Strah i depresija progone kovid „dugoprugaše“

Misli su joj ispunjene strahovima zbog toga što ne zna kakva je šteta možda načinjena njenom srcu, plućima i mozgu kada je patila od onoga što je klasifikovano kao „blag“ slučaj kovida 19 pre više od pet meseci, i užasava je pomisao da bi to moglo ponovo da se dogodi.

„Bila sam apsolutno i u potpunosti uništena ovom bolešću. Moj život se potpuno promenio. Praktično sam osuđena na to da mogu da se udaljim samo jedan kilometar od moje kuće i da se vratim nazad, jer to je najviše koliko mogu da pešačim,“ rekla je Felisiti Kalard za Rojters.

Ona kaže da je u martu osećala kao da ima veću kontrolu nad svojim zdravljem i da su je uveravali da u većini slučajeva oboleli imaju blage simptome, kao i da će odgovorno ponašanje, mere predostrožnosti, higijena i socijalno distanciranje smanjiti rizik od zaraze kovidom 19 na minimum.

Međutim, sada ima osećaj kao da je „opasnost svuda oko nas“.

Kalard je samo jedna od hiljada ljudi širom sveta koji su imali širok spektar trajnih simptoma mesecima pošto im je dijagnostikovan kovid 19. Neki od njih sami sebe nazivaju kovid „dugoprugaši“, dok su drugi usvojili izraz „dugački kovid“ da bi opisali svoje stanje.

Teško dolaženje do daha, gubitak pamćenja, ekstremni zamor, glavobolje, zamućenost svesti, bol u mišićima i otečeni zglobovi neki su od najčešćih opisa među brojnim simptomima na globalnim blogovima, čet rumovima i drugim onlajn servisima za podršku obolelima od kovida.

A za mnoge, anksioznost, depresija i strah su u najmanju ruku podjednako iscrpljujući kao i fizičke posledice.

„Recidiv i remisija su obrazac za mnoge od nas. Nalazimo se na ničijoj zemlji. Ne znamo da li je ovo hronično ili ćemo doći do trenutka potpunog oporavka“, izjavila je za Rojters Sandra Edvards, 46 godina stara Britanka koja sada učestvuje u rukovođenju novoformiranom grupom za podršku obolelima pod imenom „LongCovidSOS“.

„Probudite se ujutro i ne znate kako ćete se osećati – ne samo dan za danom, već ponekad i sat za satom. To vas polako uništava“, kaže Edvards.

Podaci dobijeni preko aplikacije za praćenje simptoma koju su osmislili naučnici sa Kings koledža u Londonu pokazuju da se 10 odsto pacijenata sa kovidom 19 ne oseća dobro ni posle tri nedelje, a oko pet odsto njih bude bolesno mesecima.

„Na mentalnom nivou se osećate napušteno. Čak ni doktori ne znaju kako da vam pomognu. Možda ćete se jednog dana osećati bolje, ali ćete već narednog dana platiti za to. Ne možete da nastavite sa svojim životom kao pre i to vas čini depresivnim“, kaže Morena Kolombi (59) iz naselja Trukacano u milanskom okrugu u Italiji, kojoj je kovid 19 dijagnostikovan u februaru ali i dalje ima simptome.

Til Vajks, profesorka psihologije na Institutu za psihijatriju, psihologiju i neuronauku pri Kings koledžu, ističe da je neizvesnost jedan od ključnih faktora anksioznosti.

Zbog toga što ne znaju kako će se bolest razvijati, lekari nisu sigurni kako mogu da pomognu, a to kod pacijenata izaziva strah i osećaj usamljenosti.

„Za većinu bolesti znamo šta će se dogoditi prvo, šta će se dogoditi posle toga i šta možemo da očekujemo. Problem sa kovidom je što se simptomi pojave, zatim deluje da nestaju, ali onda se ponovo vrate“, zaključuje Vajks.

SZO: Opšta vakcinacija od juna 2021.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je juče da ne očekuje raširenu vakcinaciju protiv kovida 19 pre polovine iduće godine. Portparolka SZO Margaret Haris naglasila je važnost provere bezbednosti vakcine. Ona je objasnila da je za treću fazu kliničkih ispitivanja, odnosno fazu masovnog testiranja na volonterima, potrebno vreme, jer naučnici treba da provere da li je vakcina efikasna i bezbedna. Rusija je u avgustu odobrila svoju vakcinu protiv kovida 19. Vakcina Sputnjik V skeptično je primljena u svetu, pre svega zbog nedostatka finalne faze testiranja u trenutku kada je objavljeno da je prihvaćena.

Francuska zatvorila 22 škole

Francuska je zatvorila 22 od ukupno 62.000 škola zbog 250 sumnjivih slučajeva zaraze korona virusom, rekao je juče ministar obrazovanja Žan Mišel Blankuer. Od toga je deset škola na francuskom ostrvu Reinion u Indijskom okeanu, gde je zdravstvena zaštita lošija nego u kontinentalnoj Francuskoj, a broj obolelih od virusa u bolnicama skočio je poslednjih nedelja. Blankuer je za radio Jurop 1 (Europe-1) rekao da nisu svi ti slučajevi pozitivni, ali kada se prijavi sumnja, škole moraju da slede opsežni vladin protokol koji podrazumeva i mogućnost slanja celog odeljenja kući da nastavu pohađa onlajn ili zatvaranje cele škole. Blankuer kaže da je broj škola koje su zatvorene i dalje relativno nizak u poređenju sa brojem škola u Francuskoj. Francuska vlada je, kao i većina širom Evrope, otvorila sve škole ove nedelje jer je zabrinuta zbog zaostataka dece u nastavi i kako bi omogućila roditeljima da se vrate na posao u cilju oživljavanja ekonomije. Od početka izbijanja pandemije u Francuskoj je umrlo više od 30.700 ljudi od posledica korona virusa. Beta-AP

U Mađarskoj juče zabeležen najviši broj obolelih do sad

Mađarska je juče registrovala 459 novih slučajeva zaraze korona virusom što je najviša dnevna cifra od početka pandemije. Premijer Viktor Orban rekao je državnom radiju da njegova vlada ima tri glavna cilja u vezi s drugim talasom pandemije. To su: zaštititi starije i druge najugroženije, stvoriti uslove potrebne za funkcionisanje škola i pojačati privredu. Orban je rekao u petak: „svi c´emo biti u vrlo teškoj situaciji, ako privreda bude ponovo morala da se zaustavi“. Odluka Mađarske da zatvori svoje granice za vec´inu stranaca od 1. septembra izazvala je kritike Evropske unije. Beta-AP