Švedska bi mogla da primi 350.000 izbeglica

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Švedski parlament ima ukupno 349 poslanika.

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno posle terorističkih napada u Parizu pokazalo je da bi sada za SD glasalo 17,6 odsto birača, što bi bilo za 4,6 procentnih poena više nego na izborima 2014. Međutim, to je jedna od „konzervativnijih“ procena, navodi britanski list, pošto je nekoliko drugih anketa pokazalo da bi SD mogla postati najjača pojedinačna stranka u Švedskoj.

Prema popisu iz 2013, Švedska ima oko 9,6 miliona stanovnika, a očekuje se da će ove godine primiti do 190.000 izbeglica, što je tri puta više nego što je predviđala aktuelna vlada levog centra. Prošle godine Švedska je prihvatila 100.000 izbeglica. Mereno po glavi stanovnika, Švedska prima više izbeglica od bilo koje evropske zemlje i prva je koja je izbeglicama iz Sirije ponudila stalno boravište. Ove i naredne godine bi mogla da bude utočište za više od 350.000 ljudi, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Iraka, piše Blumberg pozivajući se na Agenciju za migracije. Johan Kalstrem, šef Skanske AB, najveće švedske građevinske kompanije, rekao je ovoj agenciji, iako se pita ko će smeštaj izbeglicama da plati, da je izgradnja za tu državu rizik, ali i šansa. Kalstrem se zalaže za privatno-javno partnerstvo.

SD je usamljeni politički glas u Švedskoj koji tvrdi da je sadašnja politika azila neodrživa. Pozivajući se na to da stanova nema ni za domaće stanovništvo kao i na „visoku nezaposlenost“ – u oktobru 6,7 odsto, s tim da je, prema zvaničnim podacima, u Švedskoj nezaposleno 21,8 odsto stranaca – ta stranka ističe da Šveđani moraju da budu prioritet.

Švedska vlada je prošle nedelje načinila izuzetan korak pošto je uvela granične kontrole. To znači da izbeglice koje stignu do granice i dalje mogu da traže azil, ali oni koji nemaju papire neće moći da idu u druge skandinavske zemlje. Za SD je ova mera nedostatna.

„Granične kontrole su korak u pravom smeru, ali mi želimo zatvaranje granica“, rekao je Gardijanu Markus Vihel, portparol SD za migracije i državljanstvo. „O nama se mislilo kao o ekstremističkoj partiji, ali otkako smo ušli u parlament ljudi vide da se ne razlikujemo od drugih stranaka, jedino što želimo da smanjimo imigraciju“, objašnjava Vihel.

SD smatra i da je multikulturalizam najveća pretnja za Švedsku. Prema definiciji na sajtu partije, multikulturalizam je „ideologija da država treba da bude izgrađena na veoma različitim vrednostima koje postoje jedne pored drugih. To znači da zakoni, običaji i dužnosti i prava moraju biti uravnotežavani kako bi sve kulture bile zadovoljene. U praksi, to vodi podeli i segregaciji gde se dešavaju sukobi kultura“.

U poslednjih nekoliko meseci, prema pisanju Gardijana, u Švedskoj je bilo nekoliko desetina slučajeva podmetanja požara u azilantskim centrima. Prošlog meseca je jedan muškarac upao u školu na jugu Švedske i mačem ubio nastavnika čiji su roditelji rođeni u Iraku i učenika iz Somalije. Ranio je jednog dečaka koji je u Švedsku nedavno sa sestrama došao iz Sirije. NJihovi roditelji stradali su u ratu. SD je osudila ubistva i podmetanja požara, mada su neki njihovi lokalni odbori delili letke na kojima su prikazane lokacije na kojima vlada namerava da gradi azilantske centre. Ti planovi su, inače, bili poverljivi.

Vihel tvrdi da je objavljivanje tih informacija bilo u interesu stanovništva. Upitan da li su lecima izbeglice dovedene u opasnost, on je odgovorio: „Pa, nadao bih se da je bezbednost dovoljno dobra“.