sve moguće scenarije“.
Generalni sekretar NATO je istakao da živimo u „opasnijem“ i „nepredvidljivom“ svetu s vojnim operacijama ogromnih razmera u Evropi kakve nisu viđene od Drugog svetskog rata.
„Istovremeno, takođe znamo da može da bude još gore jer ako ovo postane rat punih razmera između Rusije i NATO, bićemo svedoci patnje, smrti, razaranja čije će razmere biti mnogo, mnogo gore od onoga što vidimo danas u Ukrajini“, upozorio je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO je rekao da alijansa ima dva zadatka – da obezbedi podršku Ukrajinu i da spreči eskalaciju izvan Ukrajine. „Upravo je to razlog zbog kojeg NATO nije deo sukoba na terenu“, dodao je.
NATO je osnažio prisustvo na svom istočnom krilu sa više od 40.000 vojnika „da bi otklonio bilo kakav prostor za pogrešne računice ili pogrešno shvatanje u Moskvi kada je reč o našoj spremnosti da štitimo svaki pedalj teritorije NATO“, dodao je.
NATO lideri su se takođe osvrnuli na globalnu krizu sa hranom, „koja je direktan rezultat invazije Rusije na Ukrajinu“, ukazao je Stoltenberg. Posledice krize sa hranom su „žestoke“, uključujući po najugroženije ljude na svetu. On je naglasio i da su NATO saveznici takođe razgovarali o naporima da se ublaži kriza sa hranom i da se žitarice iz Ukrajine transportuju preko kopna ili mora.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
